FASIZOIDNI KLINCI

AIM, Skopje, 20.02.1997

Drzava koja ima ovakvu omladinu, treba da bude jako zabrinuta za svoju buducnost! To su kratki komentari demokratske javnosti Makedonije u vezi sa posljednim protestima ovdasnjih studenata i srednoskoljaca koji su poplavili skopske ulice da bi "branili ustavni poredak" drzave i makedonsku nacionalnu kauzu od svojih sugradjana Albanaca. I dok ulicama pluste najgnusne navrede na racun Albanaca, ovdasnji zvanicnici ni rec da progovore, a jos manje da se ograde od zahteva svoje "progresivne omladine" koja trazi ostavku ministra obrazovanja Sofije Todorove i gasne komore za Albance. Dakle, dok Beograd trazi vise slobodu i demokraciju, Sofija spas od ekonomske katastrofe, poljoprivrednici Grcke bolji status, gradjani Albanije svoj izgubljeni novac u piramdilnam stedionicama, deo mladih etnickih Makedonci - buducnost ovog naroda, usli su u "epohu juznobalkanskih demonstracija " ispisanim parolama: "Smrt za siptare". Dakle, ona je svoju svetlu buducnost prepoznala u oduzimanju prava svojih sugradjana Albanaca i jos vise, trazeci krematoriume gde ce zauvjek da nestanu "neprijatelji" Makedonije!? Oni koji su ovih dana prolazili skopskim ulicama, ne mogu da ne postave pitanje: Kakvi li su roditelji ovih klinaca koji toliko prizeljkuju smrt svojih sugradjana! I treba se odmah dodati da "Smrt za siptare" je uzvik i parola koja se moze napisati u jedan novinarski tekst slican ovome u odnosu na neka druga izvikivanja najpogrdnijeg karaktera na racun svih Albanaca.

Zvanicni povod ovih studentskih demonstracija u kojim ucetvuju skoro svi skopski srednjoskolci makedonske nacionalne pripadnosti je usvajanje Zakona o pedagoskom fakultetu u Skopju kojim je sankcionirana mogucnost da Albanci i Turci nastavu slede na svoj maternji jezik. Ovakav Zakon je donet nakon visemesecnog bojkota nastave sa strane studenata Albanaca koji su trazili da se svi predmeti izvode na Albanski jezik. U ovu obrazovnu ustanovu koja je imeno pre jednu godinu iz Pedagoske akademije narasla u istoimeni fakultet, a gde se educira nastavni kadar za nize razrede osnovnih skola, sve do 1986 godine nastava se izvodila na makedonskom, albanskom i turskom jeziku. Te godine, tadasnji "borci protiv albanskog nacionalizma" odlucili su da ukinu nastavu na ostale jezike i da buduci vaspitaci svoje obrazovanje steknu na makedonski jezik. Valjda su sve to uradili iz "progresivnih" namera da se nemakedonci sto prije i sto bolje osecaju "ravnopravnim" sa "drzavotvornim" narodom - etnickim Makedoncima. Ali, koliko je njihov potez bio "progresivan" vidi se danas, kada na studentskim demonstracijama ima sve manje studenta a svakim danom sve vise i vise srednjoskolaca koji, po svemu sudeci imaju samo jedan cilj - da na ulicu saopste ono sto su u skoli i od svojih roditelja naucili o svojim sugradjanima Albancima. Pre usvajanja ovog Zakona, kojim su nezadovoljni i Albanci i Makedonci, ali svaki iz razlicitih razloga, strajk su najavili studenti Pedagoskog fakulteta - ali sada Makedonci. I odrzali su ga pre mesec dana, pridruzeni od svojih kolega iz ostalih fakulteta. Zahtevi su bili kratki i jasni - da se zakon ne usvoji i da drzava brine o zastiti makedonskog jezika. Parlamentarci nisu poslusali svoje studente, i vecinom glasova usvojili su inkriminirani zakon. Tada su, opet studenti Pedagoskog fakulteta, i opet etnicki Makedonci, najavili mirne demonstracije za 17 do 21 februara sa pretnjom da ako se ovaj zakon primeni oni ce bojkotirati nastavu.

Sta su obecali, to su uradili. 17 - tog ovog meseca, nakon sto nisu dobili podrsku od strane Saveza studenata za mirne demonstracije ispred Sobranja Makedonije, buduci vaspitaci izasli su na ulice sami. Vlajda razosarani sto ih je tako malo, pozvali su na "pomoc" srednjoskolce. A ovi kao da su bili spremni za takav poziv, tako da su odmah skolske klupe zamenili ulicom. Tako da svakim danom je sve vise srednjoskolaca a sve manje studenata. I sve vise izliv sovinizma i sve manje zahteva koji bi bili dolicni omladini kojoj u cije ruke ostaje buducnost zemlje. Dok je prvog dana u ovdasnju javnost nadvladalo presutno ubedjenje "da se klincima nista ne treba uzeti preozbiljno" treceg dana, kada je njihov broj narastao na skoro desetak hiljada, u njihovim redovima nasli su se i stotinjak "zabrinuti roditelji" koji su se pridruzili srednjoskolcima valjda da bi videli "rezultate" domaceg vaspitanja i da bi se na licu mesta "dicili" svojim sledbenicima. Usledile su i podrske od nekih ovdasnjih partija kao i standardne kuloraske "analize" - ko stoji iza ove manipulacija sa decom? Te spekulacije nisu izasle van uobicajenih sema "vanjskog neprijatelja" koji destabilizira zemlju, da bi se stidljivo i nezvanicno pokazao prst prema "prosrpskim" i "probugarskim" strujama.

