SRBIJA SA VIZIJOM

Intervju: Dusan Vasiljevic, portparol Studentskog protesta

"Jedan od stubova na kojima je pocivala ova vlast je upravo strah od nje. Protiv straha se najefikasnije bori humorom. Ucinili smo ih smesnim, i izbili im iz ruku jedan od njihovih najvecih aduta.Vlst je postala nervozna. Oni bi se protiv sile lako borili ,oni silu imaju. Protiv humora, mladosti, protiv jedne vizije oni ne znaju kako da se bore. I to je ono sto ih je dovelo u nelagodu stuaciju. Dokle smo stigli videcemo."

,AIM, Beograd, 26. 2. 1997.

Studenti Beogradskog univerziteta protestvuju brzmalo 100 dana. Svakodnevno hodaju ulicama, a svojom uporonoscu ucinili su vlast smesnom, probili su sve milicijske kordone i ostali kako su i obecavali"dan duze" od svih" na beogradskim ulicama. Ne odustaju od svojih zahteva, priznavanja izbora, smene rektora i prorektora. Postaju pokret koji najvljuje buducnost Srbije. Na opste iznenadjenje, njihove zahteve juce je podrzao i Odbor za prosvetu Skupstine Srbije. Taj cin se u javnosti tumaci brzim odlaskom rektora Dusana Velickovica.

O tome kako vidi studentski protest i njegovu buducnost, sta misli o aktuelnoj vlasti u Srbiji, poziciji i opoziciji, razgovaramo sa Dusanom Vasiljevice, portparolom Studentskog protesta 96/97.,studentom trece godine Fakulteta politickih nauka u Beogradu. Bio je i "sef" studentske delegacije koja je nedavno posetila SAD,a razgovor vodimo u prostorijama sindikata "Nezavisnost" u kojima dvadeset i cetiri casa zaseda Inicijativni odbor studentskog protesta. Ocigledno "zarazen" sisitemom rada kolega sa Zapada(nedavno se vratio iz Amerike), odmah nam se izvinio sto nije stigao ranije da nam se javi-jer kako je rekao, nasu poruku na pejdzeru primio je vozeci se u prigradskom autobusu od svog rodnog Barica do Beograda.Na postavljanju prvog pitanja insisitrao je jos u hodu dok pokusavamo da nadjemo mirnije mesto za razgovor u prostoriji u kojoj vri.

Studentski protest je uspeo da sacuva autonomnost.Mada

je stekao siroku naklonost gradjana, mnogi se ipak pitaju dokle ce trajati?

"Insistiramo da protest traje do ispunjenja svih nasih zahteva.Prvo koraci su ucinjeni a rezultati lokalnih izbora priznati. Imam razloga da vertujem, mada ne bih smeo da tvrdim, dace do ostavke rektora i stidenta prorektora doci tokom iduce nedelje. Time bi bili stvoreni uslovi da razgovaramo o modifikovanom nacinu protsta. Nama je iapk prvenstveni cilj da zavrsimo fakultete, naravno u jednom normalnom drustvu.Mi i dalje mozemo imati setnje upozorenja, mozemo i institucionalizovati nas protrst(stvaranjem studentskog parlamenta na primer) i naataviti da vrsimo pritisak".

Studenti su proveli tri meseca na ulici, izlozeni

hladonici i kordonima policije. Da li ste zadovoljni postignutim?

"Zadovoljan sam kao covek koji, u izvesnoj meri, predstavlja Studwenrski protest. Zadovoljan sam cini mi se , i kao gradjanin. Ipak, nemam iluzija da smo zavrsili posao. Mozda smo stvorili nekakve predpostavke, ucinili prvi korak, stvorili prostor za dalje delovanje. Ucinili smo veliku stvar, probudili smo narod iz apatije, i pokazali svetu da ovaj, srpski narod nije sposoban samo za ratovanje, za ubijanje. Mirno demonstrijaruci protekla tri meseca poboljsali smo imidz Srbije u svetu, edukovali smo nas narod. Sada svi znaju da postoji i jedna nova Srbija, jedna mlada Srbija, Srbija sa vizijom. To je jedno od najvaznijih dostignuca naseg protesta.

Kako ocenjujete ponasanje rektora Dusana Velickovica: da

li njegova ostavka zavisi od njega ili od "vise instance"?

"Profesor Velickovic definitivno nije moralan covek ali jeste lojalan. Njegova ostavka nije stvar njegove volje. On ce je dati onog trenutka kada mu bude naredjeno da to ucini. Vlast ima pravo samo da bira vreme i formu ispunjenja nasih zahteva. A nama su svi zahtevi podjednako vazni i zato cmo ostati u protestu dok se ne ispuni sve ono sto smo trazili".

Rektoru je izgleda, naredjeno, da ne podnosi ostavku.

Nece li, ostanu li na ulici studenti izgubiti godinu?

"Studenti su spremni na tu zrtvu. Ali,imam utisak da to nece biti potrebno. Nakon ispunjenja prvog zahteva, priznavanja rezultata lokalnih izbora, Inicijativni odbor, je od kolega sa Filozofskog fakulteta narucio anketu,o tome sta studenti misle o daljem protestu, i da li su spremni na odricanja.Vecina je odgovorila da zeli da nastavi sa protestom, jer jedna godina studija ne znaci nista za pedeset buducih. Nase,uslovno receno, rukovodstvo nikada nije imalo mandat da pregovara o studentskim zahtevima. Oni su tacno navedeni i mozemo pregovarati jedino o nacinima na koji ce oni biti isunjeni."

