"LEX" JE SKOCIO KASNO

Svi Milosevicevi potezi

U Milosevicevoj interpretaciji Titovog politickog "umeca" sve to izgleda otprilike ovako: bijes i vodenim topovima okupas "fasiste" po ulicama, a onda smislis zakon po kome tim istim "fasistima" priznas da su pobedili na izborima.

AIM, Beograd, 6. 2. 1997.

Vec sutradan posto je predsednik Srbije Slobodan Milosevic uputio pismo Vladi Mirka Marjanovica i u vidu preporuke joj naredio da brze-bolje usvoji specijalni zakon (lex specialis), kojim bi se najzad okoncali proslogodisnji lokalni izbori u Srbiji (i to kako Gonzales kaze), tokom uobicajene studentske setnje Beogradom vidjen je sledeci transparent: "Tito je imao Reksa, Sloba ima Lexa". Ulicni "ziri" je odmah ovaj transparent smestio u jedno od najboljih parolaskih ostvarenja studentskog protesta i dao mu na jvise ocene za "umetnicki dojam". Sto se pak sustine tice, Lex, po svemu sudeci, nece uci u Slobinu romansiranu biografiju, niti u citanke. Za razliku od Reksa(cuvenog psa koji je spasao Titu zivot na Sutjesci) , Lex je naime iskocio previse kasno da bi na pravi nacin "pokrio" svog gospodara.

Milosevic je zato danas politicki ranjen neuporedivo ozbiljnije nego sto je Tito zaista bio ranjen na Sutjesci. Cak toliko, da se po prvi put od pocetka njegove karijere postavlja pitanje - hoce li i koliko dugo jos biti u stanju da politicki prezivi. Pogotovo posto je posle serije nepromisljenih i siledzijskih poteza, izgubio diplomatsku zastitu i status "miljenika Zapada" koji je uzivao dok je jos vazio za "garanta mira u Bosni" i "faktor stabilnosti na Balkanu". Milosevic polako tone u sve dublju medjunarodnu izolaciju, dok na beogradski aerodrom sve cesce slecu specijalni avioni koji u Pariz, London, Bec, Bon ili Rim, odvode njegove politicke protivnike iz koalicije "Zajedno". I to na pozive drzavnika koji su do juce smatrali kako je upravo Milosevic jedini s kim se ovde moze razgovorati jer je on stariji od svakog "lexa".

Studentsko podsecanje na Titovog vucjaka Reksa nije bilo i jedina duhovita i slikovita reakcija na Milosevicev zakon kojim bi srpski rezim sada zeleo da se izvuce iz najdublje politicke krize u koju je upao jos 17. novembra prosle godine, posle neuspelog pokusaja falsifikovanja izborne volje gradjana. Studenti su, ocigledno "opcinjeni" nazivom predlozenog zakona (lex specialis) kojim bi trebalo da se na brzinu zatrpa pokusaj izborne kradje, na svojim transparentima porucili i ovo: "Neka zivi vecno prijateljstvo srpskog i latinskog naroda". U beogradskom protestnom zargonu koji se neprekidno obogacuje, ovaj zakon takodje je dobio svoje specijalno ime - "lex specialis kordonis", s obzirom da se pojavio samo dan-dva posto su kordoni policije brutalno mlatili narod po beogradskim ulicama.

I pre nego sto je tekst predloga ovog zakona objavljen, opstinski odbori SPS-a poceli su da velicaju mudrost svog predsednika i kroz saopstenja sa sednica jos jednom izrazavaju divljenje Milosevicovoj genijalnosti zahvaljujuci kojoj Srbija uvek i, u pravi cas, pronadje "spasonosno resenje". Na opozicionoj strani bili su skloniji da ponove davno izrecenu konstataciju: Milosevic se uvek ponasa kao doktor koji prepisuje pacijentu pravi lek. Ali tek posto tom leku istekne rok trajanja i posto se pretvori u otrov .

Po scenariju socijalista, zakon bi trebalo da bude usvojen 11. februara na sednici srpskog parlamenta, a vec krajem naredne nedelje opozicija bi imala vlast u svim onim gradovima koje je misija OEBS-a pomenula u svom izvestaju. To znaci i u Beogradu zbog kojeg je izgleda i zapocela citava ova avantura sa kradjom izbora. Avantura za koju dojucerasnji gradonacelnik Beograda i socijalisticki "otpadnik" Nebojsa Covic tvrdi da bi, na kraju, mogla da SPS kosta gubitka vlasti na narednim republickim izborima. Iako se poziva na Gonzalesov izvestaj, isti scenario socijalista za sada ne predvidja da odmah po priznavanju rezultata izbora od 17. novembra nuzno mora da sledi i oslobadjanje medija i otpocinjanje dijaloga izmedju vlasti i opozicije, najverovatnije u vidu nekakvog zakasnelog okruglog stola. U svojim saopstenjima, vlast (to znaci SPS+JUL), pominje uglavnom to da nema vise razloga za ulicne proteste i da se sve buduce rasprave moraju vratiti u famozne "institucije sistema" koje posebno voli i uvaza va predsednik Srbije.

