NOVI METODI SRPSKE POLICIJE NA KOSOVU: NESTANCI I SAMOUBISTVA
Ni posle gotovo mesec dana,nije poznat tacan broj i identitet uhapsenih, u poslednjoj srpskoj kamapanji progona i hapsenja kosovskih Albanaca. Zvanicno je bilo objavljeno da je u "antiteroristickoj operaciji, koja je trajala od 22. do 29. januara uhapseno 66 pripadnika albanskih organizacija, medju kojima su i neposredni ucesnici teroristickih akata izvedenih na Kosovu". Medjutim, kampanja ne samo sto nije bila zavrsena 29. januara, nego je poslednjih dana januara i prvih dana februara dostigla kulminaciju. Kao sto je poznato, 31. januara policija je ubila trojicu Albanaca kod Vucitrna u automobilu, koji se kretao u pravcu Pristine, a hapsenja i progoni su nastavljeni do danasnjih dana.
Albanski izvori su govorili da je u zenitu kampanje bilo uhapseno oko stotinu Albanaca. Albanski advokati medjutim pretpostavljaju, da je trenutno u zatvoru oko 55 Albanaca. Ali, i oni govore o konfuziji u odredjivanju tacnog broja zatvorenih, zbog teskih krsenja Zakona o istraznom postupku, od strane srpskih vlasti i policije, kao i o mogucem delovanju, u ovoj kampanji specijalnih policijskih sluzbi na osnovu posebnih naredjenja, zatim zbog toga sto se nezna tacan broj onih koji su u bekstvu ( pretpostavlja se da ih je izmedju 15 i 20) i drugih okolnosti koje su sastavni deo opsteg represivnog, propagandnog i politickog nastupanja srpskih vlasti na trusnom podrucju Kosova.
Jedna od zrtava ove konfuzije je albanski student Nait Hasani iz Prizrena, koji je bio uhapsen krajem januara ove godine. Posle surovih mucenja u policiji, on je u teskom zdravstvenom stanju odveden na lecenje u klinicki bolnicki centar u Pristini, gde je pod strogom kontrolom policije zadrzan dva dana. Ujutru rano, 31. januara Nait Hasani je u tajnosti odveden iz bolnice u nepoznatom pravcu.
Porodica i advokati neprestano traze od nadleznih srpskih vlasti da bilo sta saznaju o njegovoj sudbini, ali nadlezni u policiji, Javno tuzilastvo i istrazni organi odgovaraju da Nait Hasani nije u njihovim rukama, da protiv njega nije podignuta optuznica i da oni o njemu nista ne znaju. Ovakav odgovor je totalno nelogican, jer ako je verovati istinitosti iskaza nekih optuzenih, a koje pozivajuci se na policijske izvore prenosi beogradski Nedeljni telegraf, Nait Hasani se pominje kao direktno impliciran u oruzane napade na Kosovu, pa je cak predstavljan i kao jedan od visokih celnika tzv. Oslobodilacke vojske Kosova.
Njegov nestanak nije prvi slucaj ove vrste na Kosovu. Zbog toga porodica, advokati i albanska javnost sumnjaju, posto je vec bio u rukama policije, da je i dalje tamo. Ali, pitanje koje se najcesce namece je: koje srpske policijske sluzbe? Ili on vise nije medju zivima? Kada je rec o njegovoj sudbini, mnoge nade se vezuju za angazovanje Amnesty International, koja se vise puta oglasila povodom najnovije srpske kampanje progona Albanaca. U poslednjem Saopstenju ove medjunarodne nevladine organizacije konstatuje se da su mnogi uhapseni, koji su kasnije pusteni, bili brutalno premlacivani, kako bi priznali da su clanovi tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. Ona je zatrazila od srpskih vlasti da prekinu necuvenu brutalnu torturu i teska zlostavljanja nad uhasenim kosovkim Albancima.
Druga zrtva policijske torture je Besnik Rastelica (30), koji je pre neki dan preminuo u prostorijama zatvora. Njegova porodica je od policijskih vlasti dobila obrazlozeje da se on obesio. Medjutim, advokat Fazli Baljaj kaze da u zatvoru nema mogucnosti da se neko obesi, niti to imaju cime. Les mladog Restalice bio je modar od posledica udaraca, po svim delovima tela.
Mada je proslo vise nedelja, samo za dve grupe od po 16 uhapsenih, usvojena su resenja za otvaranje istraznog postupka. Medjutim, ako je broj zadrzanih u policiji mnogo veci, kao sto su tvrdile obe strane, sta je onda sa razlikom?
Treba reci da su pripadnici druge grupe osumnjicenih, bili u policiji i pritvoru gotovo tri nedelje bez resenja o sprovodjenju istrage. Suprotno Zakonu, oni nisu znali zasto su pritvoreni i zbog cega se protiv njih vodi istrazni postupak. Tako su im bila uskracena neka osnovna prava zastite pred Zakonom, pravo na zalbu i advokatsku odbranu, a da ne govorimo o makar i ogranicenoj zastiti od sistematskih, surovih zlostavljanja, koja su godinama i decenijama uobicajena praksa ponasanja prema uhapsenim Albancima, posebno tokom istraznog postupka.
