OZBILJNOST ILI SUOCAVANJE SA OZBILJNOM KRIZOM

Intervju sa Hydajetom Hysenijem potpredsednikom DSK

HYDAJET HYSENI, danas, jedan od trojice potpretsednika najuticajnije partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova, inace bivsi politicki zatvorenik i aktivista u pristinskom Odboru za zastitu ljudskih prava, govori o stavovima Albanije i medjunarodnih subjekata oko Kosova, Demaciju i znacaju njegovog ulaska u aktivan politicki zivot na albanskoj politickoj sceni, tzv. Oslobodilackoj vojsci Kosova...

AIM: Upravo ste se vratili sa turneje, koju ste zapoceli u Albaniji, a zavrsili na Zapadu. Da li ste naisli na dovoljnu podrsku za ostvarenje aspiracija kosovskih Albanaca?

HYSENI: Opsti je utisak da se kososvsko pitanje sve bolje razume, da su sve vece ne samo simpatije, nego i konkretna zalaganja za pravedno, trajno i miroljubivo resavanje kosovske drame. Smatram da je podrska pravednoj slobodarskoj i miroljubivoj politici na Kosovu u procesu pozitivnog evoluiranja, ali trenutno je ipak jos uvek nedovoljna i neadekvatna.

Kosovsko pitanje zasluzuje znatno vecu paznju i podrsku i duboko sam uveren da ce tako i biti. Ne radi se ovde samo o podrsci ili zanemarivanju jedne neosporne prave i pravedne slobodarske borbe, nego i o biti ili ne biti miroljubivog politickog kursa, kao nacina resavanja neresenih politickih i nacionalnin problema. Mi smo stvorili glavne pretpostavke prave alternative ishoda dogadjaja u Bosni i u drugim krvavim konfliktnim podrucjima. Kosovo je najbolja prilika za dokazivanje prednosti miroljubive politike u odnosu na svaku vrstu nasilnicke, militaristicke i genocidne politike. A da li ce tako biti, to u velikoj meri zavisi od stava medjunarodne zajednice i demokratskih snaga u Srbiji, prema slobodarskoj i miroljubivoj borbi Albanaca na Kosovu, koja je u stvari i u njihovom interesu.

AIM: Kakav je stav Albanije prema kosovskom pitanju i da li ima promena u njihovom kursu, o cemu se u poslednje vreme prica na Kosovu?

HYSENI: Ne mislim da se radi o nekakvoj sustinskoj promeni u njenom stavu. Albanija nastavlja svoju neskrivenu i principijelnu podrsku demokratskim i miroljubivim nastojanjima Albanaca na Kosovu, kao i u drugim podrucjima u bivsoj Jugolaviji, za pravedno i trajno resavanje albanskog nacionlnog pitanja, naravno u okvirima svojih mogucnosti i na osnovu medjunarodnih poznatih standarda i principa. I tokom minulih teskih godina Republika Albanija se dokazala, ne samo kao nezaobilazni faktor za resavanje kosovskog pitanja, nego i kao znacajan stabilizacioni cinilac mira, saradnje i prosperiteta na Balkanu i sire.

AIM: Ipak, promene politike Albanije, vezuju se za podrsku koju je ona dala Demaciju. Da li postoji u Demokratskom Savezu Kosova strah od Demacija?

HYSENI: DSK je, kao sto je poznato vrlo siroka, sarolika i heterogena asocijacija. Ima unutar nje svakojakih, pa verovatno i onakvih koji se boje i od tako dokazanih i neobicno uvazenih i voljenih licnosti u svom narodu, kao sto je gospodin Demaci. Ali sto se DSK u celini tice, i ogromne vecine njenih clanova i aktivista, i samo postavljanje takvog pitanja je suvisno i besmisleno. Za ogromnu vecinu Albanaca u ma kojoj politickoj partiji, ime Adema Demacija, nije sinonim protivnika od koga bi se na bilo koji nacin bojali. Naprotiv. Adem Demaci je sinonim i simbol najplemenitijeg i najsamopregornijeg, najnepokolebljivijeg i neokaljanog slobodarskog i demokratskog albanskog duha.

Ogromna vecina clanova i kadrova DSK, na svim nivoima bi vise od svega zeleli da na celu njihovog oslobodilackog i drzavotvornog pokreta vide zajedno gospodina Rugovu i gospodina Demacija i sve ostale uvazene i uticajne licnosti medju Albancima. Samo bi tako albanski politicki pokret bio kompletan, komplementaran i u punoj meri delotvoran. Zalazem se za takav odnos u nasem pokretu i duboko sam uveren da je to prava perspektiva naseg nacionalnog i demokratskog pokreta.

