SLIKA PROVOCIRANOG HAOSA

Vojvodina: pobunjena prosveta

Posle jednomesecnog strajka, jos je neizvesno kada ce skole poceti normalno da rade.Vlada Srbije ne da pare, Ministarstvo prosvete preti otkazima a drzavni sindikat prosvetnih radnika tajno potpisuje sporazume sa drzavnom administracijom. Slamanje strajka je u toku. U skole se dovode strajk breheri,penzionisani ili nezaposleni nastavnici.U pobuni djaci aktivniji od profesora

AIM, BEOGRAD,1. 2. 1997

Strajk prosvetnih radnika u Vojvodini, posle mesec (i vise) dana, ipak ide dalje, mada izgleda da polako jenjava. Nastavnici kazu: nismo dobili nista i, neki jos istrajavaju u protestu, neki su se vec vratili, a neki se vracaju u ucionice. Prema podacima nezavisnog Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine od petka (28. februara) svih 15 novosadskih srednjih skola nastavilo je strajk. Obustava rada nastavljena je i u 10 osnovnih skola, a tri skole su se odlucile da cas skrate na 30 minuta. U nekim skolama nast avnici su se pojedinacno vratili na posao.

Vlast je, uz pomoc direktora, uspesno isprovocirala haos zestokom kampanjom kojom je zbunjivala i nastavnike, i djake, i roditelje; uspela je da pritiscima i destrukcijom, stanje dovede do "ima-nema" strajka. Nastavnici se plase da ce, posle svega, izgubiti, u pocetku bezrezervnu, podrsku djackih roditelja.

PRIVID NORMALNOSTI

Zabuna je izgledala kolosalno. Od utorka (25. februara) novosadski osnovci su, u vecim grupama, krenuli od skole do skole da pistaljkama podrze vrsnjake koji su bili zakljucani u ucionicama ("Pusti stoku napolje!" rugali su se jednom od direktora, "Izadjite napolje", vikali su djacima). Ucenici gimnazije "Isidora Sekulic" odbili da udju u ucionice i nekoliko dana dolazili u skolu da bi u dvoristu samo mumlali - odbijajuci da, u pocetku, pistaljkama i trubama oglase svoj bojkot. Prosvetni radnici koji su u strajku svakodnevno protestuju na glavnom gradskom trgu. U skolama koje su prekinule strajk nisu znali hoce li imati kome da predaju posle velikog odmora, a roditelji nisu znali da li su im deca u skoli ili u "revoluciji".

Nista nije bilo normalno, mada su se prosvetne vlasti svim silama potrudile da stvore privid normalnosti. Direktori skola su svakodnevno kacili obavestenja da se "voljom vecine zaposlenih rad sutra nastavlja". Ucenici su nailazili na prazne ucionice, dogadjalo se da jedan nastavnik drzi casove u cetiri poluprazna odeljenja, nastavnica hemije je u jednoj novosadskoj osnovnoj skoli drzala cas jednom jedinom djaku! Negde se radilo po principu: jedan cas fizike, prekosutra fiskultura, kroz tri dana srpski... U skolama gde je ceo kolektiv prekinuo strajk normalnost je glumljena ocenjivanjem kontrolnih zadataka dva dana posto su djaci vraceni u ucionice.

Tih dana, zbog raspusta koji je zavrsen u razlicito vreme, neke skole (u Somboru, na primer) pocinjale su osmu nedelju strajka. U Novom Sadu strakovalo se vec cetiri pune nedelje. U Zrenjaninu su strajkbrehere pronasli medju penzionisanim profesorima plativsi im svaki cas 20 dinara, na ruke, u kesu. Vrhunac apsurda zabelezen je u tom gradu: osnovcima skole "Jovan Cvijic" likovno je predavao - skolski domar.

