ALBANSKA INTIFADA: A DAY AFTER

Rat kamenicama je ponovo zaoceo, ovoga puta na Balkanu. Na hiljade ocajnih Albanaca, zbog izgubljenog novca propalom u piramidalnim shemama, protestuju vise od tri nedelje trazeci njihov novac i ostavku aktuelne Vlade. Epicentar revolta je postao lucki grad Valona, gde su se mirne demonstracije pretvorile u nasilne konflikte, najteze od pada komunistickog rezima, pre sest godina. Jedna osoba je ubijena tokom sukoba u ponedeljak, dok su dvoje drugih umrli od infarkta. Kanije, jedan je policijac ubijen u jos nerazjasnjenim okolnostima, dok se broj ranjenih i medju demonstrantima i medju policijom, premasio cifru od 150 osoba.

Valonski revolt je licio na pravu intifadu. Trg, na kojem su pocetkom ovog veka Albanci objavili njihovu Nezavisnost, doziveo je "epohu kamenja" ujutru, "proteste cveca", popodne i "mir sveca" uvece. Revolt je kulminirao u utorak, kada je na sahrani 30-godisnjeg ubijenog mladica, oko 50 hiljada gradjana, mozda najvecim demonstracijama u poslednjih pet godina u Albaniji, trazilo ostavku Meksijeve vlade. Pre polaska posmrtne povorke, demonstranti su zapalili sediste Demokratske partije na vlasti.

Valona je smatrana kao albanski glavni grad kamata, ali ne samo to. Valona je bila i epicentar ilegalne emigracije, ne samo albanske, vec i kurdske, kineske i drugih, u pravcu italijanske obale. Veruje se da je italijanska mafija uspela da pronadje svoje partnere u gradu dalekom svega 70 kilometara daleko od Pulje. Van svake sumnje je da je veliki deo novca, zaradjenog posredstvom ilegalnog prevoza, trgovine drogom ili pranja novca depozitovan u piramidalnim shemama, koje su prvo i nikle u Valoni. Ovo objasnjava i najostrije reakcije naroda u ovom gradu, koji je na neki nacin pretvoren u albanski Palermo.

Valonska intifada je povecala strah od jednog novog egzodusa u pravcu italijanske obale. Luka u Valoni, druga po velicini u zemlji je zatvorena. Trajekti sa putnicima za Italiju su obustavili putovanja, dok se ostali brodovi jos uvek stoje na otvorenom moru. Ipak, koristeci konfuznu situaciju u gradu, vlasnici brodica, koji prevoze ilegalce na drugu stranu Jadrana, ponovo su zapoceli prevoz ocajnih ljudi, koji opet zele da okusaju avanturu u Italiji. Na ovoj tamnoj pozadini, rat nerava izmedju Vlade pretsednika Berise i opozicije je dostigao kulminaciju. Jedan broj lokalnih zvanicnika Socijalisticke partije je uhapsen pod optuzbom da su ucestvovali u paljnenju zvanicnih institucija u juznim gradovima Albanije, krajem januara. Opozicija, koja je ozivela pocetkom protesta, ujedinila se u politicku grupaciju nazvanoj "Forum za demokratiju", gde ucestvuju glavne partije opozicije levog spektra i centra, neke manje partije desnice i Udruzenje bivsih politickih prognanika. Na prvoj Konferenciji za stampu, Kurt Kola, jedan od lidera Foruma izjavio je da je to "jedna privremena grupacija" koja ima za cilj da zemlju povede u nove izbore. Glavni zahtevi Foruma su ostavka aktuelne Vlade, stvaranje Vlade eksperata, koja bi pripremila nove parlamentarne izbore. Lideri Foruma su se izjasnili za politicko resenje krize, za razliku od partije na vlasti, koja je za neko tehnicko resenje. "Takozvana kriza kamata nije nista drugo do druga strana medalje VELIKE IZBORNE PREVARE od 26. maja", izjavio je u poruci iz zatvora socijalisticki lider Fatos Nano.

Lideri Foruma su pozvali na svakodnevne proteste u citavoj Albaniji, sve dok se ne ostvare njihovi zahtevi. Oni nisu poslusali poziv zvanicnika za prekinu demonstracije i optuzili su Vladu da gazi ustavno pravo gradjana - za manifestovanje. Svakodnevne vesti Foruma o manifestacijama u Tirani, cini se da su postigle cilj, da drze pod tenzijom brojne policijske snage, koje su poslate da brane Trg Skenderbej, koji ima veliku simbolicku vrednost za obe strane. Ipak, sada se cini ja je Forum vise kao jedna "Protesting parti", koji ima za cilj da kombinuje dijalog sa protestom, ili da nametne dijalog posredstvom protesta.

