IZMEDjU AMBICIJA I DEMAGOGIJE

Nova gradska vlast u Kragujevcu

AIM, Beograd, 25. 2. 1997.

Gradonacelnik Kragujevca Veroljub Stevanovic pozvao je nedavno zitelje sumadijske prestonice na gradjansku neposlusnost: "Ne placajte kamate na poreze na imovinu i takse na elektricno brojilo, odnosno TV pretplatu..."

Pozivajuci svoje sugradjane na ovu vrstu gradjanske neposlusnosti (nezabelezene u istoriji Srba jos od turskog "vakta") gradonacelnik Stevanovic je, pre svega, imao na umu pretezak socijalno - materijalni polozaj barem 70 do 80 odsto Kragujevcana. Centar Sumadije je, naime, prema zvanicnim statistickim podacima, a mereno mesecnim zaradama svojih stanovnika, vec odavno jedna od najsiromasnijih urbanih sredina u Srbiji, ako ne i mnogo sire. U prilog ovome ide i cinjenica da ovde preko 30.000 radnika "Zastave", "Filipa Kljajica" i drugih propalih firmi, vec godinama besposleno tumara ulicama, ili pokusava da prezivi baveci se svercom i sitnim kriminalom. Uz to, oko 15.000, mahom mladih i skolovanih Kragujevcana, hronicno je bez posla. Tu je i prava armija od 25.000 izgladnelih penzionera. U Kragujevcu je, jednostavno, svaka treca porodica - socijalni slucaj, dok je vecina ostalih u neznatno boljem polozaju.

Porucujuci Kragujevcanima da ne placaju kamate na poreze i TV pretplatu(novac od ovih dazbina sliva se urepublicku kasu) gradonacelnik Veroljub Stevanovic je po prvi put obznanio podatak da Republika Srbija Kragujevcu, samo za proslogodisnja socijalna davanja, duguje preko 24 miliona dinara. Poslednji deciji dodaci ovde su, primerice, isplaceni u aprilu 1996. godine.

Sudeci samo po ovome, nije tesko zakljuciti da su Kragujevac i Kragujevcani u katastrofalnoj situaciji, u svakom pogledu. Kako je svekolika kragujevacka katastrofa - po mnogima - uzrokovana i nestrucnom, neodgovornom, neretko i kriminalnom vladavinom lokalnih i republickih SPS funkcionera, to je izborna pobeda koalicije "Zajedno" u Kragujevcu iznenadila samo socijaliste i njihove malobrojne tvrdokorne pristalice.

Sad su, naravno, sve oci Kragujevcana uprte u novu vlast i njene poteze. Osiroteli Sumadinci, reklo bi se, s pravom ocekuju boljitak od onih kojima su poklonili vecinsko izborno poverenje. Nevolja sa ovim ocekivanjima, medjutim, lezi u cinjenici da se u Kragujevcu, osim vlasti, nista drugo nije promenilo: "Zastava" i dalje ne radi, a kad ce - ne zna se; "Filip Kljajic", takodje ne daje nikakve signale, prosvetari su u strajku, a broj socijalnih slucajeva je sve veci. Socijalno ugrozeni odnedavno prosto opsedaju Skupstinu grada i novoizabrane celnike Kragujevca.

• Preteski izazovi stoje pred novom gradskom vlascu. S jedne strane je osiromaseni narod, a s druge, propala privreda i blokada od strane republike, koja ne ispunjava svoje obaveze prema Kragujevcu, kaze predsednik ovdasnje gradske vlade Borivoje Radic, (in)direktno potvrdjujuci stavove iz poziva gradonacelnika Veroljuba Stevanovica Kragujevcanima da ne placaju kamate i TV pretplatu.

Radic istice da republicka vlast blokira Kragujevac i zadrzavanjem drustvene svojine. Zbog toga ce nova vlast, prema njegovim recima, pokusati da stvori ambijent za razvoj privatne privrede, jer cini se da se ona moze najbrze pokrenuti. Razvojem privatnog preduzetnistva, veruje Radic, u Kragujevcu bi bilo moguce smanjiti i broj nezaposlenih, dok bi se ostatkom dohotka iz te oblasti barem delimicno smanjile socijalne tenzije.

