POBUNA PONIZENIH GRADjANA

Zasto se gradjani Srbije uporno suprotstavljaju Milosevicevom rezimu

U proteklih deset godina aktuelna vlast je priredila gradjanima Srbije igranku bez prestanaka: raspad zemlje, tenkove na ulicama Beograda, rat, bedu, medjunarodnu izolaciju, pljacku imovine i novca. Kada nije imala vise sta da pokrade, ustremila se na glasove na lokalnim izborima. Pored svega ovoga, stvoreni imidz u svetu o Srbima predstavlja najveci greh kojeg gradjani pripisuju sadasnjem rezimu i kojemu nisu spremni da vise oprastaju.

AIM, Beograd, 17. 2. 1997.

Skoro puna tri meseca u Srbiji traju protesti gradjana i studenata, pokrenuti, kao posledica nepriznavanja, od strane vlasti, drugog izbornog kruga na lokalnom nivou na kojem je koalicija "Zajedno" pobedila u Beogradu i jos petnaestak srpskih gradova. Ni hladni zimski dani, ni nemilosrdno primenjena gruba sila policije prema demonstrantima nije uspela da spreci gradjane i studente, na odvojenim skupovima, da svakodnevno protestuju protiv izborne kradje.

U poslednjih 10 godina srpska politicka scena obilovala je burnim dogadjajima, sto u legalnim organima, sto u ulicnim demonstracijama, od kojih je, pre ovih protesta, ostavio najdramiticniji utisak i predstavljao najvecu opasnost za sadasnju vlast dogadjaj od 9. marta 1991. godine, kada je pobuna ugusena tek nakon izlaska tenkova na ulice Beograda. Milosevic se tada jedva odrzao na vlasti, posle cega je znatno ojacao policijske snage, pa se pretpostavljalo da mu se vise ne moze "dogoditi narod", odnosno prirediti ulicne pobune.

Posle 9. marta stanovnistvo Srbije naslo se jos nekoliko puta u nezavidnom polozaju, kao sto su nespremnost vlasti da gradjanima vrati njihovu deviznu stednju, vecu od 8 milijardi dolara, zatim pljacka koju su obavile privatne banke, kada je gradjanima takodje uzeto nekoliko milijardi dolara. Bili su suoceni i s mobilizacijom, zbog cega je desetine hiljada, pretezno mladih ljudi pobeglo u inostranstvo, izbegavajuci na taj nacin da ode na ratiste. Usledile su i visegodisnje ekonomske i politicke sankcije medjunarodne zajednice, koje su gradjane tesko pogodile, jer je ogroman broj ostao bez posla, a rekordna svetska hiperinflacija je osiromasila najbrojniji deo stanovnistva. Sve te nevolje nisu izazvale toliku dozu nezadovoljstva, kao odnos vlasti prema rezultatima drugog izbornog kruga i to za organe u kojima nije koncentrisana neka posebna moc.

Kada se zna kroz kakve je sve Scile i Haribde proteklih godina proslo stanovnistvo Srbije namece se pitanje koji su motivi pokrenuli toliki talas nezadovoljstva da je vlast primorana da cini ustupke tako sto je posebnim zakonom priznala prvobitni izborni ishod. Da li se moze dobiti zadovoljavajuci odgovor ako se na postavljeno pitanje on trazi iskljucivo u izbornoj kradji, tim pre sto je rec, bar po zvanicnoj verziji, o 3,5 odsto glasova, sto vladajucu strukturu ne opravdava, jer kradja je kradja, bez obzira na njenu velicinu. Pre bi se moglo reci da je ovaj izborni incident predstavljao "kap" koja je prelila casu, jer je tim postupkom vlast pokazala kako nema nameru da je preda opozicionom protivniku, a na drugoj strani srpska javnost je u izborima videla jedinu priliku da se oslobodi balasta pod teretom pod kojim je polako, ali sigurno izdisavala.

Vlast je iznenadjena reakcijom gradjana, jer je dosad bila u uverenju da s njima moze da radi sta hoce bez straha od njihove neposlusnosti. Njene procene da "sitne izborne prepravke" u svoju korist nece izazvati vecu paznju javnosti, osim sto se mogu pobuniti direktni gubitnici, odnosno opoziciona koalicija, a ona, prema misljenju kreatora izborne manipulacije nije u stanju da uzdrma vlast bile su pogresne. U vladajucim strukturama zavladao je sok kada su istovremeno nastala dva odvojena protesna pokreta, gradjanski i studentski, spremna da se na miran nacin suprostave izbornoj farsi.

I dok je protest gradjana organizovan od strane "gubitnika", odnosno koalicije "Zajedno", koja se na ovaj nacin bori za povratak ukradenih glasova, dotle su motivi studenata zasnovani na insistiranju da se postuje izborna volja gradjana. Ovaj studentski korak delovao je kao otreznjavajuca injekcija, koja je, poput najefikasnijeg leka delovala na budjenje uspavane i umrtvljene svesti i savesti srpskog gradjanskog sloja, posebno posle jednonedeljnog danonocnog suprostavjanja studenata policijskim kordonima, koji su, na kraju morali da se povuku pred studentskom upornoscu. Posle toga vlast je odustala od prakse da sprecava studentske setnje gradskim ulicama, dok je prema protestu opozicione koalicije zadrzala nepromenjeni ostar odnos, kao svom politickom protivniku, pred kojeg i dalje postavlja policijske kordone.

Studenska upornost, iza koje nisu postojali politicki ciljevi, osim pritiska na vlast da prizna izbornu volju gradjana i tako odustane od ponizavajuceg odnosa prema svom narodu, kao da je posramila intelektualni gradjanski sloj, koji se dotle pasivno drzao. Studentima su se pridruzili profesori, glumci, advokati, mnoge sudije, druga strukovna udruzenja, pa cak i pojedina vojna lica. Nezadovljstvo je preraslo granice izborne neregularnosti, jer se kod gradjana probudio osecaj da je doslo vreme kada se treba suprostaviti politici koja je Srbiju odvukla u medjunarodnu izolaciju, a gradjani Srbije postali omrazeni u celom svetu. Uvodjenjem viza, gotovo sve drzave su primenile stroge kriterije za kretanje putnika s jugoslovenskim pasosem. I kada bi neko otisao izvan zemlje sa strahom i neugodnoscu je govorio odakle je. Kada su ovih dana pitali vodju studentskog protesta Cedomira Jovanovica koji je glavni motiv njihovog bunta ovaj mladi covek je objasnio da se snaga pokreta nalazi u nastojanju skidanja ljage sa Srba i da moze bez osecaja stida da kaze odakle je.

Prema takvim motivima rezimu je tesko da pronadje sredstva kojima bi se mogao efikasno da suprostavi, jer objasnjenja da su studenti izmanipulisani, predstavljaju otrcanu politicku frazu, koju malo ko uzima za stvarnost. Upornost i energija sadasnjeg bunta za mnoge Srbe predstavlja priliku da prodju kroz svojevrsnu katarzu i speru nepovoljno i sramno uverenje koje postoji o njima. Stvoreni imidz u svetu o Srbima predstavlja najveci greh kojeg gradjani pripisuju sadasnjem rezimu i kojemu nisu spremni da vise oprastaju.

(AIM) Ratomir Petkovic