PROMENJENA VOJVODINA

Novi pogled na Pokrajinu

,AIM, Beograd, 12. 2. 1997

Od saveznih izbora 3. novembra prosle godine, do danas, raspored politickih snaga u Vojvodini se promenio. Srpski autonomasi su se sa obnovljenom snagom vratili u politicki zivot. Madjarske partije su uvazile autonomiju Vojvodine kao neophodan uslov da se ispuni i manjinska nacionalna autonomija Madjara. To je, u karakternom pogledu, najznacajniji dogadjaj u Srbiji ovog razdoblja, znacajniji i od ulaska Adema Demacija u partijsku aktivnost na Kosovu.

Znacaj ovog napretka je u tome sto je se koalicijom "Vojvodina" stvorena cista gradjanska struja sposobna da se bez muke sa izbornim cenzusima probije u bilo koji parlament - vojvodjanski, republicki i savezni. To u ovom trenutku mogu jedino nacionalisticke partije, bilo srpske, madjarske i albanske, cime je naglo ohrabren korpus stanovnistva sklon stvaranju demokratskog i decentralizovanog politickog sistema. Vojvodjanske madjarske partije su poptisale "Predlog za promenu ustavnog polozaja Vojvodine" i time su stale uz ideje teritorijalne autonomije Vojvodine i naterale sve srpske nacionalisticke partije da razmisle, ako nista drugo, kako ce dalje sa Madjarima.

Vojvodjanski autonomasi su samo prividno "srpski" lokalisti. Oni ne zahtevaju srpsku etnicku dominaciju u politickim, ekonomskim i administrativnim aktivnostima, vec koriste etos srpske autonomisticke istorije u Vojvodini da izjedace osecaj vaznosti domacih Srba sa ostalim delovima srpskog tela: sa Kninjanima, Licanima, Kordunasima, Banijcima, Hercegovcima, Bosancima i drugima. Iako izgleda cudno, najmanje naglasavaju ravnopravnost sa Sumadincima i ostalim Srbijancima, iako zahtevaju autonomiju u Srbiji. To je stoga sto Sumadince drze za najmanje opterecene srpskim nacionalizmom, cak mnogo manje od Banacana i Sremaca, i sto ih poglavito vide protivnikom u pitanjima raspodele budzetskih sredstava i doprinosa. Ostalim Srbima namerno nabijaju na nos kulturnu inferiornost u odnosu na sebe, kako bi izazvali ponos Vojvodjana i, cak, kompleks svoje superiornosti. Autonomasi su, u stvari, ustali radi ekonomske samostalnosti Vojvodine kako bi iskoristili svoje agrarne, industrijske, prirodne resurse - posebno naftu, zatim, obrazovne i kulturne potencijale radi razvoja, i svesni su da im je imperijalni svesrpski nacionalizam bio glavni protivnik.

Madjarske partije u Vojvodini jos nece moci da odluce hoce li na predstojece republicke izbore u Srbiji izaci sa koalicijom "Vojvodina" ili ne. Jozef Kasa i Pal Sandor ne bi zeleli da stanu uz "Srbe autonomase" ukoliko ovi prethodno ne pokusaju da se dogovore sa beogradskom opozicijom oko decentralizacije vlasti u Srbiji. Oni, u stvari, shvatajuci da su Beogradjani brojcano nadmocniji od autonomasa,i ne bi hteli da ih jacaju dajuci im priliku da ih napadnu kako su Madjari navodno protiv Srbije budu li na izbore izasli sa autonomasima. Istovremeno, njima je jasno da na izbore ne smeju izaci ni sa Beogradjanima, jer ce ih autonomasi optuziti za izdaju Vojvodine. Sada su izmedju dve vatre i ne bi, mozda, imali nista protiv da cak budu izmedju ove dve grupe posrednici.

Beogradska opozicija jos nije spremna da resava interesne konflikte u Srbiji. Grupa oko Gradjanskog saveza Vesne Pesic je ideoloski svakako najbliza koaliciji "Vojvodina" i decentralizovanom modelu politickog sistema Srbije, ali ona nema pregovaracku snagu. Malobrojna je, mada intelektualno i najbogatija politicka struja. No, ni u njoj nema narocitog odusevljenja za vojvodjanski koncet.

Vuk Draskovic nije daleko od priznavanja autonomije Vojvodine, iako njegovom krugu ljudi nije bas jasno kako da sa tom idejom spasu patos jedinstvene Srbije.

Zoran Djindjic je okruzen protivnicima autonomije Vojvodine koje mnogo ne uzbudjuje to sto Demokratska stranka u Vojvodini bas zbog toga prakticno i nema veci znacaj. Ova ce stranka pre koketirati sa autonomijom Vojvodine nego sto ce na nju da pristane.

Vojislav Kostunica je politicki totalno zastareo. Njegova koncepcija Srbije je monarhisticka i srbijansko-centralisticka. On uopste ne razume savremeni raspored snaga u zemlji i po idejama daleko zaostaje za svim ozbiljnim partijama u zemlji. U Vojvodini je mrtav, jer je u njoj nemoguce glumiti demokratiju preko srpskog nacionalizma i ratne osvajacke politike. Otuda je jedini ozbiljni nacionalista u pokrajini Seselj, buduci da njegovu sovinisticku partiju niko ni ne naziva demokratskom. On okuplja otpad politickih ideja i psiholoskog stanja neuroticnog stanovnistva. Njegova jacina je izazvana tektonskim poremecajima u strukturi normalnih moralnih vrednosti i zivotnih ciljeva. Njega hrani Milosevic preko uporne destrukcije drustva i moze ga lako unaprediti u dzelata, kao i u zavrsnog tamnicara moderne narodne perspektive.

Koalicija "Vojvodina" ce cekati da "zajednicari" pokusavaju da se sa Demacijem na Kosovu dogovore oko statusa pokrajine u Srbiji i Jugoslaviji. Kako se kod tumacenja prava i sile Albanci ne osecaju inferiornima prema Srbima, dogovor bi zbog obostrane gluvonemosti bio gotovo nemoguc. Medjutim, dokle god razgovaraju, gnev srpskih nacionalista ce se trositi na "izdajnickoj" beogradskoj opoziciji, na kojoj ce se potrositi desnicarska rodoljubiva kritika agresivnih i "kvalitetnih" Srba. Tek potom dolazi vreme za "Vojvodinu". Jer, sta ona bude ponudila, Albanci to nece moci glatko da odbiju. Osim toga, koalicija "Vojvodina" zbog sopstvenog gradjanskog koncepta decentralizovane Srbije, mogla bi, verovatno zadobiti podrsku Zapada, i on bi joj lako mogao cuvati ledja. Naravno, izolovani dogovor Albanaca i Vojvodjana bez Srbijanaca ne bi bio odrziv, ali su mnogi ljudi sve manje spremni da unedogled cekaju da se Srbija urazumi i uozbilji.

Ona (Srbija) nema vise prava da u ime navodnog jedinstva ucenjuje sa sest miliona svojih stanovnika ostala cetiri na Kosovu i u Vojvodini, i stalno zahteva sebicno resenje samo u svoju korist. Uostalom, u Vojvodini i na Kosovu ne zive Srbijanci, tako da bi bilo i krajnje ruzno odricati stanovnistvu ovih regiona pravo na inicijativu i politicki ponos.

(AIM) Dragan Veselinov