• Jedan od sledecih prioriteta nam je i podsticanje razvoja poljoprivrede, tim pre sto Kragujevac u zaledju ima jak poljoprivredni potencijal. Kako je poljoprivreda najmanje uvozno zavisna, a moze da bude veliki izvoznik, to je nuzno sto pre prosiriti sistem podsticajnih fondova i direktno uticati na njenu revitalizaciju, veli Radic, napominjuci da pod recenim podsticajnim fondovima podrazumeva "kredite, garantovane cene i razne olaksice". Istovremeno, u sumadijskom zaledju Kragujevca treba insistirati "na razvoju stocarske i vocarske proizvodnje".

Predsednik kragujevacke Gradske vlade nadalje smatra da se poljoprivrednici u Sumadiji moraju vratiti tradicijama pravog zadrugarstva. Trebaju nam, smatra on, onakve zadruge, kakve smo na nasem selu imali izmedju dva svetska rata. To su zadruge koje ce se osnivati kao udruzenja seoskih domacinstava, robnih proizvodjaca.

• To su, dakle, oblasti u kojima cemo mi pokusati da nadjemo potencijale, koji se brzo mogu aktivirati i pomoci da prevazidjemo izuzetno tesku situaciju u Kragujevcu, porucuje Radic, a na pitanje: "Kako to gradska (lokalna) vlast moze da pomogne razvoj poljoprivrede?" - odgovara "da grad moze da pomogne poljoprivrednicima da se bolje organizuju, da jednostavnije dolaze do repromaterijala: semena, djubriva i goriva; da ih direktno poveze sa preradjivackim kapacitetima u neposrednom okruzenju, zatim da organizuje otkup njihovih proizvoda, kao i da im obezbedi kredite od banaka sa teritorije Kragujevca".

Novi celnici Kragujevca su, naravno, sasvim svesni cinjenice da ce im najvece glavobolje zadavati veliki sistemi - "Zastava" i "Filip Kljajic", pre svih, u kojima je zaposleno preko 40.000 Kragujevcana, od kojih, podsetimo, preko 30.000 vec godinama nije uslo u fabricke hale.

• Tu grad, nazalost, ne moze mnogo da uradi, niti da presudno utice da se stanje poboljsa. Svesni smo toga da se problemi velikih sistema ne mogu resiti bez promene vlasti na nivou republike, i to cemo jasno reci nasim sugradjanima, istice predsednik kragujevacke Gradske vlade.

On, potom, kaze da ce nova kragujevacka vlast uciniti sve da poboljsa rad komunalnih preduzeca u gradu, te da se trenutno sagledavaju mogucnosti novog nacina njihovog organizovanja. Do sredine ove godine, prema Radicevim recima, u Kragujevcu ce zaziveti jedinstveni komunalni sistem, koji ce u svom radu koristiti iskustva drugih centara i sredina, koje su ovu problematiku i do sada uspesno resavale. Ovde, takodje, planiraju da modernizuju i racionalizuju rad gradskih sluzbi, kroz koji ce se "ogledati sposobnost vlasti da upravlja Kragujevcem".

Na kraju, nova kragujevacka vlast bi zelela da poboljsa situaciju i zapustenoj nadgradnji - kulturi, obrazovanju i sportu.

Koliko ce u svemu ovome uspeti - pokazace vreme. Valja, medjutim, napomenuti da upuceniji u zbivanja na kragujevacko - srbijanskoj politickoj i drustvenoj sceni, i pored svih ambicija nove vlasti, ne ocekuju skoriji boljitak u Kragujevcu. Ono cime bi bili (pre)zadovoljni jeste da nova vlast bude postenija i transparentnija u radu od stare. Za razliku od upucenih u aktuelna zbivanja, vecina neupucenih ipak ocekuje da joj oni kojima su poklonili poverenje obezbedi koliko - toliko bolji zivot, po mogucstvu sto skorije. I, to ce biti prvi i najveci problem nove kragujevacke vlasti. Pozivi na gradjansku neposlusnost "lepo zvuce" u usima gradske sirotinje, ali neodoljivo "mirisu" na ispraznu populisticku demagogiju.

(AIM) Zoran Radovanovic