Bez obzira na nove izlive divljenja koje socijalisti upucuju Slobodanu Milosevicu i njihovo uverenje kako ce sa "lex specialis" politicka kriza u Srbiji ubrzo biti okoncana, utisak je da sve tek zapravo pocinje. Sve ono sto je u protekla dva i po meseca predhodilo pojavljivanju ovog zakona, govori kako je vladajuca partija u najvecoj krizi od one noci (jun 1990.), kada su u beogradskom Centru Sava srpski komunisti zanocili i ujutro osvanuli kao socijalisti. Ovom partijom trenutno ponovo kruze vec zaboravlje ni "bauk i metla diferencijacije" i sa polozaja bi trebalo da budu uklonjeni svi koji su nedavno izgubili lokalne izbore. Pre nego sto se ovi izbori i kadrovski raspletu, svi u SPS-u moraju da naprave analizu onoga sto im se dogodilo. U tom pisanju analiza koje se zavrsava ovih dana, rukovodstva na razlicitim nivoima uglavnom se medjusobno optuzuju. Partijski vrh smatra da se u bazi mnogo gresilo, pogotovo tamo gde su izbijali sukobi sa JUL-om. "Baza" opet, smatra da izbore gubi ili dobija pametnom politikom iskljucivo partijski vrh, i upire prstom na tu stranu. Na kraju ce sve, naravno, krenuti u pravcu Milosevicevog kaziprsta. Da niko vise nije siguran u svoje pozicije, pokazuje i nedavna smena na vrhu PTT-a jakog partijskog coveka Milorada Jaksica, a medju socijalistima se u pola glasa prica kako se onaj kaziprst podize i prema jos nekim, do juce neprikosnovnim espeesovskim asovima.

Neuporedivo vise od najavljene i zapocete diferencijacije, o krizi u SPS-u svedoce gotovo panicne (ponekad cak i sizofrene) reakcije rukovodstva ove partije u pokusajima da se izadje iz krize nastale falsifikovanjem izbornih rezultata. Serija takvih poteza zapocela je jos u noci izmedju 17. i 18. novembra kada je postalo jasno da socijalisti gube gotovo sve velike gradove po Srbiji. Te noci Milosevic je prvo vikao na one koje je oznacio kao glavne krivce za izborni neuspeh, da bi nekoliko sati kasnije zakljucio kako sve i nije tako crno i kako poraz moze cak da mobilise njegovu partiju uoci neuporedivo vaznijih izbora za republicki parlament.

Vec sutradan, predsednika Srbije "neko" je navodno ubedio da bi se izborni poraz pravnickim vratolomijama i matematickim gimnastikama, pretvoriti u pobedu, i partijski kurs je preko noci izmenjen. Zatim je sve islo po slicnoj logici - danas jedno, sutra drugo. Iz partije su iskljuceni lider SPS-a iz Nisa Mile Ilic zato sto je suvise ocigledno krao na izborima i gradonacelnik Beograda Nebojsa Covic jer je javno odbio da krade i to naziva voljom naroda; u Beograd je pozvan Gonzales ciji je izvestaj kasnije ignorisan; u saopstenjima je cvetala ljubav sa JUL-om, na terenu su jedini drugima vadili oci; studentima je u Vladi Srbije receno da su pravu, a iste veceri ta vest je izbacena iz programa drzavnih medija.

Obecena im je i ostavka rektora kome je posle dva dana izglasano poverenje; na zatvorenim sastancima SPS-a clanstvu je receno da je Lilic vidjen za novog pred sednika SIV-a a Pavle Bulatovic za novog Lilica (predsednika SRJ), da bi koji dan kasnije bila pustena probna vest u kojoj se na celnim saveznim pozicijama pominju Slobodan Milosevic i Momir Bulatovic; na sednici GO SPS-a Zoran Lilic poziva na punu primenu Gonzalesovog izvestaja, a samo dan kasnije konstituisu se skupstine opstine sa socijalistickom vecinom i to u gradovima u kojima je po Gonzalesu pobedila opozicija; u susretu sa stranim diplomatama Milosevicevi saradnici uporno govore da "predsednik ima ambiciju da otpocne ozbiljne reforme sa novim sposobnim ljudima", posle cega na mesto prvog coveka beogradskih socijalista biva postavljen cuveni reformator Dragan Tomic; predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic koji je prvi ljude sto protestvuju protiv izbornih kradja nazvao "fasistima" i "teroristima" zuri da prvi javno pohvali Milosevicev "lex specialis" kojim se prakticno priznaje izborna pobeda "fasista" u svim velikim gradovima; posle 73 dana mirnih protesta policija iznenad a pocinje da brutalno prebija ljude po ulicama Beograda; dva dana posle policijskog nasilja Milosevic u stilu "prvo cu vas bijem, pa cu posle priznam", predlaze zakon kojim se prakticno legalizuje pobeda prebijenih...