Mnogo se od pocetka, pa i danas, kalkulisalo o broju

studenata koji ucestvuju u protestu. Kakva je prava istina o toj sacici "izmanipulisanih" pa cak i "profasistaima"kako su ih neki funkcioneri SRS nazivali. Koliko ih ima?

"U Beogradu ima 60 hiljada studenata, a na ovaj ili onaj nacin u protst je bilo ukljuceno vise od 90 odsto studenata. Ucestvovali su stidenti svih fakulteta. Uvek imamo dovoljan broj u protesnim kolonama. Kad god me pitaju, koliko je studenata, dali je to malo ili mnogo ja kazem- dovoljno. Velika vecina i profesora i dekana je uz nas. Zadovoljan sam podrskom koju imamo i na Univerziteu i u drustvu."

Sta mislite o gradjanskom protestu: da li su u njemu

ucestvovale samo pristalice Koalicije "Zajedno", kako uporno insistiraju drzavni mediji, ili je pobuna imala siri socijalni karakter?

"Biraci se nisu toliko opredeljivali za jednu od politickih opcija, koliko su bili protiv onoga sto si imali dosad. Tesko je sve zasluge pripisati jednoj politickoj organizaciji, kakva je "Zajedno". Ipak, su studenti ti koji su dali impuls i cinili kicmu ovog gradjanskog protesta. Ljudima je bilo mnogo lakse da se okupe oko jednog studentskog protesta, oko onih koji se bore za principe, nego oko onih ciji je cilj( po definiciji) primarni, ako ne i jedini, da osvoje vlast."

Nije li Koalicija "Zajedno", odustajuci od protesta,

odustala i od svih svojih pocetnih zahteva.Studentima je tako ostavljeno da se do kraja izbore za odgovornost onih koji su pokrali rezultate izbora i onih koji su prema mirnim demonstrantima primenili silu?

"To je stvar procene. Ono sto je bitno je, da se mi ne osecamo ostavljenim na cedilu, vec dovoljno jakim da se za nase zahteve izborimo sami. Dakle, i da nije bilo Koalicije "Zajedno" mislim da bismo uspeli u svemu ovome. Bilo bi ,naravno, teze bez njih, ali cemo i ovako uspeti."

Da li se ispunjavanjem studentskih zahteva, otklanjaju

svi razlozi studentskog nezadovoljstva?

"Daleko od toga. Ovo je samo prvi korak. Posao jos nije zavrsen. Studenti zele da stvore drzavu u kojoj njihove diplome nece biti bezvredne, u kojoj nece biti desetogodisnjeg cekanja na birou rada, drzavu u kojoj zaposlenje i karijera nece biti uslovljeni ukljucivanjem u vladajucu stranku. Izmedju ostalog, u nasoj drzavi je ekonomsko- socijalna situacija ocajna, sa izgledima da pod ovom vlascu bude jos gora. Mene us na fakultetu ucili da kada vlast ne postuje i krsi svoje zakone da je to, u stvari, uvod u tiraniju. To je ta crta kada smo mi-studenti, morali da kazemo: stop. Medjutim, jos je mnogo stvari koje mi treba da uradimo i postignemo, od statusa Univerziteta pa na dalje."

U Srbiji je moderno govoriti o "institucijama sistema".

Moze li se studentski protest institucionalizovati?

"Mislim da je to nesto sto bismo mogli i morali da uradimo. Kada se okonca prekid nastave, treba da nadjemo druge nacine i puteve da ljudi ostani svesni naseg postojanja i nase zelje i prava da uticemo na drustvena kretanja.Jedan od nacina je institucionalizacija naseg pokreta.Mozda ce to biti na primer osnivanje studentskog parlamenta."

Smatra se da je jedan diktator sklon padu, tek kad se

izlozi podsmehu. Studenti su, recimo, obesmislili policiju, a dokle su stigli kad je rec o vlasti?

"Jedan od stubova na kojima je pocivala ova vlast je upravo strah od nje. Protiv straha se najefikasnije bori humorom. Ucinili smo ih smesnim, i izbili im iz ruku jedan od njihovih najvecih aduta.Vlst je postala nervozna. Oni bi se protiv sile lako borili ,oni silu imaju. Protiv humora, mladosti, protiv jedne vizije oni ne znaju kako da se bore. I to je ono sto ih je dovelo u nelagodu stuaciju. Dokle smo stigli videcemo."

Sta mislite o srpskom rezimu?

"Nista dobro."

Kakve su reforme potrebne Beogradskom univerzitetu i da

li se na tome nesto radi?

"Grupa profesora BU, koju pomazu i neki studenti, radi na novom Zakonu o univerzitetu. Promene su potrebne, one moraju biti sustinske. Ovakav nacin upravljanja na Univerzitetu ne zadovoljava nikoga: ni studente, ni profesore,a ni drustvo. Univerzitetu je pre svega potrebna autonomija."

Da li se osecate kao strani placenik, kako vam cesto

pripisuju oni koji vladaju Srbijom?

"Ne. To su gluposti. Tacno se, na primer zna ko je finansirao nas put u Ameriku. Moj put je platio gospodin Milan Panic, a ostalih clanova delegacije Srpski kongres ujedinjenja. Pomogao nas je jos i gospodin Ratko Knezevic, sef tergovacke misije Crne Gore u Vasingtonu. Dakle, ljudi koji su patriote, koji vode racuna o nasim interesimai u Americi i ovde. Ako su oni izdajnici, ako su oni stranci, onda sam ja-strani