"EKVIDISTNCA", ALI BEZ "EKVI"...?

AIM, Skopje, 05.02.1997

Politika "ekvidistance" u odnosima sa svojim susedima pokazao se kao jedan od namudrijih poteza makedonske spoljne politike u vreme kad se zemlja osamostaljivala od nekadsnje jugoslovenske federacije. Koketiranje sa bilo kojim od suseda bez sumnje je moglo biti pogubno za Makedoniju u to vreme i sigurno bi imalo dugorocne efekte na odnose u uzburkanom regionu. Iako je tesko verovati da je Makedonija to cinila zbog mira u regionu, ovaj pristup je bio vrlo dobro primljen od svih njenih suseda koji pojedinacno verovatno ne bi mogli podneti da neko drugi "udje" tu pre njih. Iako je nemoguce dokazati, vrlo je siroko verovanje da je ova politika zasluzna za to sto je Makedonija jedina bivsa jugoslovenska republika koja je izbegla rat i pritom je proglasena cak "oazom mira" usred uzburkanog susedstva.

Sto se tice same ove politike mora se priznati da nikom nije bilo dokraja jasno sta ona u stvari podrazumeva, ali sve dok je davala ocekivane rezultate to i nije bilo previse bitno. Pa ipak valja istaci da je na pocetku, kada su sve opcije, ukljucujuci i rat, bile otvorene, ekvidistanca bila pretstavljena kao "jednako dobri odnosi sa svim susedima" bez obzira kako su se oni postavljali u odnosu na Makedoniju. Ovaj stav koji su nekako istovremeno promovirali predsednik republike i vlada, naisao je na ostar otpor opozicionih, kako makedonskih tako i albanskih partija. VMRO-vci nisu mogli shvatiti kako se mogu izjednaciti Bugarska, recimo sa "severnim susedom" iako je prvi odmah priznao nezavisnost zemlje dok Srbija je pretstavljala pretnju! Sa druge strane albanske partije (ne samo opozicione) su insistirale na vlize odnose sa Albanijom "jer jedino ona priznaje jezik, drzavu i postojanje makedonskog naroda", za razliku od ostalih koji priznaju samo po nesto, a Grcka skoro nista.

Iako je vlada odbijala sve ove napade, sama praktika je pokazala da ni ona ustvari nije bila daleko od pozicija opozicije, samo sto je to radila daleko pametnije. Nastupajuci zvanicno iz pozicija "ekvidistance" uspla je kupovati vreme od svojih suseda koristeci naveliko tradicionalnu "sklerozu" informacijskih tokova na poluostrovu. Prema podacima koji su objavljeni ovih dana postoji vidljivi "debalnas" u odnosima Makedonije sa njenim susedima. Takozvani "najvazniji dogovor" onaj o slobodnoj trgovinskoj razmeni, Makedonija je potpisala samo sa SR Jugoslavijom, dok isti dogovor sa Albanijom i Bugarskom jos nije ni predlozen (Grcka je poseban slucaj jer je clan EU). Ovo je tim zanimljivije jer je SRJ, u poredjenje sa dva spomenuta suseda poslednja normalizovala odnose sa Makedonijom. Medjutim, objasnjenje makedonske vlade o ovom slucaju zaista pobija spekulacije o "prosevernom" njenom orientaciju. Stvar je u tome sto se zastoj u unapredjenju ovih odnosa pripisuje tvrdoglavosti samih tih suseda. Bugarska na primer, odbija da potpisuje dogovore na kome stoji da je "dogovor napisan na makedonskom jeziku...", a u slucaju Albanije tvrdi se da ona insistira da se Makedonija potpise "BJRM", sto je za makedonsku stranu neprihvatljivo. Istini za volju, u poslednje vreme se govori o mogucnosti da je sa Bugarskom pronadjena spasonosna formula i da bi se dogovori mogu potpisati "na sluzbenim jezicima...", bez njihovog pojedinacnog imenovanja, ali u slucaju Albanije problem izgleda slozeniji. Pretstavnici albanskog ministarstva za spoljne poslove ovih dana su demantirali da oni insistiraju na "BJRM" tvdeci da su ponudili da se dogovori potpisu kao "Albanska vlada i Makedonska vlada", sto je identicno sa potpisanim dogovorima izmedju Makedonije i clanica Evropske Unije, sto citavom problemu daje dotatnu dimenziju.

