UNIVERZITET ODREDjUJE SUDBINU DOGOVORA

Vec nekoliko nedelja, Beograd isprobava na Kosovu svoju toplo - hladnu politiku i diplomatiju. One se primenjuju kroz kampanju progona i hapsenja Albanaca s jedne i razgovora o sprovodjenju Dogovora o normalizaciji albanskog skolstva, s druge strane. U slozenoj igri povuci - potegni, kao prvi dokument u kome su dve strane izrazile zajednicku saglasnost o necemu, taj Dogovor je u neku ruku postao barometar mogucnosti probijanja visegodisnje kosovske blokade i uopste, primene politike korak - po korak, na Kosovu.

Istovremeno, Dogovor je postao barometar sirih unutaralbanskih politickih kretanja i raspolozenja. Mada je svima jasno da je skolstvo daleko od toga da bude sustina kosovskog pitanja i albansko- srpskih konfrotacija, vec nekoliko meseci izgleda kao da su svi problemi fokusirani upravo na skolstvo i sudbinu tog Dogovora. Sa eventualno ostvarenim Dogovorom, predstavnici dosadasnje albanske politike mogli bi da se predstave javnosti sa svojim prvim konkretnijim uspehom i sa obecanjima o slicnom resavanju i drugih problema. Sudbina Dogovora, sa aspekta unutaralbanskih kretanja, visoko je politicki rangirana i kod albanske rivalske politicke struje, koja se zalaze za napustanje dosadasnje anemicnosti i dinamiziranje albanske politike. Izrazavajuci sumnje u mogucnost primene Dogovora, i uopste politike korak po korak, ona smatra da ako je bilo sta moguce i na ovaj nacin, to se ne moze postici bez mobilizacije svih albanskih potencijala i njihovog uzdizanja u nezaobilazni faktor resenja.

Od casa potpisivanja ( septembra 1996.) Dogovor je nailazio na razlicite, pa i dijametralno suprotne interpretacije. Razlike su se javile ne samo izmedju strana potpisnica, nego i unutar njih samih. Na albanskoj strani bilo je pohvala bez pokrica, kritika zbog ogranicenih dometa i sumnji o mogucnosti njegove realizacije. Na srpskoj strani, uglavnom na Kosovu, dogovor nije odbacen, ali nacin osporavanja nije ostavljao sumnje u to da se smatra neprihvatljivim i stetnim po srpske nacionalne interese. Na pocetku to nije izgledalo tako pretece, ali je kasnije, kako neki krugovi potenciraju, nesaglasnost kosovskih Srba postala jedna od znacajnijih politickih prepreka sprovodjenju Dogovora. Stav zvanicnog Beograda bio je mnogo slozeniji. Za njega je Dogovor bio samo deo sire politike i diplomatije prema srpskoj opoziciji - kosovskim Srbima, Albancima i svetu i to je od pocetka njegove pozicije cinilo kontradiktornim.

Procenjujuci znacaj svakog od njih, moglo se predvideti da ce Beograd teziti politici odlaganja i odugovlacenja. Naime, Dogovor je uopsten, a skolstvo toliko siroka oblast da kad god kome zatreba moze pronaci izgovor za odugovlacenje razgovora ili neprimenjivanje dogovorenog.

U tom smislu, Dogovor vec ima zanimljivu istoriju. Na dan potpisivanja albanski predstavnici su zahtevali razjasnjenja oko albanskog paralelnog Univerziteta. Naime, Univerzitet nije bio spomenut u, uslovno receno, normativnom delu potpisanog Dogovora. Usput receno, albanskoj javnosti, pa i mnogim politicarima i nekim na visokim duznostima u Demokratskom savezu Kosova, uopste nije jasno kako je mogao biti potpisan dokument o albanskim skolama, a da se ne spomene univerzitetska nastava na albanskom jeziku. Ovo pitanje je ubrzo razjasnjeno u duhu zajednicki usaglasnog, ali i nepotpisanog Protokola u kome znacajno mesto zauzimaju Univerzitet i druge prosvetne institucije. Medjutim, kao sto se potvrdilo u razgovorima vodjenih u Beogradu, krajem januara i pocetkom februara ove godine, koji su trebali da se nastave ove nedelje u Pristini, to razresenje je samo privremeno uklonilo Univerzitet sa puta pregovora.