AIM: Stice se utisak da ukljucenje Demacija u aktivan politicki zivot povecava mogucnost za stvaranje frakcija, unutar DSK-a?

HYSENI: Ne bih rekao. A zasto bi tako bilo? Nije, i u nasim uslovima jednostavno ne moze biti cilj albanske politike na Kosovu puka borba za vlast, da bi se moglo govoriti o frakcijama u punom smislu te reci ili o frakcijskim sukobima kao okviru politicke delatnosti.

Nije uopste sporno, i nije nikakva tajna, da i u DSK kohabituju razlicita raspolozenja, misljenja, interesi, kategorija i grupacija. To je sasvim normalna i neizbezna realnost za tako sirok i heterogen sastav kao sto je DSK, vise politicki pokret nego prava partija, i ja smatram da to ne mora da bude uvek hendikep za takvu asocijaciju. Naprotiv, moze se dokazati i kao znacajna prednost, naravno uz adekvatan stepen ozbiljnosti i organizovanosti. Ispred abanskog politickog pokreta na Kosovu, postavio se takav ekzistencijalni, osnovni i elementarni istorijski zadatak, takva uzvisena i uopstena misija, da je najsire jedinstvo svih Albanaca, bilo koje boje i bilo kojeg politickog misljenja ili ideoloske orijentacije, ne samo potrebno i pozeljno, nego i sasvim ostvarljivo. Rekao bih cak i sasvim neizbezno. Zahtev vremena je ujedinjenje, a ne podele i razdor...

AIM: S druge strane, postoji i pojava prelaska celih struktura ogranaka i podogranaka DSK-a u Parlamentarnu partiju koju vodi Demaci. Kako Vi to ocenjujete?

HYSENI: Da, postoji takva tendencija. Ima tu razlicitih povoda i pobuda. Smatram da je to uglavnom odraz, s jedne strane izvesne doze razocaranja medju clanovima i aktivistima DSK sa sadasnjem stanjem u DSK i sa ostvarenim rezultatima, (koji uzgred receno ne samo da treba da budu, nego je sasvim moguce, da budu znatno, znatno bolji) a, s druge strane, to je odraz nade i verovanja da ce se u PPK stvoriti bolji kvalitet aktivnosti i organizovanosti. Sve u svemu, radi se o potrazi za razlicitim putevima, nacinima i metodama ostvarivanja tih istih ili slicnih ciljeva. I upravo je to za mene najbitnije.

AIM: Moze li se, zbog ovoga o cemu ste govorili, ocekivati da neko iz vrha DSK-a predje u Parlamentarnu partiju?

HYSENI: Ne moze se iskljuciti ni takva mogucnost. Zavisi to i od tokova dogadjaja u samom DSK. DSK je jos uvek najjaca i najdelotvornija partija na Kosovu, ali ipak postojece stanje unutar nje nije ni priblizno onom optimalnom. DSK je na ozbiljnoj raskrsnici: ili ce krenuti ozbiljnije u pravcu sveobuhvatne konsolidacije, boljeg i ozbiljnijeg organizovanja njenih redova i angazovanja u znatno siru dinamicniju i raznovrsniju aktivnost citavog intelektualnog i efektivnog potencijala slobodarskog, demokratskog i miroljubivog pokreta na Kosovu, ili ce se suociti sa ozbilnijom krizom. Verujem da ce se dogoditi ono prvo, tj. konsolidacija DSK i da ce time, pored ostalog, osujetiti i izliv clanstva i kadrova DSK.

AIM: DSK se kritikuje za neefikasnost ali i za ignorisanje zahteva za efikasnijim delovanjem. U tom smislu pominje se i Peticija studenata pristinskog Univerziteta, na koju niste odgovorili?

HYSENI: Cenim da su pomenute i slicne zamerke na nas rad ne samo pozitivno motivisane, nego u sustini i opravdane i osnovane, i kao takve su uvek dobrodosle, pa makar bile tu i tamo i neodmerene i ne sasvim adekvatne.

AIM: Moze li se ocekivati radikalizacija situacije na Kosovu?