I dok je jos na snazi Odluka Parlamenta za davanje posebnih kompetencija pretsedniku Berisi, za upotrebu vojnih trupa u zastiti drzavnih institucija, premijer Meksi je zatrazio od albanskog Parlamenta uspostavu vanrednog stanja u Valoni i njenoj okolini. Medjutim, predlog premijera je povucen u poslednjem trenutku, posto je naisao na protivljenje ostalih poslanika Demokratske partije. Unutar partije na vlasti, koja aktuelno kontrolise 90 odsto centralne vlasti i isto toliko one lokalne, cini se da se sada sukobljavaju jastrebovi vodjeni premijerom Meksijem i golubovi pod vodjstvom dvojice bivsih zamenika premijera Baskima Kopljikua i Dasamira Sehija. I dok se Meksi, suocen sa zahtevima u porastu za ostavkom njegovog kabineta, ponovo vratio terminima koji se vezuju za "Crveni teror", njegovi protivnici unutar partije su trazili udaljavanje aktuelnog vladinog kabineta i stvaranje jedne Vlade Javnog Spasa. Medjutim, Promemorija koju je predlozio Sehi tokom Vanrednog sastanka lidershipa partije, sredinom nedelje, nije naisla na podrsku.

Berisa, protiv kojeg su sve brojnije parole na mitinzima u Valoni i ostalim gradovima, cini se da nije podrzao ideju Meksija o vanrednom stanju u Valoni, ali nije podrzao ni zahteve za promenu vladinog kabineta. Za razliku od uobicajenog, autoritarni albanski pretsednik, tokom kriznih dana nije se cesto pojavljivao na TV, kako se cini u nastojanjima da prostudira odnos snaga. Za sada izgleda da je on vise zaljubljen u termin stabilnost nego u termin demokratija.

Medjutim, ako se moze reci da on jos uvek uspeva da kontrolise njegovu partiju, Berisa je sada izgubio podrsku malih saveznika, grupa partija centra i desnice, koje zajedno imaju oko 6 odsto u albanskom Parlamentu. Mali saveznici, neka vrsta parlamentarnog dodatka, u velikom tanjiru u kojem demokrate na vlasti drze 87 odsto mesta, pobunili su se i vise ne ne slazu sa plavim gigantom, koji se nalazi u teskocama. Republikanac Godo, bio je medju najvatrenijim protivnicima uspostave vanrednog stanja i odmah je najavio da se republikanci povlace iz vladine koalicije, gde imaju dva nevazna mesta. Godo je u ime svoje partije zatrazio stvaranje privremene Vlade i nove parlamentarne izbore u novembru. I Partija ljudskih prava, koja predstavlja grcku manjinu u Albaniji se pridruzila zahtevima za ostavkom Meksija. Njen lider Melo je izjavio da nije za tehnicku vladu, vec da je u prilog "jedne vlade sa najsirim politickim spektrom, gde bi se obuhvatile parlamentarne i neparlamentarne partije". I na kraju, Balli Kombetare, istorijska nacionalisticka partija, koja ima dva mesta u Parlamentu, ali koja kontrolise vaznu prefekturu Skadra, predstavila je svoje opcije koje polaze od ostavke aktuelne Vlade, zatim zahteva za Referendumom o formi rezima, usvajanja novog Ustava i novih parlamentarnih izbora.

Ali, ipak treba priznati da je mozda samo jedan deo vulkana do sada aktiviran. U zemlji vlada strah da bi zadnja domina mogla BITI ALBANSKI GIGANT "Vefa", najveca kompanija u zemlji, koja se smatra i kao drzava u drzavi. U nastojanjima da obezbedi svoje kreditore, "Vefa" je dva puta snizila u NEDELJU dana kamatne procente, od 8 na 5 i posle na tri odsto. "Vefa", za koju nemali broj ljudi veruje da iza nje stoji albanska drzava, cini se da je najveca preokupacija Vlade. Sume koje su depozitovane na njenim salterima, izgleda da su vece od onih koje su bile u dvema piradimalnim shemama, koje su bankrotirale istovremeno, tokom januara. Posmatraci u albanskom glavnom gradu isticu da ako bi se srusila "Vefa", onda bi posledice bile nenadoknadive. Ove nedelje su se pojacali glasovi o mogucem begu bosa "Vefe", Vehbi Alimuca van zemlje, posebno posle informacije iz americke ambasade u Tirani o ponistavanju vize izdate njemu i njegovoj supruzi januara ove godine za SAD.

