BOLEST KOJU TREBA LECITI

Skopje Feb 20, 1997

AIM Junior Skoplje

Prostitucija, ruzna drustvena pojava, bolest koju treba leciti, pojava koja kvari drustveni moral itd., samo su neki od fragmenata, koji se mogu u poslednje vreme procitati u ovdasnjim medijima, kada se govori (ili pise) o fenomenu prostitucije, o kojoj se do pre nekoliko godina cutalo, iako je jos tada bila dosta izrazena, ali mozda manjim intenzitetom.

Danas uopste nije tesko nabasati na "simptome" ove "bolesti koju treba leciti", koja svakim danom sve vise dobija vece srazmere. Prema nekim psiholozima, rast prostitucije je u direktnoj vezi sa porastom socijalne krize u Makedoniji i uopste u bivsim socijalistickim drzavama, koje trenutno predstavljaju najvece "izvoznike" prostitutki.

U nekim lokalima u Tetovu, osim piva, koka kole i pice, moze se naruciti i "mnogo ukusnija hrana", za sat vremena ili za celu noc, u zavisnosti od dubine dzepa. Ova "roba" se u vecini slucajeva "uvozi" iz Bugarske, Srbije ili Albanije, ali nisu retki slucajevi kada je "roba" domaca.

Prostitutke su medju najtrazenijim "artiklima" po snack barovima, cijom prodajom vecu korist imaju vlasnici ovih lokala. U stvari dobit od ovog "biznisa" je veca od prodaje alkoholnih pica, hamburgera ili druge hrane iz menia ovih "javnih kuca". Akcije policije za sprecavanje prostitucije, iako ne toliko ceste, ipak nisu bez rezultata. I posle proterivanja ovih osoba u njihovu domovinu, ovi lokali ipak ne ostaju prazni. Devojke ili zene, se najcece zaposljavaju kao konobarice, a jedan ovdasnji vlasnik lokala tvrdi da uopste nije tesko doci do njih.

Cene, za sat vremena se krecu od 100 do 400 DM, u zavisnosti kojoj kategoriji pripada prostitutka. Jedini kriterij, koji treba da ispunjava zainteresovane klijente je suma novca koju pruza i nista drugo. Zato i ne cudi sto jedan broj "musterija" cine maloletnici.

Uporedo sa ovakvom trgovinom ima i mnogo slucajeva pojave prostitucije u raznim "varijantama". Ono sto je najopasnije, vezano je za cinjenicu da se devojke, koje se bave "najstarijim zanatom" ne podvrgavaju lekarskim kontrolama, sto bi omogucilo preventivu od sirenja opasnih polnih bolesti, kao sto je npr. AIDS. Jedna prostitutka koja zeli da ostane anonimna tvrdi da se prostitucijom bavi vec nekoliko godina, dok su razlozi koji su je primorali da se prostituise, socijalne prirode. "Prostitutke moje kategorije su, kaze ona, najugrozenije, jer mi snosimo svaki rizik, posto smo primorane da idemo po mestima koja nam odredjuju klijenti", objasnjava ona, cija se cena, za jednu noc, krece od 50 do 100 DM ili u zavisnosti od raspolozenja klijenata.

Ima dosta devojaka, koje se prostituisu samo da bi osigurale novac za narkotike, i one se cesto zloupotrebljavaju i od strane njihovih "bosova". Vlasnik jedne privatne firme u Tetovu (vec u poodmaklim godinama), tvrdi da su mu se cesto nudile maloletne devojke, koje su mu pruzile "usluge" za 50 ili 100 DM, koliko im je potrebno da kupe odredjenu kolicinu narkotika. "Ova pojava je veoma uznemiravajuca", kaze on i tvrdeci da je mnogim devoksama cesto davao novac, samo da se ne bi bavile prostitucijom, pa makar i koristili drogu.

Porast prostitucije je podstaklo i razna razmisljanja, koja podrzavaju legalizaciju Javnih kuca, gde bi prostitutke imale dozvolu za rad i odgovarajuce lekarske potvrde, sa argumentom da bi se time ogranicilo sirenje infektivnih polnih bolesti, iako prema prostitutki N., tesko da bi vecina njih pristala da radi u legalnim Javnim kucama, i to uglavnom zbog ovdasnjeg mentaliteta. Po njoj, iako je ona poznata kao prostitutka, mnogo manje bi bila na losem glasu, nego da sutra radi u nekoj Javnoj kuci. I dok se jos uvek zena himnizira kao verno stvorenje, prostitucija nastavlja da raste. Ovo je uistinu uzmeniravajuce, utoliko vise kada se ne uvazava ni jedan kriterij koji se tice prostitucije.

Salajdin SALIHU AIM Skoplje