IZBORI PRIZNATI, NEZADOVOLJSTVO OSTALO

Posle vanrednog zasedanja Skupstine Srbije

AIM, Beograd, 13. 2. 1997.

Skupstina Srbije, kao sto se i pretpostavljalo usvojila je kontroverzni posebni zakon kojim se priznaju, od strane vlasti, rezultati drugog kruga izbora na lokalnom nivou, na kojima je opoziciona koalicija "Zajedno" pobedila u Beogradu i jos u 13 vecih gradova Srbije u kojima zivi 64 odsto ukupnog stanovnistva. Odmah posle toga predsednik Skupstine Dragan Tomic pozurio je da konstatuje kako vise nema razloga za odrzavanje demonstrativnih skupova gradjana i studenata, te da, po svom obicaju, izrekne uvrede na racun politickih protivnika, cime su strasti jos vise raspaljene, tako da ce, umesto smirivanja politickih prilika tenzije biti nastavljene, verovatno u jos ostrijem obliku. Tomicu se najvise zamera sto je izbeglicama dao kljucnu ulogu u demonstracijama i zbog izbegavanja da prizna odgovornost vlasti za primenu represivnih mera prema gradjanima i studentima.

Ali ako je Tomic sklon "zaboravu" lidere opozicione koalicije nije napustilo dobro pamcenje i sada traze odgovornost vlasti za obracun policije s demonstrantima. Svaljivanje krivice na izbeglice objasnjava se namerom vlasti da im otkaze dosadasnje gostoprimstvo, pa se Tomiceva izjava shvaca i kao najava njihove deportacije. Nezavisno od spomenute izjave, koja je iritirala opoziciju, koalicija i studenti su se odlucili za nastavak protesnih okupljanja, a za to postoje dva razloga. Prvi objasnjava nepoverenje koje postoji prema vladajucim strukturama, kojima se ne veruje da ce usvojeni lex specijalis biti dosledno primenjen, pa ce nastavak okupljanja posluziti kao pritisak na vlast sve do priznavanja mandata, odnosno konstituiranja skupstina u kojima je opoziija u vecini.

Drugi razlog za odrzavanje dosadasnjeg oblika suprotstavljanja rezimu pokazuje nameru da se nece napusti, tek tako, metod koji se pokazao vrlo efikasnim, tim pre sto je nezadovoljstvo gradjana dostiglo kriticnu masu, koja bi mogla da bude okrenuta prema samom Milosevicu. Naredni dani ce pokazati da li je na crvenom "brodu", kojeg je predsednik Demokrtaske stranke Zoran Djindjic pustio niz Dunav, kao simbol odlaska komunista s vlasti bilo putnika ili je cela manifestacija priredjena da bi se na ovakav nacin proslavila pobeda.

Da se koalicija nece zadovoljiti preuzimanjem vlasti u gradovima u kojima je pobedila nagovestila je predsednica Gradjanskog saveza Vesna Pesic koja je potsetila na redosled poteza u susednoj Rumuniji gde je bivsi predsednik drzave Ilijesku prvo izgubio lokalne, pa onda i drzavne izbore. Sta se moze dalje desavati u Srbiji? Analiticari postojecih prilika predvidjaju da ce studenti ostati istrajni u zahtevima da se smeni rektor beogradskog Univerziteta, kao i primena sankcija prema onima koji su policiji dali nalog da primeni batine, dok ce koalicija dosadasnji oblik suprotstavljanja vlastima primeniti kao pritisak kad god rezim odbije da pokaze potrebnu dozu sluha i spremnosti za vodjenje ravnopravnog politickog dijaloga oko spornih pitanja, a njihova lepeza je prilicno siroka. U tom dijalogu opozicija racuna i na podrsku medjunarodne zajednice, koja je u raspetljavanju izborne manipulacije otvoreno bila na strani koalicije.

U senci izglasavanja posebnog zakona prosla je rekonstrukcija Vlade Srbije. Gotovo pola ministarskog kabineta sacinjavaju novi ljudi u javnosti nedovoljno poznati, ali dobro upuceni tvrde da je rec pretezno o osobama vernim JUL-u. Promene u vladi prosle bi nezapazeno da na mesto ministra za informacije nije postavljena Radmila Milentijevic, koja je dovedena iz SAD. Ovo nije njena prva ministarska funkcija. Svojevremeno je bila u saveznoj vladi Milana Panica, koji je, medjutim, ubrzo odlucio da je skloni, jer je ona, prema tvrdnjama upucenih predstavljala svojevrsnog "Trojanskog konja", kojeg je Milosevic podmetnuo Panicu. I pored toga sto je u poslednje vreme Milentijevicka cesto nastupala na drzavnoj TV, pa i sa repriznim izdanjima njeno postavljenje za ministra informacija primljeno je s velikim iznenadjenjem.