U medjuvremenu, kamen spoticanja postalo je prisustvo trece strane i u razgovoru o sprovodjenju Dogovora. Od septembra prosle do januara ove godine, formalno se nije razgovaralo, zbog toga sto je srpska strana isticala da takvo posredovanje zadire u probleme koji su u iskljucivoj nadleznosti srpske Vlade i drzave i da bi to moglo da postane zarazni presedan za buducnost. Albanska strana je insistirala na posredovanju otprilike zbog suprotnih razloga. Takodje svesna srpskih sklonosti ka odugovlacenju, kada je srpska vlada popustila u pogledu posrednika, ona je zauzela cvrst stav da se koliko od nje zavisi, onemoguci beskrajno dogovaranje. To ne namerava postici odredjivanjem nekog internog roka, dokle se mogu tolerisati besplodni razgovori.

Zbog toga, moze se desiti da najavljena pristinska runda razgovora ( doduze najavljena za 20 februar, ali nije i odrzana) bude i poslednja pred jedno neodredjeno odlaganje, koje se moze okoncati precutnim ili otvorenim zaledjivanjem Dogovora, pa cak i njegovim otkazivanjem. Trenutno stanje u razgovorima, moze se opisati kao veoma pozitivno, bar na povrsini. Uz obostranu saglasnost, razgovora se iskljucivo o bezuslovnom vracanju albanskih djaka i studenata u skolske objekte. Sva ostala, veoma znacajna pitanja kao sto su nastavni planovi i programi, imenovanje rukovodilaca, priznavanje diploma, finansiranje i drugo, ostavljaju za bolja vremena.

Medjutim, ispod povrsine, albanski predstavnici naslucuju srpska raspolozenja da se pitanje vracanja u objekte resi u fazama. Neki albanski izvori procenjuju da je srpska strana spremna da se Dogovor gotovo trenutno sprovede u osnovnom i srednjem obrazovanju, a da se Univerzitet ostavi za kasnije. Sa takvom porukom u Pristini su boravili predstavnici posrednicog Sant Edjidija, ali predstavnici Albanaca u trenutnoj situaciji, o tome i ne razmisljaju.

Bas i da srpske vlasti nemaju nameru da ostave Albance bez Univerziteta (koliko je poznato jos nije postavljeno pitanje da li ce u Pristini biti jedan ili dva Univerziteta), bilo koji pravac trazenja resenja (nije do sada bilo konkretizovano ni kako ce se podeliti skolski prostor: procentualno i fizicki ili funkcionalno), nece ostati bez ozbiljnijih politickih implikacija. Albanski izvori procenjuju da Beograd veoma strahuje od reakcija, pa i eventualnog nezadovoljstva kosovskih Srba, koje bi se zatim, lancano prenelo u Srbiju. Smatra se da ce kosovskim Srbima, odnosno njihovim predstavnicima, biti vrlo tesko da se povuku sa pozicija koje su godinama gradili na sistematkom satanizovanju i psovanju albanske kulture i obrazovanja, posebno univerzitetske nastave na albanskom jeziku. Ali, to ce biti najmanja cena koji ce kosovski Srbi platiti. U bilo kakvom resenju kosovskog pitanja oni ce morati da prihvate Albance kao ravne sebi samima, u svim oblastima zivota i rada.

Predstavnici Albanaca mogu shvatiti ove srpske teskoce. Ali, posto je rec o tako zivotnom pitanju, kao sto je celovitost albanskog prosvetnog sistema, nema izgleda da ce popustiti po pitanju Univerziteta. Osim toga, svako ko se umesa u eventualno popustanje po pitanju Univerziteta, sasvim sigurno, ucinice svoj prvi korak ka necasnom odlasku sa albanske politicke scene. Sadasnje albanske predstvnike pritiskaju takodje vreme i nemoguci uslovi u kojima se izvodi nastava za albanske djake i studente. Zbog svega toga, ako u eventualnoj nekoj narednoj rundi razgovora ne bude opipljivog napretka u sprovodjenju Dogovora, moze se desiti da se za duze vreme stavi tacka na bilo kakve razgovore o obrazovanju. Po svemu sudeci, Univerzitet ce biti prva, najznacajnija proba mirovnih trazenja na Kosovu, svakako odlucujuci za sudbinu Dogovora o normalizovanju obrazovanja na albanskom jeziku.

Fehim Rexhepi AIM Pristina