ZACARANI KRUG DRZAVLJANSTVA

Pravni polozaj izbeglica

Vlasti u Beogradu i Zagrebu tvrde da a su njihovi zakoni o drzavljanstvu u potpunom su skladu sa medjunarodnim standardima.Mozda su oni i u pravu, ali zasto onda izbeglice tesko dolaze do dokumenata,posebno onih o drzavljanstvu.Strucnjaci resenje vide u dvojnom drzavljanstvu, koje bi bilo regulisano medjdrzavnim ugovorom.

AIM, Beograd, 23. 2. 1997.

Jugoslovenski zakon o drzavljanstvu, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, bio je sredisna tacka rasprave ucesnika skupa "Pravni polozaj izbeglica i proces integracije" koji je (19. i 20. februara) u Beogradu organizovao Fond demokratski centar i Humanitarno-istrazivacki centar "Odgovor". Skupu su prisustvovali brojni strucnjaci, predstavnici vladinih i nevladinih organizacija, lokalnih i izbeglickih organizacija koji su pokusali da pruze odgovore na najuktelnija pitanja pravnog polozaja izbeglica, njihove repatrijacije ili integracije u SRJ.

Trijumf politike nad pravom

"Platis Hrvatskoj hiljadu maraka da te otpusti, a onda ne znas hoce li Jugoslavija da te primi". Ovim recima izbeglice i prognanici slikovito "objasnjavaju" zavrzlamu oko dobijanja drzavljanstva, a ponavljali su ih i na ovom skupu predstavnici izbeglickih organizacija prenoseci reci brojnih izbeglica koje ovih dana, raspitijuci se za informacije o sa uslovima za dobijanje drzavljanstva, obijaju pragove Saveznog ministarstva unutrasnjih poslova, ali i mnogih nevladinih organizacija da bi zatrazili pravnu pomoc.

Suoceni sa propisanim "papiroloskim" pravilima i neplaniranim novcanim izdacima, sve izbeglice muci i dodatno pitanje: hoce li sticanjem jugoslovenskog drzavljanstva izgubiti pravo na imovinu koju su imali u bivsoj SFRJ.

Biljana Kovacevic - Vuco,iz Helsinskog odobra za ljudska prava Srbije, kaze da Zakon o drzavljanstvu marginalizuje izbeglice (ne spominje izbeglice kao kategoriju), jer ih lisava elementarnog ljudskog prava - na drzavljanstvo i kao takav, olicava represivnu politiku drzave u kojoj je nastao. Zakon o drzavljanstvu daje veliko diskreciono pravo drzavnoj upravi da odredjuje ko je podoban da dobije drzavljanstvo SRJ i predstavlja, kako je rekla Biljana Kovacevic - Vuco "instrument i trijumf politike nad pravom".

Dragoljub Micunovic je upozorio na apsurdnost pravnog polozaja izbeglica koje, iako su imale drzavljanstvo SFRJ ne mogu automatski da dobiju drzvljanstvo zemalja naslednica te drzave. Zbog toga, smatra on, medjunarodna zajednica mora izvrsiti pritisak na drzave nastale na tlu bivse Jugoslavije kako bi se resio problem drzavljanstva izbeglica, da ne bi dosli u polozaj apatrida.

Predstavnik Saveznog ministarstva unutrasnjih poslova, Marko Baletic nije se slozio sa tvrdnjama Biljane Kovacevic-Vuco, rekavsi da je stav vlasti u SRJ da je Zakon usaglasen sa medjunarodnim standardima, da izbeglice uzivaju sva prava osim politickih, kao i da ih ne lisava drzavljanstva, jer one vec imaju drzavljanstvo drzava nastalih na prostoru bivse Jugoslavije. Naglasio je, takodje, da je jugoslovenska vlada pristalica dvojnog drzavljanstva, ukidanja svih taksi i pojednostavljivanja procedure za regulisanje drzavljanstva: "Pravi problem je sto izbeglice ne mogu da utvrde drzavljastvo drzave iz koje su izbegli, a SRJ ne moze sama da resi taj problem. Zahtevi iz Hrvatske su gotovo neispunjivi", konstatovao je Baletic.