Makedonska vlada, u duhu svoje politike ekvidistance, a bez sumnje i zbog gorkog iskustva za vreme blokade Solunskog pristanista od strane Grcke vlade i istovremenih sankcija UN prema SRJ, insistira da je njeno stratesko opredelenje gradnja koridora Istok-Zapad. Medjutim, podaci o medjususedskoj trgovskoj razmeni jasno govore da joj daleko vise odgovara pravac Sever- Jug. U 1995-toj godini, trgovacka razmena izmedju Makedonije i Bugarske je iznosila 511 miljona USD (sto znaci preko 40 miljona mesecno) a sa Grckom samo 43 miljona, i sa SRJ 240 miljona. Nakon Dejtona, odnosno Privremenog dogovora izmedju Makedonije i Grcke, trgovska razmena je dozivela pravu preorientaciju. Razmena sa Bugarskom u prvih 9 meseci prosle, 1996 godine, opala na 103 miljona (8 miljona mesecno) dok se razmena sa SRJ popela na 270 miljona ) u proseku po 30 miljona mesecno), i sa Grckom na 98 miljona, dok je razmena sa Albanijom bila konstantna i skoro simbolicna (u 1995, 32 miljona USD a u prvih devet meseci 1996, 28 miljona).

Iako nema oficijalnih izjava sa Bugarske strane, ljubomora a verovatno i osecaj "napustenih) bez sumnje je jedan od glavnih razloga zaostravanja kursa prema Makedoniji. A mozda tu lezi i kljuc "jezickog spora". Sa druge strane, Albanija je jasno dala do znanja da se ne buni zbog trgovskog debalansa (vlajda svesna cinjenice da su dve privrede "stranci" jedna za drugu), ali je istovremeno obznanila da nije zadovoljna kako Makedonija implementira politiku "jednaka udaljenost" prema susedima. Razlog ovome je cinjenica da Makedonija odbija ukidanje viza za gradjane dveju zemalja iako Albanija insistira na tome, cak pozivajuci se na "ekvidistancu", koju u ovom slucaju smatra "distancom". Tim vise sto je Albanija jedini sused kojem Makedonija namece vize iako sa ostalima, )sa izuzetkom Grcke kao poseban slucaj) nema! Na ovaj nacin makedonska vlada demantira samu sebe jer i pored evolucije stava ekvidistance (nakon medjunarodnog priznavanja), ona se ne pridrzava toj politici. Poenta je u tome sto se sada tvrdi da ostvarivanje politike ekvidistance "u najvecoj meri zavisi od spremnosti nasih suseda da budu otvoreni", sto u slucaju Alabnije ne vazi jer iako ova "pokazuje spremnost za otvorenost" Makedonija se prema nju zatvara. Resenje ove "zagonetke" je vrlo jednostavno ako se zna kakvi su odnosi izmedju dveju drzava i dva naroda, posebno nakon osamostaljivanja Makedonije, no i ako se zna da sa zapadne strane granice Makedonije zive Albanci! Albanija cak tvrdi da je odbijanje ukidanja viznog rezima glavni i jedini razlog odlaganja posete albanskog premijera Makedoniji i ujedno potpisivanja vec pripremljenih dogovora. Da politika se ekvidistance pretvara u politiku "distance" govori i podatak da Makedonija odbija da smanji viznu taksu koja iznosi 25 USD na 5 USD (koliko iznosi grcka viza), implicitno ukidajuci poznatu balkansku gostoprimljivost. Po svemu sudeci pitanje je vremena kada ce Makedonija prestati da igra Cdvolicnu" ulogu i konacno sprovesti to sto je sama proklamovala. Jer takva vanjska politika negativno se odrazava i na unutrasnje prilike. Pise: IBRAHIM MEHMETI