Cak i kad bi bile istinite kuloraske price da je "reziser" demonstracija srednjoskolaca "vanjski neprijatelj", bez veceg napora se moze dokazati da je sve ovo rezultat jedne zvanicne drzavne politike koja godinama neguje svest kod etnickih Makedonaca da je i nebo, i vozduh, i zemlja, i skole, i univerziteti..., da je sve njihovo, da su oni cuvari koji treba sve to da stite od najezde nemakedonaca (citaj Albanaca). Ovo je rezultata jednog obrazovnog sistema koji mladim etnickih Makedonaca prikazuje retusiranu sliku drzave u koju zive, sliku u koju se ne moze videti nista drugo osim onog sto ima makedonski nacionalni predznak. Ovo je proizvod obrazovnog sistema u kome nema pristup edukacija o ljudskim pravima, o znacaju pojedinca u drustvu, o toleranciji i medjuetnicke suradnje. Takva politika i takvo obrazovanje morala je rezultirati parolama tipa: "Albanci, trazite svoja prava u Albaniji", "Hrani psa da te ujeda" i onih jos pogrdnijeg i sa neljudskim sadrzajem koja ovdasnji mediumi obicno svode pod formulacijom da "njihov sadzaj nije za objavljivanje". Edukacija mladih etnickih Makedonaca da je sve samo njihovo i da su Albanci opasnost za njihov etnicki opstanak, morao je rezultirati parolama i tvrdnajama da "Zna se kako treba da se ponasa gost u necijoj kuci", kao sto je izjavio jedan roditelj upitan dali se slaze sa protestima srednjoskolaca. Mentalni sklop koji se godinama pothranjuje i u obrazovnim institucijama, morao je jedna dan da oseca potrebu da izadje na ulicu kako bi pokazao tko je "gazda u kuci" a tko "gost" koji treba da bude poslusan. Takvim mentalnim sklopom Makedonije ide ka svojoj buducnosti. Ako uopste postoji buducnost koja se moze graditi mrznjom i nacionalnim deobama!

I dok vise hiljada srednjoskolaca, pod dirigentskom palkom studenata iz Pedagoskog fakulteta i stotinjak roditelja, vec treci dan tacno u podne okupljaju se pred Sobranju Makedonije da bi kasnije setnjom gradskim ulicama svima "pokazali" tko su pravi "cuvari" zemlje i makedonske nacionalne kauze, ovdasnja nomenklatura uporno suti. Bilo bi zanimljivo da se cuje sta misle o ovim "mirnim demonstracijam" oni koji su dozvolili da se problem upotrebe nemakednoskih jezika toliko ispolitizuje da bi rezultirao ovim sto se danas dogadja u Skopju. Bilo bi vise nego interesantno da se o svemu ovome izjasne oni koji su godinama odlagali otvoranje Pedagoskog fakulteta gde bi se nastava izvodila i na nemakednoskim jezicima, kao sto je bilo sve do 1986 godine. Ako ne drugo, treba da izadju na ulice i da vide konkretne rezultate svoje "mudre" politike. I da se uvere da im je buducnost zemlje u "pravim " rukama. Kako bi usput vidjeli koliko su doprineli u "resavanju" medjuetnickih problema. Mesto toga oni su direktorima srednjih skola i roditejlskim savetima prepustili ulogu "pozarnikara" trazeci da ucine sve kako bi se srednjoskolci vratili tamo gde im je mesto. Zasad ta njihova "direktiva" ostati bez konkretnih rezultata. Jer roditelji danima raspravljaju i muce se da "usaglase" stavove. Cini se da zasada nadvladava glas onih roditelja koji misle "gde su nasa deca tamo i mi". To potvrdjuje njihovo ucesce na ovim demonstracijama kao i njihova "nemoc" da spase decu od ovakvih politickih manipulacija. Cini se da su pomalo srecni sto su im deca u ruku pravih "profesora" koji ih uce kako se treba dzava braniti od svih onih koji ne govore, ne placu i ne smiju se na makedonskom. Kad ne bi bilo tako ne bi se svakim danom povecavao broj srednjoskolaca koji marsiraju skopskim ulicama. I ne bi ti mladi ljudi svakim danom i u svakom pogledu napredovali na casovima ulicne demokracije. Cini se da je deo njih do savrsenstva savladao "predmet sovinizma" i mrznje prema svemu sto ne pripada njihovom nacionalnom kolektivitetu. Tuzno: tako mladi a "zarazeni" takvom bolescu!

Pise: KIM MEHMETI