NOVA VLAST PA REFORMA

Tvorci nogo ekonomskog programa porucuju

Ekipa 17 eminentnih jugoslovenskih ekonomista nedavno je ponudla Program radikalnih ekonomskih i politickih reformi. Za razliku od ranijih reformskih projekata, koji su bili zamisljeni na predpostavci da ce ekonomske promene iznuditi reformu politickog sistema, u ovom programu se kao osnovni preduslov bilo kakvih ekonomskih promena postavlja upravo smena aktuelne politicke vlasti i promena ukupnog politickog ambijenta.

,AIM, Beograd, 11. 2 1997

Predsedniku Srbije, Slobodanu Milosevicu vreme sve brze istice. Poraz suludog projekta u Bosni priznao je posle tri godine krvavog rata, a izborni fijasko i kradju pobede opozicije u 14 najvecih gradova Srbije nakon tri meseca. Posle ovog predstoji mu novo priznanje: ekonomski sunovrat zemlje koji je proizvela njegova bezmalo desetogodisnja autokratska vladavina postao je masovno nepodonosljiv. Kratki talas ubedjenja u nekakvu obavezu medjunarodne zajednice da valorizuje predsednikovo iznudjeno mirotvorstvo, izbledeo je pred novim pojacavanjem spoljnjeg zida sankcija u vidu opsteg zamrzavanja poslovnih aranzmana i definitivne blokade svih pregovora sa medjunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama. Ako je pre novembarskih izbora izgledalo da ce od Zapada dobiti nesto para, posle izbora Milosevic moze samo da razmislja-koliko Srbija s njim ekonomski moze jos da prezivi.

Sadasnja vlast ne moze doneti nikakav ekonomski prosperitet, niti izvesti trzisnu reformu i demokratizaciju drustva, sto je neophodna osnova za ekonomsku revitalizaciju privrede Srbije. U tom eksplicitnom uverenju, ekipa od 17 eminentnih jugoslovenskih ekonomista nedavno je ponudla Program radikalnih ekonomskih i politickih reformi. Njegovi osnovni elementi - hitna normalizacija odnosa sa medjunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama, brza i vremenski ogranicena privatizacija, izgradnja novog privrednog sistema, reforma bankarstva i potpuno osamostaljena centralna banka - strucno su sasvim primereni ekonomskoj situaciji na ovim prostorima. Za razliku od ranijih reformskih projekata koji su bili zamisljeni na predpostavci da ce ekonomske promene iznuditi reformu politickog sistema, u ovom programu se kao osnovni preduslov bilo kakvih ekonomskih promena postavlja upravo smena aktuelne politicke vlasti i promena ukupnog politickog ambijenta.

Smena vlasti kao polazni korak ekonomskih reformi, povezuje ovaj program sa masovnim tromesecnim postizbornim protestima sirom Srbije, na kojima je isti takav zahtev istaknut kao uslov za resavanje duboke ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi. Perspektiva vrlo bliskih i cesto "vrucih" susreta gradjana sa eskadronima do zuba naoruzanih cuvara Miloseviceve vlasti, provokativno povezuje stav koji se odnosi bas na policiju kao jedan od nezaobilaznih segmenata ekonomske reforme."Ogroman novac trosi se na skupu opremu i oruzje (oklopne transportere, hemijske bojne otrove...) cija je jedina svrha represija nad stanovnistvom", naglasava se u Programu uz neizbezan zakljucak, da tek kad se priroiteti drzave pomere sa represivnih i rezijskih ka njenim humanitarnim fumkcijama, tek tada moze doci di radikalnog privrednog zaokreta.

Pendrek nikad nije bio, a niti ce biti, sredstvo ekonomskog razvoja. U to su se na raznim stranama uveravale autokrate i pre Milosevica, ali ni on, kao ni njegovi predhodnici izgleda nije odoleo zabludi.

Dusko Susnjar, koautor Programa za deo o finansijskom trzistu i berzi smatra da "svaki elemenat ekonmoske reforme na osnovu koje moze poceti privredni razvoj, korespondira sa nekim od postulata otvorenog demokratskog drustva. Razbijanje monopola, sloboda medija i dostupnom infomracija svakom, zastita manjina i slicno su samo neki od postulata bez kojih nema trzisne privrede." Vlasti sklonoj pendreku, ekonomska reforma ne moze biti u pameti. Sadasnja vlast pociva na raznim monopolima: monopolu na infomracije, monopolu na spoljno trgovinske poslove, monopolu na finansije izvore i kredite, politickom monopolu. Nas sagovornik Susnjar, upozorava da su upravo monopoli u suprotnosti sa ekonomskim razovojem i da zato Program polazi od smene vlasti i ukidanja svih monopola kao temelja na kome je ona i napravljena.

Kao covek upucen u pitanja finansijskog trzista i berze, Susnjar smatra ove opste stavove izuzetno vaznim, jer tek njihovim ispunjenjem moze poceti priblizavanje parama potrebnim za finansiranje reforme i ekonomske revitalizacije. Miloseviceva destruktivna vladavina ostavila je pustos u domacim finansijama i potpuno je unistila domacu akumulaciju. Zato se prvi koraci oporavka moraju finansirati vecim iznosima inostranih investitora(strucnjaci procenjuju da se radi o cifri od dve milijarde dolara).

Glavno uporiste Programa je privatizacija. Medju autorima, doduse nije postignuto jedinstvo oko modela privatizacije, pa izgleda zato model jos nije ni razradjen. Prema misljenju naseg sagovornika, pitanje izbora modela nije toliko ni vazno, jer i dosadasnja iskustva zemalja u tranziciji pokazuju da razliciti modeli daju otprilike slicne rezultate: "Za ovo drustvo je daleko vaznije da ce privatizacija doneti jedan blagotvorni civilizacijski sok, koji ce podsticajno delovati na ekonomski zivot, posebno na finansijsko trziste. Bitno je i da privatizacija bude socijalno prihvacena, da se obavi u kratkom roku, odlucno i istrajno- kaze Susnjar.

U predlozenom konceptu privatizacije, insistira se na promeni vlasnistva na sto veci broj privatnika, dakle, suprotno praksi tihe privatizacije koju ovaj rezim danas smisljeno sprovodi u korist ljudi sa vrha vlasti. Privatizacija bi naravno, ubrzala razvoj finansijskog trzista, koje, kao najsofisticiraniji deo moderne trzisne privrede, najbolje pokazuje stanje u nekoj drzavi. Ako bi program odmah startovao, takvo trziste bi na ovim prostorima, kako procenjuju tvorci Programa proradilo najduze za dve godine.

Svojevremeno je ovdasnja vlast zestoko osporavala i na kraju srusila reformatora Antu Markovica. Potom je upotrebila pa odbacila coveka najzasluznijeg za slamanje mega inflacije i lidera monetarne reforme, bivseg guvernera Narodne banke Dragoslava Avramovica. Grupa od 17 nezavisnih ekonomista svoj program reforme ne zeli da nametne po svaku cenu. Ali, njihovi predlozi predstavljaju vrlo opasnu provokaciju za vlast i moguce je da izazovu razlicite kontrareakcije. Vreme za otpore i za odlaganja reforme ova vlast je medjutim, odavno potrosila.

(AIM) Drago Brdar