ALBANSKA BIBLIOTEKA: ZBOGOM CENZURO

AIM Junior Tirana

U Tirani se vec sada moci naci i Sol Zenicin, i Kami, i Sartr i Eko i mnogi drugi. Naravno, ovde nije rec o nekom spomeniku, poprsju umrlih ili o nekoj poseti zivih, zemlji Albanaca. Zahtevi su skromniji. Rec je o njihovim delima. Police knjizara su ostavile mesta i za nekada zabranjene, cija su imena, a tako i njihova znacila pravo bogohuljenje, i to do pre samo sest godina. Brzo je zaboravljen termin "zabranjena knjizevnost" i vise nema nikakvog razloga da knjige cirkulisu ispod ruke. Ovo takodje znaci da vise nema razloga da se toliko mnogo i brzo cita kao nekada. Za siroko albansko citateljstvo, veliki broj poznatih imena iz knjizevnosti i svetska misljenja sada su na raspolaganju. Na desetine novih Izdavackih kuca, ozbiljnih manje ili vise, malih ili veliki, doneli su u albansku biblioteku zabranjene. Za svega dva dolara gradjani se mogu upoznati sa "Mitom o Sizifu", Kamia, kao sto se i "Odel za kancer"- Solzenicina, moze kupiti za tri do cetiri dolara.

Posle 1990 godine, i promena u Albaniji, naravno da su i izdanja odbacila tutorstvo komunisticke cenzure. Ali, pre svega, naredne godine ce predstavljati ponovno ozivljavanje mnogih kolosa knjizevnosti i svetske misli, a koji su bili neprihvatljivi za principe knjizevne kritike Zdanova i socijalistickog realizma. Mozda je Albanija bila poslednja u Evropi, koja je upoznala poslednji vek u knjizevnosti samo u njegovoj zavrsnoj deceniji. Bele stranice albanskih biblioteka sacinjavale su veliki obim, koji se nije mogao zamisliti npr., cak ni za Ruse ili Rumune. Veoma precizne i rigorozne sheme izbacivale su ili su do nedavno zabranjivale ulazak u Albaniju, neprihvatljivih burzoaskih autora, revizionista i ostalih autora kojima su dodavani razni epiteti, a koji sada imaju relikvijsko znacenje. Jos takoreci nedostaju glavne struje knjizevnosti i savremene filozofije zapadnog sveta. Maksimalno dozvoljena granica za prevode bili su autori razdoblja iz Drugog svetskog rata. Sartr, do svoje smrti i nije znao da njegovu slavu jos nije priznala jedna mala zemlja kao sto je Albanija, iz jednostavnog razloga, jer je njegovo delo ovde smatrano opasnim. Najvise sto se je cenzura dopustala, bio je poneki posleratni autor, ali pod uslovom da "njegovo delo sluzi interesima proleterijata". I Nerudine pesme, Brehtove drame ili Belove novele, iako su objavljivane, bile su skracivane uz dopunske beleske ili sa kritikama o njihovim idejnim ogranicenjima.

U tim uslovima, delo onih koji su dali ton knjizevnosti i svetskoj misli ovog veka, bilo je potpuno nepoznato. Cak su Albanci o njima imali samo jednu predstavu, kao da se radi o imperijalistickim nemanima, revizionistickim sarlatanima ili bicima koja se vec nalaze u procesu degeneracije. Propaganda ovakvih ideja se vrsila u medijima, skolama, na radnim mestima i u procesu zdravog marksistickog vaspitanja.

Medjutim, vremena su se promenila. Delo zabranjenih je dobilo pravo gradjanstva i u Albaniji. Mnogi od njih su sada vec prevedeni i na albanski jezik. Bez obzira na reklamacije u odnosu na kvalitet, dela se nude masovnoj publici. U planovima izdavaca se nalaze i mnogi drugi. I kao za mnoge ostale stvari, Albanci nista vise ne mogu reci osim poznate izreke: "Bolje ikada nego nikada". Mnogo knjiga...ali vrednost?

