U OCEKIVANJU SRPSKOG I HRVATSKOG BRANTA

Okrugli sto:"Srpsko-hrvatski odnosi i problem izbeglica"

Resavanje izbeglickih pitanja vise ne trpi samo apele, upozorenja i odlaganja, vec zahteva konkretnu delotvornu politicku akciju, u koju spada i zahtev za odrzavanjem medjunarodne konferencije o izbeglicama. Konferencija bi trebalo da donese konkretan program resavanja ovog problema, ali i da obezbedi mehanizme za njegovo sprovodjenje

AIM, Beograd, 6. 2. 1997.

Da li je povratak izbeglica uslov normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa, ili ce resenje izbeglicke drame uslediti tek po njihovoj normalizaciji? Ovo je centralno pitanje kojim su se bavili ucesnici, vise puta najavljivanog, pa otkazivanog Okruglog stola "Srpsko-hrvatski odnosi i problem izbeglica", konacno odrzanog proslog vikenda u Beogradu u organizaciji Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji.

"Resavanje problema izbeglica je demokratsko pitanje i svojevrsni test spremnosti vladajucih elita u novostvorenim drzavama da mu pridju na nacin koji ce ne samo doprineti ubrzanju normalizacije odnosa izmedju, pre svega SRJ i Hrvatske, vec uvazavanju cinjenice da je izbeglistvo prvorazredni humanitarni i politicki problem koji trazi hitno resavanje", istakla je Sonja Biserko, predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava, otvarajuci dvodnevni skup koji je okupio 130 ucesnika (sociologa, istoricara, pravnika, humanitaraca, predstavnika nevladinih organizacija) iz Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i predstavnike medjunarodnih organizacija. Iako pozvani, na skupu se nisu pojavili celnici Hrvatskog helsinskog odbora, kao ni predstavnici jugoslovenskih vlasti.

Suocavanje sa istinom

Latinka Perovic je upozorila da se u srpsko-hrvatskim odnosima, racionalna, argumentovana i surovo objektivna razjasnjenja sustinskih pitanja (karakter rata, odgovornost za njegovo zapocinjanje, pitanje granica) ne mogu odlagati za neku dalju perspektivu, jer se bez toga ne moze resiti ni tesko i bolno pitanje izbeglica. "Pitanje povratka izbeglica ne ponistava nacionalne drzave Srba, Hrvata i drugih. Ono samo onemogucava da te drzave budu i etnicki ciste i da izrastu u fasisticke monstrume, koje ce se medjusobno sukobljavati vrseci neprestano inzenjering i nad sopstvenim narodom".

Ako je pozeljan cilj odnosa izmedju Srba i Hrvata nestanak nepoverenja medju njima i smanjenje rizika novih sukoba, onda, uz politiku malih koraka, mora ici i u razjasanjavanje sustinskih razlika i sporazum u bitnim pitanjima. "Za doba teskoca potrebno je vise realizma i samokritike. Nama Srbima, ako smem da kazem, nedostaje danas i jedno i drugo. Sto se realizma tice, jos uvek se ne prihvataju cinjenice da jugoslovenska drzava vise ne postoji, da su stvorene samostalne i suverene nacionalne drzave. Sto se tice samokritike, preciznije suocavanja sa istinom o sebi, kao preduslovom samoosvescivanja, stvari stoje jos gore. Program srbizacije Jugoslavije, koji je najavljen 'antibirokratskom' revolucijom, a zatim, posle otpora drugih jugoslovenskih naroda, zamenjen programom Velike Srbije, zaustavljen je u velikoj meri i pod pritiskom spoljnjeg faktora. Ali, on jos nije mentalno napusten i danas pokusava da se restruktuira u raznim varijantama", naglasila je Latinka Perovic.