DODATNO PONIZAVANJE

Sve je to, prosvetne radnike dodatno ponizavalo. Oni su trazili samo pristojan drustveni status i plate od kojih se moze ziveti. Drzava prvo nedeljama nije primecivala da strajk postoji, potom se usancila na ponudi od 220 dinara plus 30 odsto povecanja koeficijenta, sklopila sporazum s fantomskim pregovaracem (predsednikom republickog drzavnog sindkata Tomislavom Banovicem koji bi "potpisao i da je Zemlja kockasta ako mu to kaze predsednik Vlade"), pocepala jedinstven pregovaracki timna nivou Republike, danima optuzivala profesore da izazivaju monetarni slom, inflaciju i, uopste, ruse sistem. Strajk je lomljen klasicnom metodom. Neki od nastavnika, posle svega, broje svoje greske: u pregovore su usli sa samo jednim finansijskim predlogom (osnovica od 60 odsto proseka plata u privredi) i cini im se da niko nije definisao minimum zahteva. Vlasti je bilo relativno lako da, medijskim zbunjivanjem, svoju ultimativnu ponudu ("uzmi ili ostavi") proglasi za taj minimum.

U pocetku masovani i solidarani, prosvetni radnici su poceli da se lome. Pre mesec dana, kad je strajk poceo (28. januara), u Novom Sadu je, od 53, radila samo jedna osnovna skola. Njen direktor je predsednik Republickog odbora Saveza komunista-pokreta za Jugoslaviju (SK-PJ) i pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu Goran Latinovic. Kad su predstavnici novosadske Vlade (u ovom gradu vlast je dobila koalicija "Zajedno") pokusali

• i nisu uspeli - da uspostave komunikaciju sa direktorima skola, Latinovic im je odrzao politicki optuzujuci govor i - otisao.

KO JE GAZDA

Rekao je samo: "Nemojte me stiti od moje drzave, od ministarstva, od zakona, ni od cega. Skola radi, to je sve sto mogu da kazem. Iskoristili ste socijalno nezadovoljstvo prosvetnih radnika u politicke svrhe. Vrlo vam je losa rabota i ne sluzi na cast Novom Sadu". Nastavnici ove skole se zale da su ucenjeni: ko ne dodje na posao, sleduje mu otkaz. Velik broj se odlucio na srednje resenje i otisao na bolovanje.

Na tom sastanku u gradskoj Vladi bilo je vidljivo da direktori znaju ko (im) je gazda, a da je manje bitno cija su deca, odnosno u kojem gradu zive. Sindikalci, direktorsku preteranu lojalnost ministru i Vladi, tumace kroz cinjenicu da vecini direktora istice mandat i zele da budu reizabrani. O unosnosti direktorskog mesta, za sada, se govori samo u kuloarima. Price se vrte oko iznajmljivanja fiskulturnih sala za rekreaciju, sponzora i uvek skakljive teme upisa srednjoskolaca.

Skole, kako trenutno izgleda, masovno traze pristupnice u nezavisni Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine. On, prema nekim podacima, u ovom trenutku okuplja vecinu zaposlenih u vojvodjanskim skolama. Tvrdi se, a tako i izgleda, da se novosadski odbor drzavnog Sindikata radnika u obrazovanju raspao. Njegov poziv za obnovu strajka, dosao je prekasno: deo prosvetara se, vec bio vratio na posao, vec je bila stvorena haoticna atmosfera, vec je sve dugo trajalo, da bi prosvetni radnici pristali da poslusaju taj, na izvestan nacin, neiskren poziv. Ko je poceo da radi, nastavio je da radi. Ko je jos uvek strajkovao, ionako nije (vise) bio clan drzavnog sindikata.

Novosadski odbor drzavnog sindikata pozvao je na obnovu strajka u znak solidarnosti sa dvojicom otpustenih profesora Srednje saobracajne skole (Zoranom Mirkovicem i Jurajom Belanjijem) kojima je direktor Branislav Ceranic poslao resenje o prestanku radnog odnosa od 1. marta. Kao formalni razlog naveo je da sest godina rade bez drzavnog ispita. Pri tome je zaboravio da je on prekrsio zakon, jer je cekao sest godina. Za sada izgleda da su otkazi suspendovani i zbog sindikalne intervencije.

Koliko ce prosvetara, i koliko jos dugo, istrajati u strajku, tesko je prognozirati. Utisak je da sve predugo traje i da to radi protiv nastavnika. Cinjenica je da su svi priznali da im je materijalni polozaj bedan. Cinjenica je i, da su ih masovno podrzali djacki roditelji. Oni se dvoume: nerado bi da jos jednom priznaju poraz u natezanju s Vladom. Trenutno se cini da ce, ipak, morati.

(AIM) Milena Putnik