Cenu koju knjige u Albaniji imaju, pozeleo bi svaki evropski gradjanin. Ovako niska cena je namenjena uglavnom osobinama albanskog trzista knjige. Kupovna moc je veoma mala, i knjige, cak i najbolje, ne prelaze tiraz od 3 - 4 hiljade primeraka. Naravno, ovo moze izbaciti iz igre bilo kakvu izdavacku inicijativu. Medjutim, paradoksalono, veliki broj knjiga se stampa i u susednim zemljama, Grckoj i Italiji, puno boljeg kvaliteta, razume se uz vece troskove nego sto su one stampanja u Albaniji. Specificno albansko resenje je i ovde pronadjeno. Oni koji su zainteresovani da objave neku knjigu, moraju je sami finansirati. Brojne fondacije koje deluju u zemlji su takodje finansijeri izdanja. Dakle, ipak se ne moze govoriti o pravim izdavacima u Albaniji. Sa delimicnim izuzecima, ovde je nepoznat koncept izdavaca, u medjunarodnom smislu ove reci. Ekskluzivnost prava na izdavanje je neprimenljivo, te autorko pravo i pravo na izdavanje nema toliko smisla, sa izuzetkom Kadarea. Posto je pronasao ekskluzivnog izdavaca u svetu, cini se da je on prosle godine, njega pronasao i u Albaniji. "Onufri" , izdavacka kuca osnovana u Elbasanu, uspela je da pridobije povrenje velikog pisca, dakle da bude njegov izdavac u Albaniji.

Ipak, u Albaniji se objavljuje i cita. Oko 700 naslova izlazi u toku godine, ali to je cifra koju treba uzeti sa velikom rezervom. Deo njih, mozda i 30 odsto, su bezvredna izdanja, jer izlaze uz finansiranje zaintersovanih i bez ikakvih kriterija, jednostavno iz hobija. One se obicno nazivaju autorskim izdanjima ili samoizdanjima.

CENZURA, ZABORAVLJENA REC

Kolektivno vreme vrlo brzo zaboravlja, ali ono individualno ne. Ne moze, a da se nezna da su mnogi od onih koji su izdrzavali politicke kazne u Albaniji imali u formulaciji sudske odluke : "Cita zabranjenu literaturu reakcionarnih i dekadentnih autora". Trziste je sada u potpunosti van bilo kakve cenzure. Kada je rec o prevodima ili delima bilo kakve struje ili pravca, nema nikakvih ogranicenja osim finansijskih mogucnosti za izdavanje. Ovo poslednje se veoma cesto danas naziva i "ekonomskom cenzurom". Ne govori se vise o skladu ili neskladu sa socijalistickim realizmom. Talentovani i laici, veliki i mali u knjizevnosti, danas dozivaljavaju stvaralacku slobodu ostvarenu u knjigama. Vise nije san imati jednu knjigu. Nestala je i ona vrsta urednika, koji su bili prava barijera socijalisticke cenzure, ne zaboravljajuci tu i ostale karike, koje je odredjeni stvaralac morao da suprotstavi svom nadahnucu ili njegovom delu, samo u sluzbi jednog jedinog cilja - izdavanju. Dok je postojala cenzura, naravno da je postojala i njena protivteza. Ilegalno cirkulisanje zabranjenih knjiga, bilo je jedno od cuda socijalisticke Albanije, cije se otkrivanje trenutno nagradjivalo zatvorom ili drugim neprilikama. Danas se sve ovo cini apsurdnim, ali to se desavalo pre ne tako mnogo vremena. Medjutim, ako se moze reci da se sada objavljuje vise knjiga, sasvim je sigurno da se manje cita. Ne samo zbog drugih brojnih razloga, vec i zbog cinjenice da vise nema zabranjene knjizevnoisti.

Henri ZILI AIM Tirana