Ocigledno je da je zadrzavanje u pritvoru vise desetina uhapsenih, tokom nekoliko nedelja bez resenja za sprovodjenje istrage, posledica sporog uspeha policije, da u nedostatku materijalnih dokaza iznudi priznanja o pripadanju tzv. Oslobodilackoj vojsci Kosova i konkretno izvedenim teroristickim akcijama. Tvrdnje srpskih vlasti o navodno velikim kolicinama oruzja, municije, eksploziva i drugih kompromitujucih dokaza, otkrivenih navodno kod uhapsenih, nisu bili dovoljno ubedljivi, a slajdovi prikazani na zvanicnoj televiziji bili su dokaz upravo te neubedljivosti.
Na osnovu policijskih dokumenta o pretresima izvrsenih u domovima uhapsenih, albanski izvori iznose da kod uhapsenih gotovo da nije pronadjeno nista od onoga o cemu govore srpske vlasti. Zbog toga, opisi u resanjema za sprovodjenje istrage o upotrebljenim vrstama oruzja u navodnim teroristickim akcijama, izvedenih poslednjih godina na Kosovu, izgledaju kao iznudjena priznanja u cilju organizovanja sto ubedljivijih sudjenja protiv navodnog albanskog terorizma na Kosovu. Kao sto je poznato, srpskim vlastima nije do sada poslo za rukom da dokazu albanski terorizam sudskom presudom.
U vise razgovora sa novinarima, branioci uhapsenih izneli su potresne primere mucenja uhapsenih u policiji i bezbrojna ponasanja nadleznih, koja se direktno kose sa zakonskim i drugim aktima o istraznom postupku. Praksa najtezih oblika zlostavljanja u policiji, nastavlja se i posle prelaska pritvorenih u nadleznost istraznog sudije. Uvek se nalaze izgovori kako bi se advokatima uskratio uvid u istrazne spise i ogranicio ili uskratilo pravo na uobicajene kontakte sa njihovim klijentima. Da se ne govori o pojavi uskracivanja prava advokatima da prsustvuju saslusanjima, koja se upravo zbog toga vode i preko noci i u danima vikenda. Na upornost advokata da i u uslovima necuvenih primera krsenja Zakona pronalaze nacine za odbranu svojih klijenata, srpske vlasti su, takodje u suprotnosti sa Zakonom odgovorile odlukom o ogranicavanju prava na kontakte, na dva ili tri puta nedeljno. Ocigledno, jos nije zavrseno obradjivanje (zlostavljanje) pritvorenih u policiji.
Oni koji su dobili resenja o vodjenju istage, podeljeni su u dve grupe od po 16 pritvorenih. Pripadnici prve grupe, trojica su u bekstvu, resenja o otvaranju israznog postupka dobili su pre dve nedelje. Sa njima je izgleda bilo malo problema u odredjivanju tzv. osnovane sumnje. Oni se sumnjice za udruzivanja u cilju neprijateljske delatnosti, ugrozavanja teritorijalnog integriteta SRJ i pripremanje oruzanih napada. Kao sto je poznato, zbog toga je od 1981. godine na visegodisnje kazne osudjeno vise hiljada Albanaca. Prakticno, ovoj grupi bice sudjeno zbog clanstva ili aktivnosti u okvirima ilegalnog Nacinalnog pokreta za oslobodjenje Kosova, koji se poslednjih godina zalagao za organizovanje oruzanog ustanka, ali se istovremeno izjasnjavao protiv terorizma, kao sredstva borbe za oslobodjenje Kosova. Malo veca grupa clanova ovog Pokreta, bila je uhapsena i sudjeno joj je 1993. - 1994. godine. U drugoj grupi su najteze osumnjiceni i nad njima su izvrsena najteza zlostavljanja ukljucujuci i elektrosokove, a mozda i druga nedozvoljena, neki sumnjaju i u narkoticka, sredstva. Svi se terete zbog pripadanja tzv. Oslobodilackoj vojsci Kosova, o kojoj se zna samo toliko da je od prosle godine prezimala odgovornost za izvedene oruzane akcije na Kosovu. Njima se pripisuju upravo ti napadi i planiranje slicnih akcija.
Koliko je poznato, jedina osnova za takve sumnje su samooptuzujuce izjave pritvorenih, odnosno iznudjena priznanja. Zbog toga, mnogo sta u daljem toku istrage, a i posle toga, bice pod velikom sumnjom. Sumnje ce najmanje ukloniti srpski sudovi u koje sve manje veruju i sami Srbi. Stice se utisak da nisu bila dovoljno ubedljiva srpska uveravanja u pravnu zasnovanost i opravdanost ni ovog vala hapsenja i progona kosovskih Albanaca. Verovatno, u ovakvim okolnostima kako se vode istrazni postupci na Kosovu prema Albancima, nece biti dovoljno ubedljiva ni za kosovske Srbe, koji su najglasnije zahtevali hvatanje i kaznjavanje albanskih terorista. Pretpostavlja se da je kamapanja protiv Albanaca preduzeta i u cilju udovoljavanja kosovskim Srbima i njihovog politickog umirenja. Za Albance, kampanja je od pocetka bila i ostala operacija ispoljavanja gole sile, kao jedan od valova sistematskog nasilja protiv njih poslednjih godina.
Fehim REXHEPI AIM Pristina