Prema Zakonu o jugoslovenskom drzavljanstvu, predvidjeni su razliciti modeli sticanja drzavljanstva. Svi gradjani koji su ranije imali regulisani status drzavljanstva Srbije ili Crne Gore upisuju se u maticnu knjigu jugoslovenskih drzavljana bez podnosenja bilo kakvih zahteva. U drugu kategoriju spadaju gradjani koji su, kako se navodi u Zakonu "imali drzavljanstvo druge republike SFRJ, a koji su na dan proglasenja SRJ 27. aprila

1. imali prebivaliste na teritoriji Jugoslavije". Status jugosloveskog drzavljanina moze steci i drzavljanin SFRJ koji zbog svoje nacionalne, verske ili politicke pripadnosti i zalaganja za postovanje ljudskih prava i sloboda izbegne na teritoriju Jugoslavije". Ovim clanom Zakona otvorena je mogucnost izbeglicama i prognanim licima za sticanje jugoslovenskog drzavljanstva.

Ciji ceh placaju izbeglice?

Sta to prakticno znaci? Strucnjaci upozoravaju da je to svojevrsna "kvaka 22". Naime, pored zahteva za upis u jugoslovensko drzavljanstvo, sa opsirnim biografskim podacima i potpisanom izjavom da se odricu drugog drzavljanstva treba da priloze i dokumente medju kojima je, prakticno, najproblematicniji dokaz da podnosilac zahteva nema drugo drzavljanstvo. U "Obavestenju" Saveznog ministarstva unutrasnjih poslova navodi se da je "dokaz o odricanju drugog drzavljanstva potvrda o podnesenom zahtevu za prestanak drugog drzavljanstva ili resenje o prestanku drzavljanstva druge republike", ali nema uputstva na koji nacin i pod kakvim uslovima gradjanin moze da dobije ovaj dokument. U izjavama predstavnika SMUP kaze se da se zahtevi za odricanje ili otpust iz drzavljanstva podnose ambasadama zemalja ciji su drzavljani.

Hrvatskim zakonom regulisano je da gradjani koji traze otpust iz drzavljanstva su duzni da popune obrazac zahteva za otpust, i da uz njega priloze domovnicu, odnosno drugi dokaz o hrvatskom drzavljanstvu i ispravu nadleznog organa SRJ da ce osoba biti primljena u jugoslovensko drzavljanstvo da bi se sprecilo stvaranje slucajeva apatridnosti. Prilikom podnosenja zahteva naplacuje se konzularna taksa u iznosu od 956 nemackih maraka. Ostaje pitanje kako podnosioci zahteva mogu da dokazu da su hrvatski drzavljani i da istovremeno dobiju od nadleznog organa SRJ, garanciju da ce biti primljeni u jugoslovensko drzavljanstvo.

Naime, formalno pravno ovaj uslov nije sporan, ali je u prakticnoj koliziji sa propisanim pravilima za dobijanje jugoslovenskog drzavljanstva. Prema Zakonu o jugoslovenskom drzavljanstvu, SMUP zadrzava diskreciono pravo da odlucuje o prihvatanju u jugoslovensko drzavljanstvo izbeglica i prognanih lica.

Po Goranu Svilanovicu, asistentu na Pravnom fakultetu u Beogradu, tu su kljucne dve stvari: prvo, da uputstvo trazi nesto cega u zakonu nema, a drugo da se trazi potvrda o tome da su dobili, pa onda zatrazili otpust iz prethodnog drzavljanstva. Pod prethodnim se misli na ranije republicko drzavljanstvo. Naime, kaze Svilanovic, Zakoni Bosne i Hrvatske jesu takvi da se svi oni koji su imali ranije drzavljanstvo Bosne ili Hrvatske smatraju drzavljanima tih novih drzava. Izbeglice najcesce i ne znaju da su po zakonima bivsih jugoslovenskih republika automatski stekli njihovo drzavljanstvo. "To ne znaci da ti ljudi automatski mogu da dobiju domovnicu. Oni fakticki nemaju nijedno drzavljastvo".