Konstatujuci da nijedna ideja u istoriji srpskog naroda nema dubinu i snagu ideje nacionalnog oslobodjenja i ujedinjenja, ona je ocenila da je bilo politicki nehumano poigravati se jugoslovenskom drzavom kao formom u kojoj je ta ideja, prvi put, nasla svoje ostvarenje. Razbijanje drzave ratom, za koji Srbi snose primarnu odgovornost, zavrsilo se u raspadu samog srpskog nacionalnog korpusa sto je stvorilo duboku frustraciju. "U toj frustraciji aktuelni rezim u Srbiji pokusava da nadje rezervu za svoje odrzanje, a na njoj, i neki radikalniji rezim pokusace da zasnuje svoju egzistenciju. Sve dok ne bude jasno da je za eventualnu slicnost Srba sa Kurdima odgovorna politika koja je osiono negirala prava drugih naroda u bivsoj Jugoslaviji i nastavlja to isti da cini prema nesrbima u sadasnjoj, nece biti temeljno ugrozeni ni njeni izvrsioci", kaze Latinka Perovic.

"Posle nemacko-poljskog pomirenja, u Srbiji se, najpre tiho a potom sve glasnije, govorilo da srpsko-hrvatske odnose opterecuje to sto Hrvati posle Drugog svetskog rata nisu imali svoga Branta. Danas u Hrvatskoj ocekuju srpskog Branta. I jedni i drugi gube iz vida da je Brant samo personificirao politicku sazrelost nemackog naroda", kaze Latinka Perovic, isticuci da bez moguceg sazrevanja i Srba i Hrvata nije moguce razjasnjenje njihovih odnosa. "Kad budemo u stanju da prihvatimo da Hrvati imaju pravo na drzavnu nezavisnost, koja, da citiram Ivu Banca, 'nece biti potpuna ako je ne prihvate i Srbi', onda mozemo biti sigurni da smo sa svoje strane uklonili uzroke sukoba izmedju dva naroda, koje istorija nije samo delila vec ih je i povezivala", zakljucila je Latinka Perovic.

Cena "samoizgona"

Da li su Srbi sami sebe osudili na nemogucnost povratka u Hrvatsku? - pitanje je na koje neki moguci odgovori tek treba da uslede, rekao dr Slobodan Inic, podsecajuci da je ne tako davno predsednik Tudjman izjavio da svi Srbi koji su ziveli u Hrvatskoj nece moci da se vrate. "Ako pod ono 'svi' Tudjman podrazumeva one koji su okrvavili ruke, pocinili razna zla i zlocine, onda je to razumljivo. Samo da ne bude ono da se u ime tih 'babicevaca' i 'marticevaca' ne zabrani povratak u Hrvatsku i svim drugim Srbima koji niti su zla cinili niti s takvim drustvom 'drzavnika' imali bilo kakve veze", konstatujuci da nema sumnje da se rezim etnickih ciscenja, koja su sprovodili sovinisticki Srbi, osvetio pre svega samom srpskom narodu u Hrvatskoj: po cenu samoizgona celog jednog naroda.

Da li krajinski Srbi uopste mogu ziveti pod Hrvatskom vlascu, a da sami nisu vlast, odnosno da li egzistencijalno mogu o(p)stati u Hrvatskoj bez Jugoslavije, i svoje ne male uloge u podijeli vlasti u Zagrebu? Moze li jedan narod koji sebe vidi povijesno-otadzbinski izvan Hrvatske, u unutrasnjem suprotstavu Hrvatima, a za racun Srbije, primiti novu vlast posle svega sto se dogodilo - zapitao se dr Slobodan Inic. Po njegovoj oceni, napustanje Krajine je rezultat i jednog i drugog: i straha od hrvatske osvete, ali i samosvestan srpski cin koji kazuje da Srbi ne mogu ziveti u Hrvatskoj, a da nisu drzavotvorni faktor. "Zato taj samoizgon Srba iz Knina, zapadne Slavonije, a to isto treba ocekivati, sve se cini, i iz istocne Slavonije nije samo posljedica bojazni od osvete Hrvata nad Srbima sto teze 'upravljanju Hrvatskom', nego i sam izraz nespremnosti Srba da zive u Hrvatskoj samo kao gradjani".

