GODINA BEZ VELIKIH KONFLIKATZA!

AIM, Skopje, 15.02.1997

Historijski gledano, Makedonija je bila najnerazvijenija od bivsih jugoslovenskih republika sa ekonomijom koja je bila tesno povezana sa ostalim republikama, a posebno sa Srbijom. Konflikti u regionu, sankcije UN prema Srbiji i Crnoj Gori i grcki embargo zbog poznatih nesuglasica zajedno sa problemima koji prate tranziciju prema trzisnoj ekonomiji dovele su do teskih ekonomskih problema. U prosloj godini ove prepreke su prevazidjene zahvaljujuci Dejtonskom sporazumu i Privremenom dogovoru sa grckom ali one su ipak ostavile za sobom pad proizvodnje za 50 posto. U prosloj gogini je zabelezan neznatan porast industrijske proizvodnje i racuna se da ce oporavak biti spor. Po sluzbenim podacima nezaposlenost je oko trecina radne snage, a i mnogi od onih su ustvari na prinudnim odmorima. Cak i oni koji su zaposleni uzimaju plate sa nekoliko meseci zakasnjenja. Generalno uzevsi vlada postuje ljudska prava svojih gradjana, no ipak je bilo osnovanih izvestaja zlostavljanja zatvorenika i uznemiravanja politickih protivnika vlade od strane policije. Etnicki Albanci, Turci i Srbi su se pozalili o krsenju njihovih ljudskih prava i diskriminaciju. Etnicki Makedonci drze neproporcionalno visok broj polozaja u drzavnim institucijama. Obecanje vlade da ce povecati broj pripadnika manjina u ovim institucijama bilo je ispunjeno samo delimicno, a Albanci nastavljaju da traze i visoko obrazovanje na albanskom jeziku, vecu prisutnost u javnom sektoru i veci pristup medijima. Nakon masovnih demonstarcija u 1995 godini, precutno je bilo dozvoljeno funkcioniranje univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu ali je rektor univerziteta i cetvoro univerzitetskih aktivista bilo zatvoreno u julu prosle godine u vezi incidenta iz 1995 godine. U principu vlada se slozila sa vecinom zahteva Albanaca, ali tvrdi da ogranicenost resursa usporava napredak u implementaciju dogovorenog. Letnja kampanja opozicionih partija etnickih Albanaca o promenama u Ustavu koje bi rezultirale sa na etnickim bazama zasnovam federalizmu, sto je bilo odbijeno i od vlade i od njenih albanskih koalicionih partnera, povecala je medjuetnicke tenzije. Pa ipak, tokom prosle godine nije bilo krupnih sudira.

Ovi su neki od glavnih akcenata redovnog godisnjeg izvestaja americkog Stejt Departmenta o ljudskim pravima u, kako je navedeno, "Bivsoj Jugoslavenskoj Republici Makedoniji". Izvestaj o Makedoniji je iskucan u "samo 7 stranica", sto je daleko manje od onih koji se odnose na susedne zemlje. Na primer, izvestaj o Albaniji kao i onaj o Grckoj su na citavih 17 gusto kucanih stranica, a nesto kraci ali i dalje duplo duzi su izvestaj o SRJ i o Bugorskoj. To sto u Makedoniji "nije bilo krupnih sudira" je verovatno glavni razlog o neobicnoj "kratkoci" ovog izvestaja koji je pisan sa prilicno izabranim vokabularom, verovatno iz istih razloga koji su odredeli njegovu duzinu, iako se ne isklucuje i drugi razlozi, pre svega strategijske prirode. Iako su ovaj izvestaj u celini ili delimicno preneli svi makedonski mediumi, zbog uzbudjenja koje prati krupna previranja medju politickim partijama nakon pocetka ujedinjenja liberala i demokrata i moguci prekid koaliciranja medju socijaldemokratima i socijalistima, izvestaj je prozao relativno nezapazeno. Pa ipak, on je poremetio mir ovdasnjim sudijama koji su proglaseni za ljude koji imaju sklonost prema politicki motiviranim presudama i primanju mita. Sudije ustavnog suda je posebno "povredila" recenica u kojo se kaze da "Ustavni sud ima mandat da stiti ljudska i gradjanska prava, ali nije preduzeo akciju u nijednom slucaju na ovom planu". Na ove "optuzbe" je reagirao licno predsednik Ustavnog suda Makedonije tvrdeci da ljudska prava gradjana Makedonije stite svi sudovi a ne samo ustavni sud, a sto se tice korupcije na posebnoj pres konferenciji je bilo receno da se takvo sto smatra prestupom i to se u svakom drustvo kaznjava, pritom odbijajuci takve kvalifikacije.

