KADIJA TE TUZI - KADIJA TI SUDI

Zasto gradjani ne veruju u institucije sitema

AIM, Beograd, 5. 2. 1997.

Ni posle dvoipomesecnih protesnih okupljanja gradjana, u organizaciji koalicije "Zajedno" i odvojenih studentskih demonstracija sa zahtevom da se priznaju rezultati drugog izbornog kruga za lokalne organe vlasti u kojima je opozicijaa pobedila u 14 gradova, u koje spada i Beograd, vlast jos ne pokazuje nameru da popusti, iako to od nje zahteva i medjunarodna zajednica. Izjava ruskog ministra spoljnih poslova Ivanova, posle njegove trodnevne posete Beogradu, kojom prilikom se susreo s predstavnicima svih sukobljenih strana, da mu je predsednik Srbije Slobodan Milosevic obecao da ce za nekoliko dana predloziti drugoj strani varijantu za izlazak iz krize primljenena je s dosta rezerve, jer je Milosevic vec stekao reputaciju osobe koja lako daje obecanja, a tesko ih ispunjava. Pokazalo se da njihova skepticnost nije bila bez osnova, jer Milosevic i dalje cuti kao riba. Doduse, juce se oglasio predlog republickoj vladi da sacini predlog o priznavanju rezultata izbora po nalazima OEBS-a i da ga uputi Skupstini. Osim organa vlasti, nikoga posebno nije obradovao ovaj predsednikov gest, jer uvek nesto stoji iza toga.

Vlast zasad jedino pokazuje spremnost da se spor resi u instucijama sistema, a oslonac za takvu upornost je pronasla i u sugestijama Gonzalesove komisije, koja je u ime OEBS-a pregledala izborne rezultate i uverila se da koalicija "Zajedno" ima razloga da tvrdi da je odnela pobedu u 14 gradova. Zato koalicicija prvo trazi priznanje osporenih rezultata, posle cega je spremna uci u dijalog s rezimom oko drugih spornih pitanja. Dotle vlast nastoji da svog politickog protivnika prvo privoli na razgovor u institucijama sistema u koje koalicija nema poverenja. Pokusaj vlasti da koalicione stranke uvuce u panel raspravu, pa je jednu takvu pricaonicu pozurila da proglasi institucijom sistema nije uspeo, jer je ostecena strana ostala uporna u zahtevima da joj se prvo priznaju osporeni rezultati.

Sumnje u nepristrasnost institucije sistema ne proizilaze iskljucivo zbog izbornih rezultata, jer je to samo vrh ledenog brega, gde su se pravosudni organi zapetljali kao pile u kucine. Pravosudje zbog svoje bez rezervne odanosti rezimu, kao i odsustvu sluha za uvazavanje zakonitosti i u slucajevima sklonosti pojedinih sudija da, iz materijalnih razloga udju u sumnjive sprege, predstavlja najvecu slabost sadasnjeg sistema. Nekadasnji savezni ministar pravosudja Uros Klikovac izjavio je, dok se jos nalazio na toj funkciji da je puno ljudi iz pravosudja korumpirano, a predsednik udruzenja beogradskih advokata Nedic je u jednom intervjuu optuzio bivse drzavne cinovnike, koji su presli u advokaturu da su najvise umesani u uvlacenje pojedinih sudija u korupciju i druge prljave poslove.

Takvu sklonost sudija na svojoj kozi osetila je novinarka NIN-a Vesna Kostic, koja je osudjena zato sto je napisala za predsednika vlade Srbije da je bogat. Tuzitelj je bio sam predsednik. Jos gore su prosli novinari, koji su pre izbijanja rata radili u Beogradu kao dopisnici "Vjesnika" iz Zagreba. Oni su, od strane problematicne osobe najureni iz prostorija s atributom da su ustase ( svi srpske nacionalnosti). Novinari su potrazili zastitu suda i trazili da im se vrate prostorije u kojima su, kako ko, radili 20 i vise godina i cijim radom je taj prostor kupljen, izgubili su sporove na svim sudskim instancama, tako da su, sumnjivim sudskim presudama isterani i iz profesije, sto vec spada u oblast ugrozenih ljudskih prava. Ovi ljudi imaju puno razloga da tvrde kako su vece zrtve ovdasnjeg rezima, nego hrvatske vlasti, iako su, kada je rat izbio bili prikazani u beogradskim listovima kao zrtve Tudjmanovog rezima.