U Hrvatskoj se to sto je u zakonu zapisano u praksi ne sprovodi - na primeru istocne Slavonije to je najocitije. To jest, ne mogu da glasaju oni koji nisu zatrazili i dobili nova hrvatska dokumenta. "Pitam se zasto je Jugoslavija veci katolik od Pape i zasto ona te ljude smatra hrvatskim drzavljanima u pravom smislu te reci, kad ih ni Hrvatska ne smatra takvima i trazi od njih da donesu i taj papir", kaze Svilanovic. On sumnja da se iza toga krije nesto drugo i pita se da li izbeglice vracaju neciji dug i da li su opet deo nekog dogovora."Zasto bi,inace, ova drzava trazila od dela ljudi koji tu zive da pune hrvatski budzet sa 200 miliona maraka, ako ne, da bi se deo nekog duga platio preko dzepova izbeglica"... Ovaj zahtev inace ne postoji u zaknou o sticanju drzavljastva. "Sada se prica da ce u aprilu biti doneseni pozakonski akti. Ako i nakon toga ostane da se zahteva potvrda, a da nije dovoljna izjava o tome da nisu trazili ili dobili domovnicu, onda ce moje sumnje biti potvrdjene", zakljucio je Svilanovic.

Pravo i pravda

I sam cin "odricanja" od drugog drzavljanstva, sudeci prema reagovanjima strucnjaka i izbeglica, izaziva mnoge nedoumice u vezi sa pitanjem da li se dobijanjem jugoslovenskog drzavljanstva gubi imovina na podrucju bivsih jugoslovenskih republika. I na ovom skupu, konstatovano je da bi se imovinska prava najefikasnije zastitila institutom dvojnog drzavljanstva. Cinjenica je, medjutim, da za sada nijedna od novostvorenih drzava sa prostora ex Jugoslavije (mada su medjusobno potpisale ove ugovore i regulisale dvojno drzavljanstvo) nije raspolozena da takav ugovor potpise sa SRJ, dok se ne resi pitanje sukcesije, odnosno podele imovine bivse SFRJ.

Ninko Miric, advokat Helsinskog odbora za ljudska prava iz Beograda, inace izbeglica iz Vojnica, posle nabrajanja ustavnih garancija oko zastite prava vlasnistva u hrvatskom Ustavu, istice "da unatoc tih garancija u stvarnosti se spominje 'ratna steta' i njena naplata koja ce se rijesiti u procesu sukcesije vlasnistva bivse SFRJ, no ona ipak, s druge strane podrazumijeva ratno stanje (koje u Hrvatskoj nikad nije proglaseno, a SRJ nije ucestvovala u ratu)".

Sporazumom o normalizaciji odnosa izmedju SRJ i Hrvatske ove dve drzave su se obavezale da ce osigurati uslove za slobodan i siguran povratak izbeglica i da ce im se vratiti ili nadoknaditi imovina, koji je izbeglicama ulivao izvesnu nadu, u stvarnosti, kako rece Miric, "nije ispunjena niti jedna rijec". "Nema sumnje, izmedju prava i pravde tesko da se moze, pogotovo u ratnim vremenima, ispisati znak jednakosti. Ipak, drzave ciji se politicari tako cesto pozivaju na zakone, morale bi da omoguce i njihovu prakticnu primjenu, pogotovo sto je privatno vlasnistvo i po medjunarodnim dokumentima neprikosnoveno, a pravo na njega spada u red osnovnih prava covjeka", zakljucio je Ninko Miric, dodajuci da je rat na ovim prostorima postao "alibi za ovdasnje vlastodrsce da donose brojne uredbe i propise kojima se ovo pravo iskrivljuje, derogira, pa i ponistava".

Upravo zato sa skupa u Beogradu upucene su preporuke medjunarodnim i regionalnim organizacijama, da se, kao najznacajnije - resi pitanje obezbedjivanja dvojnog drzavljanstva ili specijalnog statusa za izbeglice kada to nije moguce, kao i ujednacavanje propisa novonastalih drzava u ovoj oblasti.

(AIM) Vesna Bjekic