U godisnjem izvestaju americkog Stejt Departmenta, ciji je relativno najveci deo posvecen madjunacionalnim odnosima, u delu koji tretira sudstvo pise i to da je Rektor Tetovskog univerziteta uhapsen prakticno zbog verbalnog delikta (zato sto je pozvao Albance da brane univerzitet od policije) a jedan od univerzitetskih aktivista zato sto je bio samo prisutan na mestu dogadjaja (navodi se cinjenica da nisu prilozeni nikakvi dokazi). Ovaj deo izvestaja zavrsava informacijom da "vladini zvanicnici kazu da su morali da preduzmu ovakve mere protiv optuzenih da bi se sprecili daljnji nasilnicki incidenti".

Iznenadjujuce je kratak deo izvestaja o slobodi govora i stampe koji zauzima tek desetak redova od prosecno 50 koliko ima u jednoj stranici. Iako se navode zalbe opozicije o otezanom pristupu medijima, i iako se kaze da je najveci broj novina i magazina pod kontrolom vlade i sa provladinom orientacijom, Stejt Department tvrdi da isti ti mediji vrse pohvalan posao o pokrivanju glavnih opozicionih partija.

"(Makedonska) Vlada je posvecena politici mirne integracije svih etnickih grupa u zemlji ali se suocava sa politickim otporom i sa istrajnoscu razirenih predrasuda, posebno u nizim stepenima administracije". Ovim recima u delu naslovljenom - "Nacionalne, rasne, etnicke manjine", americki Stejt department verovatno najkonciznije preslikava medjuetnicku deo ovdasnje stvarnosti koji ujedno pretstavlja mozda i najozbiljniji izazov za sadsnju vladu. Zanimljivo je i to da se u ovom kontekstu otvoreno brani makedonska vlada ocenom da "ekonomska kriza cini teskim za vladu iznalazenje resursa (ekonomskih) da bi ispunila zahteve manjina, kao sto je onaj o visokom obrazovanju na maternjem jeziku". Verovatno sa namerom da zasluge prepise manjinama u izvestaju se navodi i to da "uprakos tenzijama, bilo je malo incodenata tokom prosle godine". Ipak se ne zaboravljaju ni incidenti, a posebno onaj u Kumanovu kada su Makedonci zabranili svojoj deci da pohadjaju nastavu jer je njihova uciteljica, takodje etnicka makedonka, bila udata za Turcina. Valja napomenuti da je ovaj slucaj svojevremeno bio osudjen i od najveceg dela makedonske javnosti.

U izvestaju se tvrdi da je niska zastupljenost etnickih Albanaca u vojsci i policiji glavno nezadovoljstvo ove etnicke zajednice, ali se obrazovanje na albanskom jeziku navodi kao kljucno pitanje za Albance. U kontekstu obrazovanja Stejt Department navodi jednu konstataciju koja je posebno obradovala Albance, a posebno celnike Tetovskog Univerziteta koji su to svatili kao podrzku ka legalizaciji univerziteta koga vlada i dalje smatra nezakonskim. Opisujuci dogadjaje iz 1995 godine, za vreme otvaranja ovog univerziteta kada je poginuo jedan Albanac a tridesetak je bilo povredjeno, Stejt Department pise da je "nakon toga vlada (je) precutno dozvolila univerzitetu, koji se jos smatra ilegalnim, da funkcionise bez nikakvih sluzbenih sankcija". Nema sumnje da je optimizam medju Albancima pobudio deo recenice - "precutno dozvolila", ali cini se da ova "precutna dozvola" nije konacna jer vlada ovih dana jos jednom potvrdila svoj "tvrdi" stav o ovom univerzitetu, stavljajuci u jos vecu nedoumicu javnost koja mesecima trazi odgovor na enigmu zasto vlada dopusta funkcionisanje ovog univerziteta.

Resenje ove enigme mozda ce se naci u sledecem izvestaju Stejt Depratmenta o 1997 godini koja ce doneti i prve apsolvente Tetovskog Univerziteta cije diplome vlada odbija da prizna, i ostaje da se vidi hoce li se i ova godina moci oceniti kao "godina bez krupnih konflikata".

Pise: IBRAHIM MEHMETI