HYSENI: Zavisi sta se podrazumeva pod radikalizacijom. Ako se misli na sustinsko, temeljito i korenito pozitivno menjanje stanja na Kosovu i u ovdasnjem politickom zivotu, smatram da je takva radikalizacija ne samo neophodna nego i neizbezna. To je najbolji nacin, ako ne jedini, da se izbegne ona druga vrsta redikalizacije, negativna, anarhisticka, rusilacka...

AIM: Poslednjih dana dogodila su se velika hapsenja kojima su obuhvaceni i mnogi vasi aktivisti, ali i humanitarni radnici, pod optuzbom za terorizam. Da li postoji stvarno terorizam na Kosovu?

HYSENI: Da. Na Kosovu je prisutan terorizam i to drzavni institucionalizovani terorizam, vrlo sirokih i opasnih razmera, uperen protiv citavog jednog naroda, protiv svega i svacega sto je albansko i u sluzbi velikosrpske politike etnickog ciscenja Kosova i njene nasilne srbizacije. Jednostavno, nema Albanca na Kosovu koji nije na ovaj ili onaj nacin bio tokom minulih godina zrtva one ili ove vrste represije. Nema nijedne, bukvalno nijedne, vrste ljudskih, individualnih, gradjanskih i demokratskih ili kolektivnih nacionalnih i politickih prava na Kosovu, da se na njih nije atakovalo, ili u najblazoj varijanti drasticno ogranicila.

Ne iskljucuje se mogucnost da se kao rakcija na takav nevidjeni drzavni teror, koji se godinama primenjuje protiv jednog sasvim neduznog i miroljubivog naroda, pojave tu i tame sklonosti ka individualnim ili grupnim nasilnickim akcijama, kao vid odmazde ili odraz razocarane svesti, prema kojoj je nasilje nuzan odgovor na nepodnosljivo nasilje, koje se nad Albancima primenjuje. Ipak, mislim da se za sada jos uvek ne moze govoriti o fenomenu albanskog terorizma. Ali, da li cemo se suociti stvarno sa takvim izazovom, to zavisi uglavnom od celokupnog izhoda kosovske drame. Dalje razocaranje ionako razocaranih Albanaca, pogotovu mladih, moze da stvori vrlo pogodno tlo za takvu pojavu. Tome direktno doprinosi, s jedne strane, nedostatak adekvatnih i ocekivanih konkretnih rezultata nase miroljubive politike, a s druge strane gruba i otvorena zloupotreba od strane drske despotske velikosrpske politike, nadcovecne i samopregorne, cesto i do ivice mazohizma, strpljivosti, umerenosti i uzdrzanosti Albanaca. Ja se iskreno bojim daljeg moguceg razocaranja, ionako razocaranih Albanaca. Razocarane i gnevne ljude je izuzetno tesko kontrolisati, ali je vrlo lako izmanipulisati...

AIM: Da li postoji neka podrobnija analiza albanskih politickih struktura, ko stoji iza ubistva i drugih napada na Kosovu i da li imate saznanja o postojanju takozvane Oslobodilacke vojske Kosova, koja je preuzela odgovornost za nekoliko incidenata?

HYSENI: Ne. Zvuci neuverljivo, ali istina je da mi u DSK ne raspolazemo sa valjanim relevantnim podacima na osnovu kojih bismo mogli zakluciti koja je prava istina oko tih dogadjaja, ko su pravi autori, koje su stvarne pobude i ko zapravo stoji iza svega toga. O takvim izuzetno ozbiljnim i delikatnim pitanjima ne moze se zakljucivati na osnovu par poslatih telefaksa, nekakvih silom iznudjenih iskaza od uhapsenim i mucenih pojedinaca, ili pak raznovrsnih carsijskih prica, za koje se nikada se ne zna ko ih lansira, i u funkciji cega se lansiraju.

AIM: Da li medjunarodni faktor veruje postojanju terorizma na Kosovu, kako tvrdi Srpska strana?

HYSENI: Pojam medjunarodni faktor je tako neodredjen i apkstraktan, pa je skoro nemoguce dati izricit odgovor na postavljeno pitanje. Ipak smatram da se srpskoj strani sve manje veruje i da se terorizam uglavnom ne trazi na albanskoj strani.

AIM: Mnoge stvari na Kosovu su se desile paralelno sa dogadjajima u Srbiji, dok se s druge strane, sa velikom paznjom ocekuje prononciranje srpske opozicije oko kosovskog pitanja. Sta Vi zapravo ocekujete od nje?

