SUBOTA, "KRVAVA" SUBOTA!

AIM, Skopje, 14.02.1997

Makedonska politicka scena vise nije ona kao pre recimo godinu dana. Demokratska partija, koja je sebe na zadnjim parlamentarnim izborima odustala iz drugog kruga, i liberali, koji su na njima bili deo pobednickog Saveza za Makedoniju, znaci ljuti politicki protivnici, najavili su skoro ujedinjenje - postace jedna, nova partija centra. Demokrati na nedavnim izborima isli zajedno sa VMRO-DPMNE, i zahvaljujuci ovim drugima uspeli su dobiti neka gradonacalnicka mesta, cija je kruna mesto prvog coveka u glavnom gradu Makedonije Skopju. S druge strane socijalisti, koji su bili priparak vladajucem Savezu za makedoniju, na istim lokalnim izborima pokazali su se kao ljuta protivnicka sila upravo najacoj vladajucoj partiji SDSM i pokazali su se kao njen najveci disident.

Sada stvari tako stoje da tokom vikenda trebalo bi da se dogodi serija zemljotresa, ciji bi epicentar bilo dramaticno prestruktuiranje makedonske politicke scene. Najava nove, ujedinjene partije, pritom ne bi trebala igrati neku posebnu ulogu jer i prosti zbir njihovih zadnjih izbornih skorova, bez osipanja razocaranih zbog ujedinjenja, ne daje novoj partiji neki zavidni startni rejting. Cinjenice vise govore da dalji raspad preostale vladajuce koalicije moze uveliko izmeniti mapu makedonske politicke scene.

Socijaldemokratski savez makedonije, kao glavni stub Saveza za Makedoniju, definitivno izbornim izumom Kire Gligorova, koji je imao rok trajanja jednak njegovom autoritetu nakon atentata, preuzeo je u liku i delu, njegovog predsednika i premijera, presudnu ulogu razracunjavanja sa (preostalim) koalicionim partnerima nakon izgona liberala. Pre nedelju dana premijer je dao intervju drzavnoj televiziji i manifestirao zabrinjavajucu lakocu vladanja: u maniru sigurnog vladaoca koji sve drzi pod svojom kontrolom podelio je samare levo i desno na politickoj sceni i demonstrirao da on i kao premier i kao predsednik najace partije na vlasti nema zbog cega biti zabrinut.

Ali...Premijer i lider SDSM sigurno nije toliko naivan da ne veruje da stvari ipak nisu tako jednostavne. Socijalisti, zapravo dve struje u ovoj partiji - ona koju predvodi novi lider Ljubisav Ivanov, i ona druga, cini se marginalnija koja je po volji vladajuce SDSM - su najzad fiksirale datum definitivnog razracunavanja: subotu. Doduse najnovije informacije govore da ce se odrzati dve odvojene sedince dveju struja, naravno svaka sa pretenzijom da dalje pretstavlja centralno partisko rukovodstvo SP. Za dan kasnije i SDSM najavljuje sednicu svog centralnog odbora, na kome formalno treba raspravljati o rezultatima koje je ova partija postigla na lokalnim izborima, ali na kojoj ce se svakako raspravljati i o iskusenjima kroz koje prolazi aktuelna vlast. Nije tecko predvideti da lider socijalista, koji je revitalizirao SP i od nje nacinio prakticno trecu partiju po sili na loklanim izborima, koji i nije krio da mu je aktualna vlada nije po volji, pa ju je tako i tretirao u svojim javnim nastupima, zeli da se otarasi anih ministra koji u ime njegove partije participiraju u vlasti. Naravno, ovi ljudi koji sebe smatraju prirodnim saveznicima "velike" partije, ne zele da se povinuju odluke o odlasku iz vlade. Premieru ostaje da ih prihvati ili kao "istinskim" nastavljacima SP (sto znaci da socijalistickog lidera izabranog na kongresu tretira kao otpadnika iz SP) ili da tri ministra i predsednika parlamenta, socijalisticku "Opoziciju", prihvati kao nepartijce-eksperte ili kao nove clanove SDSM-a. Uostalom, u javnosti, su se vec pojavile informacije da je deo njih samo formalno pristupio socijalistickoj partiji, samo da bi se decepali nekoj znacajnoj drzavnoj funkciji.

