ORGANIZOVANJE I RASPODELA HUMANITARNE POMOCI NA KOSOVU

AIM JUNIOR Pristina

U 1989. i 1990. godini, u periodu kada je gotovo razrusena kosovska privreda, i ogroman broj zaposlenih, racunan na desetine hiljada, ostao na ulici, dok su oni koji su ostali na radnim mestima, dobijali minimalce, nedovoljni za goli zivot, zapocela je inflacija, koja je kulminirala 1993. godine, da je vrednost licnih dohodaka bio obezvredjivan, u toku samo jednog dana i po nekoliko puta. Tada je to bio i pocetak kraja srednje klase. Ona se u stvari podelila: na krug, doduse manji, koji je preko noci svrstan u visoku klasu, prilagodjavajuci svoje profesije novim uslovima, ili potpuno izlazeci iz njih. I drugi deo, sa niskim standardom, koji je nastavio da prezivljava, zadrzavajuci prethodno radno mesto ili zahvaljujuci svojim skromnim ustedjevinama. Veliki deo populacije je resio ekonomski problem pasosem i novcem, za kartu do neke od zapadnoevropskih drzava. Emigrirale su citave porodice, ali i pojedinci, koji su kasnije pomagali svoje porodice na Kosovu.

Osim radnika u industriji, ciji se problem do dana danasnjeg nije poboljsao, u izuzetno losem stanju su se nasli i prosvetni radnici. Sa formiranjem nekoliko kosovskih institucija i otvaranjem skola po privatnim kucama, prosvetni radnici su poceli da primaju po 40 DM mesecno. U uslovima, veoma visoke inflacije, kada je za komunalije trebalo izdvojiti svega 5 - 6 nemackih maraka, 50 kg. brasna kostalo je 10 DM, litar ulja 0,6 - 0,8 DM ili sa jednom nemackom markom moglo je da se naruci pet piva, u bilo kojem lokalu na Kosovu. Taj, novac, kao sto se da zakljuciti, nije bio tako bezvredan.

Privatizacija trgovine i stabilnost dinara omogucili su rast cena i povecanje troskova zivota. Sada na Kosovu, prema srpskim izvorima, potrosacka korpa za cetvoroclanu porodicu, za januar ove godine, iznosila je 1 500 dinara, oko 400 DM, dok JE prosecna plata bila mnogo niza. Ovde, kako je isticano, nisu uracunate plate prosvetnih radnika, koje su sada nesto vise, i drugih prihoda, neregistrovanih na salterima srpske administracije. Zbog ovakvih porazavajucih podataka, cinjenica je da na Kosovu veliki deo populacije zivi od humanitarne pomoci.

Na tom polju vec je nadaleko cuveno Humanitarno dobrotovorno udruzenje "Majka Tereza" kao najveca i najaktivnija organizacija na polju humanitarnog rada na Kosovu. Pretsednik novog Udruzenja Jak Mita istice da ova asocijacija nije versko, politicko ili drzavno udruzenje, da se radi iskljucivo po humanitarnim osnovama i principima i da se pomaze svima kojima je pomoc neophodna. A princip vrednovanja je dve osobe ili porodica - dakle kome je pomoc potrebnija. A vrednosno rangiranje osobe ili porodica izgleda ovako:

• sloj osoba - porodica, koji nemaju nikakvog izvora za egzistenciju.

• stare osobe i hendikepirane osobe bez penzije ili socijalne pomoci.

• osobe sa malim prihodima, koje time ne mogu da obezbede ni najelementarnije potrebe za zivot.

• penzioneri sa brojnom porodicom, koji nemaju drugih prihoda.

Sto se tice regionalnog rangiranja Kosova u pogledu raspodele humanitarne pomoci, gospodin Mita kaze da je to nemoguce izvesti, posto je citavo Kosovo jedna osiromasena teritorija, gde vise od 30 odsto populacije koristi socijalnu ili humanitarnu pomoc.