Posledice krize su se odmah osetile na nestabilnost albanskog leka, nekada nazivanog "super lek", zbog njegove dugotrajne stabilnosti. Posto je izgubio oko 25 odsto od vrednosti, od pocetka godine, konvertujuci se na najnizoj kvoti u njegovoj istoriji jedan dolar - 35 leka, albanska nacionalna valuta se sada nalazi pod pretnjom galopirajuce inflacije, posle otvaranja saltera banaka koje obestecuju prevarene gradjane u dvema sada bankrotiranim shemama "Populli" i "Xhaferi". Iako je Vlada pozvala gradjane da prihvate stedne knjizice sa visokim kamatama, cini se da ovaj poziv nije naisao na odaziv gradjana, kojima je tesko da veruju bankama, posto su vec izgubilu svu njihovu ustedjevinu u piramidalnim shemama. Ekonomisti upozoravaju da nad rusevinama priramidalnih shema moze da se srusi i citav finansijski sistem zemlje, ako se u rukama ljudi nadje odjednom velika suma novca, kao npr. 300 miliona dolara, sto se uspelo da se spasi blokadom racuna u bankama.

Albanska intifada je prouzrokovala uznemirenje na zapadu, u prvom redu kod njenih zapadnih suseda Italije i Grcke. Obe ove zemlje se plase novog talasa emigranata, kao sto se to desilo 1991. godine. Grcka je u sredu poslala svoje kontigente trupa na njenoj severnoj granici, u nastojanju da obustavi ilegalno prelazenje izbeglica. Grcki ministar spoljnih poslova Pangalos, nastoji da obezbedi podrsku kod ostalih evropskih zemalja, kako bi se nacionio program hitne pomoci za nadvladavanje krize u Albaniji. Pangalos je sugerisao da se odrzi sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije uz ucesce ministra spoljnih poslova Albanije, Bugarske, Jugoslavije i mozda Makedonije, kako bi se razmatralo stanje u Albaniji.

U medjuvremenu, u Italiji, uporedo sa zapocinjanjem istrage o implikacijama italijanske mafije u albanskim piramidalnim shemama, pojacani su glasovi koji pozivaju albanske zvanicnike i lidere opozicije da sto brze zapocnu sa dijalogom. "L' Amerika", s druge strane Jadrana, gleda se sa strahom kao i Kolumbija, kao zemlja gde se prodaje droga, koja posle prelazi u Italiju. U susednoj zemlji postoji strah da bi destabilizacija Albanije mogla ugroziti citav region. Albanska kriza, prema poverljivim izvorima iz Rima, bice predmet diskusije izmedju italijanskog ministra spoljnih poslova Dinija I americkog drzavnog sekretara Olbrajt.

Posle pocetnog cutanja, glavne evropske zemlje, Francuska, Velika Britanija i Nemacka, pozvale su strane u konfliktu da obustave nasilje i da zapocnu sa dijalogom. Velika Britanija je pruzila i tehnicku ekspertizu. Pada u oci kriticniji stav nemacke Vlade, poznate kao Berisine glavne evropske saveznice. Ministar inostranih poslova Kinkel, izjavio je u jednom intervjuu da je " albanska Vlada delimicno kriva zbog stvorene situacije".

Sto se tice americkog stava, on je kao i obicno bio kriticniji od evropskih saveznika. Zamenik drzavnog sekretara, Wirth, zatrazio je hitno organizovanje medjupartijskog Okruglog stola za iznalazenje resenja krize. Vasington od albanske Vlade zahteva da smeni odgovorne funkcionere zbog primenjene policijske sile. Posle ovoga, smenjen je sef policije u Valoni. Jos od majskih izbora nekada idilicni odnosi izmedju Tirane i Vasingtona su se ohladili. Americka administracija je vise puta ponovila ostre kritike u odnosu na Tiranu, za ono sto ona naziva "skliznuce sa puta demokratije". "Mi se nadamo da ce Albanija ponovo poci u pravcu demokratije i da nece krenuti u suprotnom pravcu", izjavio je Wirth.

I dok partija na vlasti i opozicija nastavljaju da se medjusobno osudjuju, na trgovima Albanije nastavlja se intifada. A day after, cini se da Albanija tvrdoglavo ide ka haosu.

Remzi LANI AIM Pristina