HORIZONT UGASENIH INSTITUCIJA

Deset godina Miloseviceve ere, koju obelezavaju porazi i razaranje srpskog drzavnog i nacionalnog bica, tragicno su se odrazile i na kulturu na Kosovu i Metohiji. Istina, ima onih koji ce, s razlogom, argumentovano, dokazivati kako je srpsko stvaralacko bice ovde uzelo zamaha kao nikada do sada. Uporista za svoju tezu mogu naci u brojnim objavljenim knjigama, novim manifestacijama i programima iz svih oblasti stvaralastva.

To je, medjutim, jedna strana medalje. U tome, ima istine toliko, koliko je rec o inicijativi pojedinaca, vise, i u pregnucima ostalih "subjekata" manje. Tako je formirana manifestacija "Vidovdansko pesnicko pricesce", osnovan casopis "Pristinski magazin", u Istoku pokrenut casopis "Hvosno", a knjizevna omladina Pristine je pokusala (tri broja) da odrzi casopis "Kopca". Galerija Pokrajinskog kulturnog centra radi bolje i vise nego ikada ranije. Brojne su i predstave Narodnog pozorista u Pristini (srpska i albanska drama), a zabelezen je i rad Galerije umetnosti i Muzeja.

Na polju izdavacke delatnosti afirmisao se pristinski "Novi svet", sa 30-tak naslova godisnje, zatim Kulturna manifestacija "Gligorije Glisa Elezovic" sa sedam naslova prosle godine i sedam spomenika materijalne kulture. Vredni su i poduhvati u izdavackoj delatnosti, reafirmacije srpske duhovnosti i knjizevni programi i tribine Narodne i Univerzitetske biblioteke.

Ono sto, medjutim, zabrinjava jeste cinjenica da sve institucije kulture i nauke, kao i prosvetno - obrazovne institucije, ciji se rad i materijalni status direktno reflektuje na kulturu, jedva sastavljaju kraj s krajem. O cemu je rec?

Pristinskom "Jedinstvu", jedinom listu na srpskom jeziku, bukvalno preti gasenje. Radnici nisu primili plate vec cetvrti mesec, iako su one mizerne, i prete strajkom. Izdavacka delatnost "Grigorije Bozovic", bukvalno tovari poslednjih godina, kako zbog materijalnih neprilika, tako, kao i u slucaju "Jedinstva", zbog jedne neracionalne politike gazdovanja. Jer, "Jedinstvu" ne pomaze ni to sto srpska Vlada bukvalno jednu cetvrtinu kosovskog budzeta za ovu godinu ( oko 4 miliona) usmerava ka ovoj kuci.

Ako se tome dodaju cinjenice da je list za prosvetne radnike "Prosvetna rec" ugasen, kao i casopisi za drustvena pitanja "Obelezja" i za decu "Djurdjevak", dobija se jasna slika o gasenju nacionalne i kulturne bastine Srba u ovom regionu. Na to su ukazali, po ko zna koji put, i ovdasnji pisci na svojoj poslednjoj Skupstini.

Koliko je velik horizont ugasenih institucija, ilustruje podatak da je od nekadasnjih 25 instituta ostalo jos par njih i da svi jedva prezivljavaju. Medju njima je i Institut za proucavanje kulture Srba, Crnogoraca, Hrvata i Muslimana u Pristini, ciji je status neizvestan zbog zakonskih ogranicenja, koja se reflektuju i direktno na njegov materijalni status.

Naravno, status kulturnih institucija se mora posmatrati u kontekstu "sirih drustvenih prilika", odnosno posrnuca srpske privrede, odnosno politike koja je do toga dovela. Ono sto je ocigledno i svima jasno, svodi se na tezu da je ovde, najzad, shvaceno da se od retorike o patriotizmu i ideologiji, ne moze ziveti. Nikome u ovdasnjim institucijama nista vise ne znace zvucne, a prazne reci tipa "matica srpska" i slicno, koje su nekada bile dovoljne da se namaknu pare.

Iako su mnoge institucije nestale, u ovom regionu vise nema para za normalan rad i opstanak ni onih koje su na pokrajinskom budzetu u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, nauku i kulturu, koji je lane raspolagao simbolickim sredstvima od vise hiljada stotina dinara. Kulturne neprilike suocile su srpske poslenike sa cinjenicom da sada za to nisu krivi Albanci, sto je do skora bio odgovor za mnoge.

Najzad. cinjenica da srpska vlast ne izdvaja sredstva za kulturu na albanskom jeziku, osim pozorista, postaje pravi razlog za razmisljanje kakvo ce stanje u kulturi biti, kada se i to bude moralo ciniti u celini.

Osim toga, za razmisljanje je i cinjenica da se ovde zapravo i ne zna sta se zbiva sa kulturom kosovskih Albanaca. Brojne stamparije, casopisi (moderno opremljeni i po obimu zamasni), koje finansiraju uglavnom sami, govori da se i Albanci dovijaju kao znaju i umeju.

Koliko je to pogodilo i razorilo stvaralacko i nacionalno bice Albanaca, za Srbe ostaje potpuna nepoznanica. Ono sto ipak znaju, a sto i za Srbe znaci, jeste cinjenica da gasenje i tesko prezivljavanje institucija itekako ima negativnog odraza na stanje duha uopste. Tamo gde inicijativa uspeva da sastavi kraj s krajem, pojavljuje se improvizacija i nema dovoljno kritickog duha. Sve sto se stvara i dogadja, jednostavno se vrednuje kao znacajno ostvarenje, sto nije dobro za duh stvaranja i razvoja naroda.

Problem nedostatka odgovornosti pred javnoscu i drustvu u svemu tome je poseban i on uzima svoj danak. "Grigorije Bozovic", na primer, godinama objavljuje tek po nekoliko naslova, casopis "Stremljenja" izlazi tek toliko da se kaze da izlazi (u dvobroju i trobroju) i za to niko ne pita, a kamo li da trazi odgovornost.

Konacno, poslenici kulture na Kosovu (Srbi i Albanci) tek treba da se sa svim tim suoce onog trenutka kada pocne politicko resavanje srpsko - albanskih odnosa. Kulturne neprilike morace da ih suoce i sa nuznoscu uspostavljanja nove komunikacije koja je prekinuta iz politickih razloga. Sve su to pitanja koja tek dolaze na red i za razmisljanje su. Hoce li uspostavljena komunikacija poboljsati stanje stvari, ostaje da se vidi. Ali, bez nje, bice svima samo gore.

Milos DjORDjEVIC AIM Pristina