Ipak, sve nije tako lako resljivo po lidera socijaldemokrata i premijera. Jer, ako uspe, u sta niko ne sumnja, da socijaliste zadrzi u vladi, tesko ce mu uspeti da izgladi gotovo neresiv raskid sa politickom partijom Albanaca koja participira u aktualnoj vlasti. Partija demokratskog prtosperiteta, ili tacnije njeno uze rukovodstvo, istrosilo je i zadnje mrvice strpljenja u odnosu na svoje makedonske koalicione partnere. Kap koja je prelila casu jeste donosenje zakona o jeziku na kome ce se izvoditi nastava na Pedagoskom fakultetu u Skopju. Ovaj zakon, svojevidna "kvaka 22" donet je na insistiranju SDSM, i prakticno legalizira politicku odluku vlade da se nastava na skopskom fakultetu koji treba educirati nastavni kadar za osnovne i srednje skole na albanskom jeziku obavlja na albanskom jeziku. Iako je PDP 1994 godine stali iza ideje o formiranju takvog fakulteta, sada par godina nakon - vreme u kome je formiran i radi Univerzitet u Tetovo, kojeg makedonska vlast smatra nezakonskim, a iza kojeg stoje sve partije Albanaca - sada vakav "baj pas" smatra u najmanju ruku neozbiljnim. Jer, najprije, i PDP nije nikad krila zahteve da se ustanovi nastava na labnskom na nivou univerziteta - zahteva kojeg je dosad vesto eskivirala makedonska strana. Drugo, donosenje ovog zakona, kao i obracanje predsednika Gligorova sa raportom "o stanju nacije" u parlamentu i nedavni intervju premijera Crvenkovskog MTV-u, po oceni celnih ljudi PDP, samo su dokazali da njihovi koalicioni partneri nisu igrali fer. Ako se nakon zadnjih parlamentarnih izbora 1994 moglo govoriti o promeni strategije u regionu u odnosu na Albance (Aliti u nedeljniku "Koha") i promeni odnosa makedonskog dela vlasti naspram zahtevima Albanaca o vracanju vec uzivanih prava pre svega u domeni obrazovanja, medijima i kulturi, nakon formiranja i pocetka rada Univerziteta u tetovu i pogotovo nakon rekonstrukcije vlade, PDP moze govoriti o politici koja se moze nazvati "frckovizam". Naime, uticaj ministra spoljnih, ranije unutrasnjih poslova Ljubomira Frckovskog u (teoriskom) osmislavanju strategije vladajuce partije je jos uvek velik, iako se govori o njegovom sukobu sa premijerom Crvenkovskim i njegovoj nepopularnosti u pretecem delu SDSM-a. "Frckovizam" ima nekoliko postulata. Najgorije aroganciju, koja se jos uvek hrani pobedom na parlamentarnim izborima. Zatim, u odnosima sa Albancima, postavljanjem jasne granice "dokle oni mogu ici", jer ko pobedjuje na izborima, taj i vlada jer "to je demokratija". Tako pali su u vodi svi raniji razgovori, pregovori, dogovori o svim zahtevima koje je postavljala albanska partija koja participira u vlasti. Izostalo je cak i fingiranje razumevanja za polozaj izmedju cekica i nakovanje (zahtevi izborne baze i mogucnost da se obecano realizira) u kome se PDP svo vreme nalazio. Ova partija se nasla na neki nacin prevarena, prevedena zedna preko vode. Iako njeni lideri i danas smatraju da njihova participacija u vlasti od 1990 naovamo ipak opravdana, ako nista drugo bas zbog manifestiranja dobre (politicke) volje da se kroz dijalog u okviru institucija sistema nadju resenja za probleme koje stoje na put boljim medjunacionalnim odnosima, od kojih u krajnjoj liniji zavisi stabilnost zajednicke drzave. Sto s druge strane ocito nedostaje makedonskom delu vlasti. Tako PDP sada smatra da je pripadak, ne partner u vlasti, da se od njega ocekuje podredjena uloga, status kojeg ne bi prihvatila bilo koja partija. Nije strano ni razmislanje da je altuelna vlast olicetvorena u SDSM sebe smatra nejvecim braniteljem makedonskih nacionalnih interesa, da je makedonski "HDZ", da je preuzeo pozicije koje je 1989-90 imao VMRO-DPMNE, da stimulira po sistemu "podeli pa vladaj" marginalizaciju albsnkih politickih partija...

PDP i nema neki prostor za politicke manevre. Ovih dana, tvrde izvori bliski najuzem rukovodstvu partije, doci ce do onog sto je duze vremena najavljivano. Partisko rukovodstvo ce naime obnaroditi odluku o povlacenju petori ministra Albanaca iz vlade. zasad, PDP ostaje u parlamentu, jer izlazak iz njega bi prakticno znacio i izlazak iz inmstitucija sistema, sto bi drugim recima znacilo i prelazak na "alternativno" delovanje sto podrazumeva i formiranje paralelne strukture institucija. Najoprezniji smatraju da s jedne strane postoji otpor nekih ogranaka partije (skopski, debarski) i neslaganje nekih ministara da napuste vladu. U prvom slucaju moze se dogoditi da pomenuti ogranci imaju suprotan stav od najuzeg rukovodstva PDP, sto bi znacilo novu podelu partije. Ako se to i dogodi, lider partije Abdurrahman Aliti, koji je prakticno ulozio sav svoj politicki kredit u donosenju odluke o napustanju koalicione vlade, najavljuje svoju ostavku. S druge strane govori se o potpunom prihvatanju odluke o napustanju vlade sa strane svih Albanaca minisara.

Kako god bilo, Makedoniji pretstoji zestoko intenzivan politicki vikend. Od onog sto ce se dogoditi na skupovima rukovodstva socijalista, socijaldemokrata i PDP zavisi cak i sudbina vlade. Jer, odu li pet Albanaca ministra, potrebna je samo jos jedna demisija clana vlade (koja moze doci ne samo iz redova socijalista, vec i kao rezultat unutrasnjih previranja u SDSM) pa da rekonstrukcija bude nemoguca pa da se mora ici na izbor nove vlade.

Pise: ISO RUSI