Svi pomenuti primeri (a ima ih jos), ponajpre govore o panici i konfuziji koja je posle odluke da se vlast ne da po svaku cenu, zahvatila redove socijalista, pre svega njihov partijski vrh. Tu i tamo cuju se, doduse, i teorije kako svi ovi konfuzni potezi nisu nimalo slucajni i spadaju zapravo u dobro razradjenu taktiku. A nju je, navodno, na zajednickoj sednici rukovodstva SPS-a i JUL-a obelodanio Ljubisa Ristic. Na tom skupu predsednik JUL-a je zahtevao da se vuku "zbunjujuci potezi" kako bi se opozicija do kraja dezorijentisala i definitivno porazila. Po nekim misljenjima, opet, za sve ove konfuzije krivi su zapravo naivni espesovci ciji se potezi ne poklapaju uvek sa zeljama i stavovima JUL-a (pogotovo onim iz dnevnickih beleski dr Mire Markovic).

Tako se i dogodi da vest kako su studenti izgleda u pravu i kako njihov rektor sigurno pada, najpre bude procitana kao udarana u "Novostima dana" Radio Beograda, da bi iste veceri bilo receno kako se studentska delegacija samo videla sa predstavnicima vlade. Po jednoj teoriji, konfuziju proizvodi sam Milosevic u zelji da kriza potraje kako bi i njegovi protivnici i saradnici imali dovoljno vremena da pokazu svoje pravo lice i namere. A on bi, po istoj teoriji, kao dokazani strateg povukao na kraju poteze kojima bi, s jedne strane "nokuatirao" opoziciju, dok bi s druge, sve covice, sainovice ili tomice smestio tamo gde pripadaju. Kao dokaz Miloseviceve lukavosti i sklonosti ka zaverama, ovih dana je krenula i prica kako je licno predsenik Srbije naredio policiji da bije narod po ulicama ne bi li kasnije za sve to optuzio policijski vrh i zatim ga uklonio.

U tumacenju poteza vlasti cuje se povremeno i teza kako socijalisti idu iz jednog u drugi pogresan potez jer takav tempo diktitira neposredno predsednikovo okruzenje, ljudi koji znaju da u slucaju definitivnog poraza nece moci da izbegnu odgovornost za ono sto su cinili. To okruzenje, navodno, u svakoj prilici svojim ponasanjem podseca Milosevica na poruku prvog americkog predsednika Dzordza Vasingtona generalu Lafajetu u kojoj se kaze: "Generale, ako danas ne budemo zajedno, sutra cemo visiti odvojeno". Na taj nacin Milosevic je postao zrtva i talac okruzenja koje je sam svojevremeno odabrao.

Iako u svim pomenutim "teorijama" i pretpostavkama ima verovatno i ponesto "sitnisa istine", bice ponajpre da zbunjujuci potezi koji povlaci srpski rezim nisu posledica dobro razradjene strategije o "zbunjivanju neprijatelja". Na osnovu onoga sto curi iz samog SPS-a, izgleda da se pre radi o tome da su socijalisti sami zbunjeni onim sto ih je snaslo, nego sto su u stanju da svesno zbunjuju druge. Ova partija posle Dejtona nikako ne uspeva da dodje do inicijative. Od tada do danas neprekidno se najavljuju znacajne promene i brze reforme, a u stvari se ne dogadja nista osim sto je na poslednjem partijskom kongresu zakljuceno da ce za koju godinu stici i 21. vek. I da bi socijalisti hteli da ga sacekaju u institucijama sistema, odnosno na vlasti.

Na nedavnoj sednici Glavnog odbora ove partije doslo je izgleda i do delimicne korekcije kongresnog vidjenja buducnosti. Zakljuceno je kako su socijalisti izgleda "dosegli gornju granicu osvajanja birackog tela i da na dnevni red dolazi pitanje prihvatljive i isplative interesne koalicije, koja ce osigurati dugorocnu vladajucu poziciju". Neki su ovo odmah procitali i kao "neka se pripremi dr Vojsilav Seselj". Socijalisti medjutim, misle na nepopunjen politicki prostor do centra koji je "nedefisan" i ostavljen predleko od sadasnje leve koalicije.

Studentsko podsecanje da je "Tito imao Reksa, a da Sloba ima Lexa", navodi inace, i na jos jedno poredjenje koje ponovo ne ide u prilog Milosevicu. Upceni tvrde da je Tito uvek kad bi ga Rusi nesto pritiskali, prvo pohapsio nekoliko vidjenijih informbirovaca, a zatim ispunio ono sto su Rusi trazili. Slicno je bilo i sa Amerikancima. U zatvoru bi prvo zaglavili Mihajalov ili Djilas, a Ameri bi dobili ono sto traze. U Milosevicevoj interpretaciji Titovog politickog "umeca" sve to izgleda otprilike ovako: bijes i vodenim topovima okupas "fasiste" po ulicama, a onda smislis zakon po kome tim istim "fasistima" priznas da su pobedili na izborima.

Nenad Lj. Stefanovic (AIM)