BIPARTIZMU JE ODZVONILO?

AIM, Skopje, 12.02.1997

Povratak opozicije na lokalnim izborima kroz velika vrata, ponovno zauzimanje potrebnog mesta na politickoj sceni, jasan pregled slike politickih partija (bar po broju dobijenih glasova) naglaseno raslojavanje tri-cetri politickih opcija, su elementi koji mogu naznaciti uvod u deblokadu demokratskih odnosa u zemlji. Osim toga, jasno je da sve ovo pretstavlja dobru podlogu za konacno i preyizno profiliranje politickih subjekata u zemlji kao i zauzimanje opipljivog mesta na politickoj mapi.

Posledni dogadjaji u nekim vladajucim i opozicionim partijama, najavljuju pocetak ovog profiliranja. Kad je rec o opoziciji, ovaj pocetak dolazi cak i neverovatno brzo nakon lokalnih izbora. Ostatak nekadasnjeg Saveza za makedoniju, SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) i SP (Socijalisticka partija), prema svim dosadasnjim previranjima, sigurno je da ce biti okoncan sa definitivnim razvodom i ovog dela vladine koalicije. Izjave visokih partiskih zastupnika jasno pokazuju da je rec za cak nepremostive razlike koje ocigledno nisu samo iz personalne prirode vec, mozda cak iz ideoloskih razlika, ili iz, blago receno, nekompatibilnosti njihovih koncepata.

Na neki nacin u isto vreme, liberali i demokrati (moze se reci druga i treca po znacaju opoziciona partija u zemlji) najavili su inicijativu njihovog ujedinjenja u jednu partiju koja treba da odrazava silnu politicku formaciju centra na makedonskoj politickoj mapi. Levo i desno od njih ostaju vladajuci socijaldemokrati i opoziciona VMRO-DPMNE, cija reakcija na ove promene tek se ocekuje.

Ako razvod medju socijaldemokrate i socijaliste za vreme lokalnih izbora moglo da se nasluti, onda malo je onih poznavaca politickih prilika u Makedoniji koji su mogli da predvide moguce ujedinjenje liberala i demokrata, posebno kad se zna da do takvog priblizavanja nije doslo ni u toku lokalnih izbora (oko cega je u stvari bilo pregovora).

Socijalsiti na lokalnim izborima, sa novim partiskim liderom Ljubisavom Ivanovim su izgubili dotadasnju svoju profiliranost umerene levice i jasno i glasno usli su u predeo opisan - desna levica politicke mape sa celim bagazom jednog minulog vremena, s tim igrajuci na kartu nostalgije u cilju da grade jos jedan kult licnosti koji odrazava zelju mase, sve u stilu svtelih tradicija levice. Moze se slobodno istaci da ideoloska potka ovakve orientacije nije samo u politickoj nostalgiji. U pozadini stoje jasno izrazeni ekonomski interesi, cija orientacija, razumljivo ne slucajno, usmrrena je ka nasem severnog suseda, gde je socijalizam jasno i nedvojbeno pokazao i pokazuje svoje rezultate. Problema sa ovakvim ideoloskim, pre svega privrednim interesima, ima u u jednu, u ekonomskom smislu, jaku struju unutar SDSM odakle stidljivo, zasada samo u sivim zonama, dolaze informacije za nekakav sledeci unutarpartijski obracun sa takvom strujom. Od ovog proizlazi i zakljucak da ideologija ne uvjek ce biti odlucujuci elemenat u brisanju i pomeranju figura na stolu politickih partija u zemlji. Nesumnjivo da i ideoloska, dakle programska bliskost liberala i demokrata nije odlucujuca za njihovu najavljenu novo politicko pregrupisanje. Razumljivo je da u pozadini svega su interesi za osvajanje politicek vlasti kao odlucujuci motiv valvih postupaka. Broj dobijenih glasova na lokalnim izborima obeju partija jasno govori da samo povecanjem matematicke operacije sakuplanja glasova, prema, rekli bi smo prosecnim rezultatima na tim izborima, ove dve partije mogu da racunaju na nekakav ozbiljni rezultat na sledecim parlamentarnim izborima (1998).

Ali, sve ovo jeste zakljucak na bezi logike uprostenja stvari, pri cemu je sasvim jasno da ce na kraju i presuditi.

Nesto sasvim drugo ostaje u pozadini - prirodni tok dogadjaja i obrana principa. Recimo, tko je mogao da predvidi da ce lideri liberala i demokrata, dojucerasnji ljuti politicki protivnici jednog dana ce razgovarati za ujedinjenje njihovih partija. Odgovor je sasvim jasan - sustina politike su kompromisi i ocuvanje interesa. Nejasne ostaju neke koncepcijske razlike, kao na primer pitanje oko privatizacije. Koncept demokrata je, ili bio je, sasvim suprotan od onog koji su branili liberali dok su bili u Vladi, dakle dok su ga sprovodili. Odgovor na ovome, treba da saceka do novog politickog programa, kako je vec najavljeno, nove liberalno-demokratske partije iz politickog centra.

Konflikt SDSM-SP morace da se brzo razresi, a rasplet vec se nazire. Ako se to desi brzo, tada ce biti potrebno da se istom takvom brzinom dodje i do unutarpartijskog obracuna u SDSM gde ce glavnu bitku da vode, uslovno nazvana - urbana i ruralna frakcija.

Jasno je da zajednicka zelja SDSM-a i VMRO-DPMNE za dvopolni politicki sistem u drzavi, nakon sve jasnije slike za jacinu dveju partija u dosada tri izborne probe, nakon najave liberalno- demokratskog ujedinjenja, dolazi pod znak pitanja.

Sav ovaj proces, bar zasad, nije pracen sa nuznom socijalnom stratificiranosti partija, ili neophodnog prepoznavanja partija sa odredjenom klasno-socijalnom strukturom. Takva struktura, u trenutku u zremlji je crno-bela, bez nuznih nijansi socijalne slike u svako drustvo. Zasad govorimo samo o interesima grupacija, koji u sustini vode ovo novo politicko pozicioniranje. A za njih, pragma uvek bice dominantna u odnosu na ideologiju.

U ovo novo ispisanje politicke mape, nekako ostao je sa strane albanski politicki korpus, podeljen u dve snazne partije PDP (u vladinoj koaliciji) i PDPA (opoziciona). Njihov konflikt postaje sve tezi, pri cemu bitku gubi PDP. Najnove informacije najavljuju moguci odgovor PDP_a, a to moze biti odlazak iz vladajuce koalicije. Zasad, njihova pozicija na politickoj mapi vezana je uglavnom za etnicku politicku pripadnost i unutrasnjim previranjima u taj etnicki politicki korpus.

Pise: ALEKSANDAR DAMOVSKI