Pravosudje nije jedina oblast, koje zbog voluntaristickog odnosa prema propisima i zakonitosti ozbiljno potkopava sadasnju vlast. U advokatskoj kancelariji Maric - Stepanovic saznali smo da osteceni gradjani, kojima su na granici oduzete devize, zbog navodnog deviznog prekrsaja, nemaju nacina da se zale iako je propisima predvidjena takva mogucnost. Carinarnica ciji su sluzbenici oduzeli devize gradjaninu duzna je da Saveznom deviznom inspektoratu podnese prijavu o prekrsaju. Advokat Maric, od kojeg je vise gradjana zatrazilo pravnu pomoc dosao je do podatka da u prosloj godini Savezni devizni inspektorat nije dobio nijednu prijavu za devizni prekrsaj gradjana, a samo njegovi klijenti smatraju da im je prilikom prelaska granice nepropisno oduzeto 60-ak hiljada nemackih maraka. Oni, medjutim, ne mogu podneti zalbu, jer carinarnice ne salju prijave na nadlezno mesto tako da je nemoguce da koriste pravo koje im daje zakon. Procena je advokata Marica da je gradjanima tokom prosle godine na granici oduzeto, da li po propisima ili ne, nekoliko desetina miliona DM, ali vlasnici tog novca jednostavno nemaju nacina da dovedu stvar do kraja, sto, prema recima ovog beogradskog advokata dovoljno govori o samovolji carinskih organa.

Vrlo neprijatna iskustva imali su u leto 1995. godine pojedini gradjani koji su iako s izbeglickim statusom hapseni po pojedinim gradovima Srbije i poslani na front. Njih nekoliko, po povratku iz zarobljenistva odlucilo je da tuzi drzavu Srbiju zato sto su je hapsili njeni milicineri, koji su ih slali u sabirni centar u Sremsku Mitrovicu, odakle su isporuceni Republici Srpska Krajini, koja ih je poslala na front. Tuzitelji smatraju da, prema medjunarodnoj konvenciji o izbeglicama organi gonjenja Srbije nisu smeli da ih hapse i isporucuju drugoj drzavi. Sudski postupak oko ovog slucaja u kojemu osteceni traze 200.000 dinara ostete je zavrsen, ali presuda jos nije izrecena.

Kao svojevrsni "biser" voluntaristicke primene propisa predstavlja sluzbeno priznata praksa prema kojoj carinici imaju pravo da se od putnika, koji unose robu, namenjenu prodaji, samozvano caste s bocom viskija i stekom cigareta. Ovaj korak je objasnjen kao mera kojom se nastoji spreciti potkupljivanje carinika. Mnogi gradjani, zbog gubitka posla, prinudjeni su da svoje porodicne budzete popunjavaju prodajom uvozne robe siroke potrosnje prepuni su neprijatnih iskustava o samovolji drzavnih organa. Dogadja im se da plate sve carinske dazbine na granici, a onda ih na povratku kuci saceka financijska policija i oduzme im svu robu.

Ilustrativni primer samovolje sluzbenih lica nedavno je obelodanio i predsednik Crne Gore Momir Bulatovic, kome se jedan njegov prijatelj pozalio da je od jugoslovensko-madjarske granice do Podgorice platio 18 kazni za toboznje saobracajne prekrzaje, a samo je u dva slucaja dobio potvrdu da je kazna naplacena na licu mesta. Ukupni iznos naplacenih kazni bio je 800 DM.

Posle ovakvih primera nije cudno sto nastojanje vladajuce strukture da uvuce koaliciju "Zajedno" u dijalog koji bi se vodio u insticijama sistema ostaje bezuspesno, jer se pre namece potreba razgovora o institucijama sistema, kako bi ona postala mesta od dovoljnog poverenja u kojima se moze primenom zakona mogu resavati sukobi. Mnogi nesporazumi proistekli su zbog odsustva delovanja pravne drzave. U javnosti postoji uverenje da uspostavljanje zakonitosti predstavlja preduslov za sticanje poverenja u institucije sistema, a da bi se to postiglo mnoge presude sudova, kao i odluke drzavnih organa zahtevaju obnovu postupka, pa cak i sudjenje onima koji su presudjivali.

(AIM) RATOMIR PETKOVIC