HYSENI: Ocekujemo konacno trezven, pravedan, realistican i stvarno demokratski pristup kosovskom problemu. Slobodno i demokratsko Kosovo nije samo znacajan test i ispit, nego je i odlucujuci preduslov za demokratsku Srbiju. Kako je u svoje vreme isticao Dragisa Lapcevic, albanski narod na Kosovu je odlucan da zivi svoj slobodan zivot i Srbija mora da se pomiri s tom cinjenicom. Ako Srbija zeli biti stabilna, prosperitetna i demokratska, onda treba da prestane da bude okupatorska, jer kao takva ona bi bila osudjena da ostane zauvek jedna izolovana i omrazena diktatura. Takva Srbija ne samo da nije u interesu Srba i njihove buducnosti, nego bi bila i neodrziva, bezizgledna, besperspektivna. Usudio bih se cak da kazem da bi takva Srbija u stvari bila i antisrpska.

Srpska opozicija je u ovo zadnje vreme ostvarila iznenadjujuci prodor i obezbedila izuzetno znacajnu pobedu. Mi na Kosovu smo sve to pratili sa neskrivenim simpatijama, smatrajuci proces demokratizacije Srbije kao povoljan proces ne samo za Srbiju, nego i za pravedno i trajno resavanje neresenog kosovskog pitanja.

Albanci na Kosovu podrzavaju tekuci proces demokratizacije Srbije, ali istovremeno ocekuju stvarno demokratski stav prema albanskom nacionalnom pitanju. Osnovni test demokraticnosti za svaki politicki subjekat u Srbiji je prvenstveno stav prema Albancima i njihovim aspiracijama, kao sto je za albanske politicke subjekte stav prema Srbima na Kosovu i njihovim interesima, pravima i slobodama. Demokratske snage u Srbiji ne bi trebale da igraju i dalje na istrosenu, diskreditovanu i u sustini kontraproduktivnu velikosrpsku antialbansku kartu. Po mom dubokom uverenju stvarni nacionalni srpski interesi nisu nikad bili, a nisu ni danas u sukobu i sukobljavanju sa Albancima i njihovim slobodarskim teznjama i stremljenjama.

AIM: Gospodine Hyseni, da se vratimo ponovo albanskoj politickoj sceni. Smatra se da se Demaci, koji trazi aktivniju mirnu rezistenciju zalaze za "manji cilj", dok se dr. Rugova i DSK, sa pasivnijom rezistencijom zalazu se za "veci cilj",

• nezavisnost. Koji je od njih dvojice po Vama u ovom trenutku realniji metod?

HYSENI: Nisam sklon sukobljavanju gospodina Demacija i gospodina Rugove, pa ni kada su njihove vizije u pitanju. Naprotiv. Njihova zalaganja, iako nisu sasvim ista, ipak su zalaganja u istom smeru, a po meni, to je bitno. I gospodin Demaci i gospodin Rugova se u stvari zalazu za jedno kompromisno i sasvim realno resenje kosovskog pitanja, na osnovu prava naroda na samoopredeljenje i u okviru aktuelne konstelacije snaga i odnosa na Balkanu i sire. I jedan i drugi se zalazu za miroljubivo resenje, demokratskim sredstvima i uz maksimalnu paznju prema stvarnim interesima, pravima i slobodama drugih naroda, koji zive na Kosovu. Eventualne razlike se sastoje u stepenu organizovanosti pokreta, u dinamici politickih aktivnosti, u sirini angazovanja intelektualnog i efektivnog potencijala, u gami demokratskih sredstava i metoda, koje treba primeniti i tome slicno. Smatram da su takve i slicne razlike sasvim normalne i sasvim premostive. Licno se zalazem za sintezu gospodina Demacija i gospodina Rugove i njihovih vizija.

AIM: Moze li se ocekivati otvorenija konfrontacija ovih snaga sada, pred najavljene izbore kosovskih Albanaca na prolece?

HYSENI: Ne verujem i ne zelim da verujem u takav ishod. Cemu to? Apsolutna vecina Albanaca se zalaze za zblizavanje, a ne za razdvajanje, za komplementarnost, a ne za iskljucivost, za sporazum a ne za spor. Njihov je izbor, da tako kazem, tandem, a ne megdan.

AIM: I na kraju, da li ste optimista u pogledu resenja pitanja Kosova, odnosno za ostvarenje cilja za koji se albanski narod izjasnio?

HYSENI: Kazu da je pravi pesimista onaj koji izmedju dva zla izabere oba. Zelim da budem optimista, i to pravi optimista, i radim na tome.

Besim ABAZI AIM Pristina