Manipulacija izbeglicama

"Dolazim iz tamnog vilajeta u tamni vilajet. Tamo me ne zele, ovde nisam dobrodosao. Da li ja sanjam, ili se potpuno budim, ili ludim? Mi smo u okeanu suza, jada. Stanje je ni rata, ni mira. Polovina stanovnista je u takozvanoj socijalnoj komi", rekao je dr Svetozar Livada iz Zagreba opisujuci stanje u kome se nalaze izbeglice, ali i vecina stanovnistva na prostorima bivse Jugoslavije. "Procjenjuje se da ima tri i po miliona izbeglica, a ta cinjenica kao da nikog ne dotice, traje jedna ravnodusnost".

Izbeglice, uz poginule, najveci su stradalnici ovog rata pogotovo sto, prema dosadasnjim istrazivanjima, vecina njih nije imala problema da zivi zajedno sa svojim susedima i nije sledila "zloslutne koncepte tzv. humanitarnog preseljenja i teritorijalnog razgranicenja koje su aktivno zastupali mnogi vodeci intelektualci, pa i samozvani ocevi nacija poput romansijera iz Velike Drenove", smatra Novak Pribicevic. On istice da nastojanja i akcije oko pomoci na zbrinjavanju i povratku izbeglica, osim na humanitarnom, treba da se baziraju i na principima usvojenim u Dejtonu, kao i klauzulama Ugovora o medjusobnom priznanju SRJ i Hrvatske. Sporazum o priznavanju siroko i bez ogranicenja afirmise slobodan i siguran povratak izbeglica i prognanika, ali izgleda nedostaje politicka volja da se i u sprovodjenju dostignu dobro postavljeni ciljevi.

Rezim u Srbiji kao da jos nije definitivno odlucio kako da ovu politiku trajnije utvrdi. Veliki deo ove populacije jos nije regulisao svoj status. "Mnoge indikacije ukazuju na nameru vlasti da usmeravanjem izbeglickih tokova prema etnicki tradicionalno mesanim krajevima Srbije, kao i prema Republici Srpskoj, ostvari politicke ciljeve kroz nasilne demografske promene, protiv svih nacela i prirodne potreba normalizacije odnosa svih drzava nastalih na prostoru bivse Jugoslavije", kaze Pribicevic.

U resavanju izbeglickog problema treba se striktno drzati Dejtona i medjusobnih ugovora o priznavanju bivsih republika, smatra Zoran Pusic predsednik Gradjanskog odbora za ljudska prava Hrvatske, i konstatuje da povratak Srba u Hrvatsku kao i resavanje statusa izbeglica trenutno uopste nije u interesu vladajucih garnitura. Treba traziti od opozicijskih lidera da se o ovom problemu izjasne odmah, pre promena koje su ocigledno na pomolu, smatra Pusic. Milan Djukic, predsednik Srpske narodne stranke iz Zagreba, smatra da povratak Srba u Hrvatsku ne podrzavaju ni hrvatske ni jugoslovenske vlasti. "Na moje pitanje predstavniku Vlade Srbije zbog cega se zvanicni Beograd ne izjasni o povratku izbeglih Srba, odgovoreno mi je da se 90 odsto njih dobro snaslo u Srbiji i da su se opredelili da tu ostanu. U Saboru, kada sam govorio o povratku izbeglih Srba, replicirali su mi gospoda Mate Granic i Ivica Kosotovic, pitanjem zbog cega se ja zalazem za povratak Srba, kada jugoslovenski ministar Milan Milutinovic ovu temu uopste ne spominju u njihovim medjusobnim kontaktima".

Mada je vecina ucesnika ovaj skup ocenila sasvim uspesnim, cinjenica je da je on samo naznacio kljucne elemente resavanja problema izbeglistva. Sve je bilo tu, mogucnosti i perspektive, jadno stanje izbeglickog korpusa, medjunarodne konvencije, iskustva drugih zemalja, domace zakonodavstvo krojeno po merama diskrecionih prava birokratije. Ali, vlasnici kljuceva, nisu tu. A bez njih se tesko mogu naci resenja, oni su gospodari izbeglickih sudbina. Svesni toga ucesnici okruglog stola predlozili su u Deklaraciji sazivanje medjunarodne konferencije o izbeglickim problemima koja bi donela konkretan program resavanja ovog pitanja, ali i obezbedila mehanizme za njegovo sprovodjenje.

(AIM) Vesna Bjekic