Milosevic, koji je inace sklon da vuce iznenadjujuce poteze nije to, ovog puta uradio da bi zbunio nekoga. Njegov potez ima izuzetnu prakticnu svrhu. Njemu predstoje vrlo naporni razgovori s opozicijom oko medija, koje rezim drzi pod toliko velikom kontrolom da su gradjani prestali da im veruju. Milosevic medju svojim kadrovima nema dovoljno sposobne ljude koji bi u predstojecem dijalogu o medijima mogli da brane dosadasnji ponasanje vlasti, koja ih je opasala bodljikavom zicom nedozvoljavajuci nikome ko drugacije razmislja da se pojavi u njima. Ali Milentijevicka nije dosla samo zato sto je procenjeno da raspolaze s dovoljno boracke upornosti, bez obzira sto je njena prva recenica posle imenovanja glasila: "Ima dana za megdana". Lukavi Milosevic, iako mnogi smatraju da je izbor Radmile Milentijevic kadrovsko resenje njegove supruge dr Mire Markovic, se odlucio na ovaj korak, pre svega zbog inostranih politickih krugova za koje on, s pravom, pretpostavlja da ce pazljivo pratiti dijalog o medijima. Njegova je namera da mu Milentijevicka posluzi kao ministar koji ce se uspesno suprotstaviti inostranom faktoru. Ako neko treba da ima dovoljno sluha za sobodu medija onda je Radmila Milentijevic, koja dolazi iz sredine u kojoj je sloboda medija na najvecem nivou, najmerodavnija da o tome prosudjuje. Ostaje da se vidi hoce li ona odigrati ulogu, kako se od nje ocekuje.

Nije Milentijevicka jedina koja je postavljena za ministra da bi vlast pokazala inostranstvu kako ima ozbiljne namere da provede reformu i u drugim oblastima. Tako je za poslove svojinske tansformacije osnovano posebno ministarstvo, a za ministra izabran privatni biznismen, kome taj status treba da bude dovoljno jamstvo za strucnost i sposobnost u obavljanju izuzetno delikatnog posla. Ostale promene nisu privukle posebnu paznju, tim pre sto ministarske funkcije vise i nisu privlacne, pogotovu od kada je uvedena odredba da mogu biti predsednici samo u jednom upravnom odboru nekog preduzeca. Mnogima nije bilo jasno sta stvarno predstavlja takvo ogranicenje. Ono je uvedeno sa ciljem da se pokaze kako vlast najpre svojim ljudima onemogucava bogacenje. Funkcija predsednika upravnog odbora nekog preduzeca donosila je veca primanja od obavljanja ministarskog posla, pogotovu kada je rec o velikim drzavnim firmama. Uostalom, u Marjanovicevoj vladi sede uglavnom menadzeri, koji imaju razvijeni smisao za sticanje velikih zarada.

Spomenuti posebni zakon, koji je, s razlogom, privukao najvecu paznju, pridoneo je da gotovo neprimetno sidje, barem privremeno, s politicke scene dosadasnji gradonacelnik Beograda i republicki poslanik Nebojsa Covic, kome je oduzet mandat, jer ga je Socijalisticka partija iskljucila iz svojih redova. Bilo je tuzno gledati pokusaje Covica da se pre odlaska iz poslanicke klupe domogne skupstinske govornice. Predsedavajuci se pravio da ne primecuje Covicevu podignutu ruku. Tako je nekada mocan covek, koji je na prethodnim izborima dobio najvise glasova od svih predstavnika SPS otisao gotovo neprimetno, ali na takav nacin da je shvatio za kog je politicki delovao i da razume zasto u javnosti postoji toliko nezadovoljstvo prema vlasti kojoj je pripadao. Verovatno je Covic to saznao i pre posledica koje su ga snasle, pa je platio cenu, zbog pokusaja da stvari menja iznutra, odnosno u samoj vlasti. Sada mu ostaje da tako nesto cini izvan tog kruga, kao obican gradjanin. Covic je vec najavio da ce zatraziti zastitu suda zato sto je njegova blanko potpisana ostavka falsifikovana.

(AIM) Ratomir Petkovic