MANDARINE REVOLUCIJA U SLOVENIJI

Drnovsekova vlada nije prosla

Slovenija vec tri meseca nema vladu i kao sto izgleda nece je ni imati tako skoro. Posle izglasavanja dosadasnjeg predsednika vlade dr.Janeza Drnovseka za ponovnog mandatara, koje je jedva proslo samo sa jednim glasom vise, taj jedan glas se do cetvrtka uvece, kada je parlament glasao o Drnovsekovom predlogu kabineta svojih ministara, izgubio. Naime, od ukupno 90 poslanika parlamenta 45 ih je glasalo za njegov predlog, a drugih 45 protiv. Tako njegova vlada nije dobila podrsku, a ko mu je ovog puta uskratio svoj glas, ne zna se jer je glasanje tajno.

Ako se u kratko potsetimo dogadjaja za unazad treba istaci da je Drnovsek ulozio velike napore da bi u razgovorima sa svih sedam stranaka, koje su posle novembarskih izbora usle u parlament, osigurao koalicionu vecinu koja bi garantovala Sloveniji stabilnost. Uz sva nastojanja to mu nije uspelo samo zbog nekooperativnosti bloka takozvanih prolecnih stranaka (Podobnikove Slovenacke narodne stranke, Jansine Socialdemokratske stranke Slovenije i Peterelovih Slovenackih hriscanskih demokrata) koje su insistirale da udju u vladu samo kao blok, znaci sve tri zajedno, ili idu sve u opoziciju. One su imale u parlamentu ukupno 45 poslanika, dok su imele Drnovsekove Liberalne demokrate Slovenije, Udruzena lista socialdemokrata Janeza Kocijancica, penzionerska stranka Jozeta Globacnika in Slovenacka nacionalna stranka Zmage Jelincica isto 45 glasova. Tu potpunu podeljenost parlamenta na dva bloka srusio je poslanik hriscanskih demokrata Ciril Pucko, koji je javno objavio da prelazi "na drugu stranu" zbog toga jer se zalaze za Drnovseka kao premiera i misli da bi trebale i desne stranke ucestvovati u slovenackoj vladi. Time je dao svoj 46.glas Drnovseku i time mu omogucio da postane mandatar.

Posle Pucka Pucko

Za taj magicni "46.glas" strasno su se trudile i tri stranke slovenacke desnice, pa ga nisu nasle. A sada ocigledno jesu. Kada ga je pronasao Drnovsek u poslaniku Pucku svi su vikali kako je mandatar izabran nelegitimno, kako to dokazuje staru praksu "neokoministickih snaga" i slicno. Sada su ocigledno tu istu "nelegitimnu i neokomunisticku praksu" upotrebili i oni sami, tako da su i oni pronasli nekog nezadovoljnog, razocaronom ili mozda naprosto zaplasenog poslanika. Tako se u javnosti odmah pojavila uzrecica, koja potseca na stari uzreku "Posla Tita Tito", a aktualizovana je u "Posle Pucka Pucko".

Posle neizbora Drnovsekovog kabineta postavlja se pitanje, sta sada. Prema slovenackom ustavu i zakonodavstvu Drnovsek ima mogucnost da predlozi svoj kabinet jos dva puta. Prvi rok traje deset dana. Moze da predlozi iste ministre, moze da menja samo neke, a ono sto bi tako on kao i vecina Slovenaca najvise volelo, ipak pokusati da ubedi neku "prolecnu" stranku da mu se pridruzi u vladi. Po svemu sudeci to ce biti najteze i iz sadasnje perspektive cini se skoro nemogucim. Iako unutar te tri stranke postoje i razlicita gledanja na saradnju sa Drnovsekom, ipak na kraju uvek pobedjuje stranacka disciplina poslusnosti svojim liderima. Ali jos zanimljivija je pojava poslusnosti medju njima. Predsednik Slovenacke narodne stranke Marjan Podobnik ocito nije dovoljno svesan toga da je na izborima njegova stranka dobila drugo mesto, odmah posle Drnovsekove LDS, i time je to druga najjaca stranka. Jer da je svesan ne bi se ponasao kao da je drugi (ili cak i prvi) Janez Jansa, koji diktira citavu politiku takozvane prolecne trojke. Drnovsek je sve vreme najvise od svih zeleo da ima u koaliciji Podobnika, ali ne i Jansu. Pre izbora je naime izgledalo da je Slovenacka narodna stranka prilicno umerena stranka slovenacke desnice, sa kojom on kao pretstavnik sredine moze sasvim dobro da saradjuje. To se i pokazalo u parlamentu, gde je njegova LDS najjaca stranka i u znak dobre volje dala je podrsku imenovanju Janeza Podobnika (rodjenog brata Marjana Podobnika) iz narodne stranke za predsednika parlamenta. Janez Podobnik i izgleda sasvim konstruktivan politicar. Iako to nije nigde zvanicno potvrdjeno, a nije ni demantovano, Janezu Podobniku navodno su krenule suze niz oci kada je rukovodstvo njegove stranke na celu sa njegovim bratom Marjanom odlucilo da ne idu u Drnovsekovu vladu.

"Miting istine"

Za vreme rasprave o (ne)poverenju Drnovsekovoj vladi, ispred parlamenta organizovano je "spontano" okupljanje naroda. Zvanicni organizator bila je takozvana organizacija "Civilno drustvo", koja inace nije nesto poznata ali je bliska Civilnoj iniciativi, grupi ljudi koja se zalaze za pad dosadasnje vlasti in pise pisma po citavom svetu kako u Sloveniji vlada neokomunizam. Najpoznatiji su po svojim anonimnim pismima, paraobavestajnoj delatnosti i slicnom. Po svom politickom opredelenju vecinom su clanovi ili simpatizeri Jansine stranke, a ima ih i kod Peterleovih hriscanskih demokrata kao i u Podobnikovoj stranci. Organizacija Civilno drustvo tvrdi da ukupljuje 14 organizacija i udruzenja. Okupilo se dve do tri hiljade ljudi koji su imali parole i uzvikivali parole: "Javni mediji lazu!", "Pucko, ako imas jaja glasaj protiv!", "Nasa vlada pljacka ljude" i "Banda crvena!". Upravo ova poslednji uzvik i mnogi nastupi poslanika iz desnih stranaka pokusali su da izjednace slovenacke vlasti sa vlastima u Beogradu. Svako ko iole poznaje slovenacke prilike zna da je to potpuni apsurd. Nestrpljivost prema demonstrantima pokazivali su i mnogi prolaznici, koji su na njihove parole uzvracivali : "Pustite nas vec jednom da zivimo mirno!" Da vecina Slovenaca ne deli misljenje demonstranata pokazuju i svakomesecne ankete popularnosti politicara po raznim listovima, gde ubedljivo vode predsednik drzave Milan Kucan i predsednik vlade Janez Drnovsek, dok su lideri, koje podrzavaju demonstranti na petom mestu (Jansa), a drugi pred kraj liste.

Demonstranti su pokusali cak nasrnuti na parlament, ali im je to sprecila policija. Ona nije bila naoruzana (imali su samo pendreke) i tamo je bila zbog sigurnosti. Miting inace nije bio prijavljen i nije imao policijsku dozvolu, ali su policijske vlasti odlucile da ne budu formalisti da ne zaostravaju vec onako napetu klimu. Uprkos tome, demonstranti su bacali na policiju i parlament jaja i mandarine, sto je novost u okupljanjima te vrste. Posto mandarine i jaja nisu najjeftinija hrana ocito se ne radi o ugrozenim slojevima slovenackog stanovnistva. Janja Klasinc,AIM