Ovo Udruzenje, osim materijalne pomoci (nefinansijske), pomaze populaciji i svojom medicinskom sluzbom, koja ima razvijenu mrezu ambulanti, a koje rade pod motom "Niko se ne vraca, niko ne placa". Dakle, svi lekari i drugo medicinsko osoblje radi volunterski.

18 internacionalnih i nacionalnih humanitarnih organizacija, od kojih je sa sest "Majka Tereza" razradila programe saradnje, donatori su koji pomazu ovoj humantiranoj organizaciji u njenom funkcionisanju. Ovim aktivnostima je postalo moguce za ovu asocijaciju da u toku godine podeli na pomoc u vrednosti od vise miliona nemackih maraka pomoci, kako stanovnicima Kosova, tako i izbeglicama iz Bosne.

Jak Mita kaze da je Udruzenje cesto ometano u svom radu od strane srpskih vlasti. Te prepreke su bile birokratsko - administrativne prirode, kao npr. kasnjenje pri carinjenju ili raznim inspekcijama robe, namenjene humanitarnoj pomoci.

I okviru Demokratskog saveza Kosova funkcionise centralna Komisija solidarnosti. Ova organizacija se prostire na citavoj teritoriji Kosova i ima veliki broj ogranaka i podogranaka. Skoro svako naselje na Kosova ima svoj ogranak ovog udruzenja. Hamdi Grvala, predsednik ovog humanitarnog Udruzenja kaze da se prikupljena pomoc u ograncima i podograncima prvo razdeli onima kojima je potrebno, na teritoriji koja obuhvata ovaj ogranak ili podogranak, dok se visak salje u Centar, gde se raspodeljuje tamo gde ima vise korisnika nego donatora.

"Uglavnom su donatori Albanci, ali to ne znaci da mi pomazemo samo Albance. Pre nekog vremena, pruzili smo pomoc srpskim izbeglicama smestenim u Ajvaliji, kojima nije bila dovoljna pomoc, koju su dobijali od strane srpskih vlasti. Muslimanskim izbeglicama, osim hrane, obezbedili smo i smestaj po kucama albanskih porodica", kaze Hamdi Grvala.

I u ovom Udruzenju, osim poteskoca u obezbedjivanju

pomoci, zale se na prepreke od strane srpskih vlasti. Osim administrativnih prepreka, ovom Udruzenju je neretko konfiskovana i dokumentacija, pa cak i sama humanitarna roba namenjena za pruzanje pomoci.

No pored ovih domacih humanitarsnih institucija na Kosovu deluju i mnoge medjunarodne . Tako predstavnik delegacije Organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Kjell Andersen, kaze: "Veoma je tesko raditi na Kosovu, jer ovde je sve ispolitizovano. Ja sam ovde poslat od strane Medjunarodne federacije Udruzenja Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i ova Federacija priznaje samo Crveni krst Srbije, tako da sam primoran da radim preko njih. I zato dugo nisam mogao da nikakvu pomoc dodeljujem Albancima, posredstvom njihovih organizacija, jer su se oni i one plasile od manipulacija koje su se mogle dogoditi od strane vlasti u Srbiji. Jedinu saradnju sa Albancima smo imali preko Besnika Dautija, koji je drzao narodnu kuhinju, sponzorisanu od Vlada Velike Britanije i Norveske. Besnik mi je pomogao da raspodelim dosta velike kolicine brasna u Kosovskoj Mitrovici. Mislim da je ovo dobar pocetak i nadam se da ce to vremenom biti zadovoljavajuce".

Inace, Medjunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca do sada je raspodelila 10 tona brasna u Kosovskoj Mitrovici i oko 2 500 obroka dnevno u Prizrenu, sto je nezgodno porediti sa realizacijom dve gorenevedene humanitarne organizacije.

Kosovo, koje ima velike prirodne resurse, rudnike i industriju, koja je nekada u dobroj meri bila razvijena, sada zivi na ledjima humanitarne pomoci, koja dolazi sa raznih strana. Da li ce privreda zaziveti, ili ce se procenat od 30 odsto kosovske, koliko danas zivi od humanitarne pomoci povecati pitanje je koje se postavlja vec sedam godina.

Virtyt GACAFERRI AIM Pristina