VATRENE ULICE

Policijska tortura na ulicama Beograda

AIM, Beograd, 4. 2. 1997.

Nakon dva i po meseca oklevanja, pracenog povremenim i hirovitim izlivima represije, rezim Slobodana Milosevica odlucno je, beskompromisno i neselektivno upotrebio silu protiv mirnih demonstranata u Beogradu. U nedelju, drugog februara uvece bile su organizovane uobicajene protestne setnje u vreme trajanja centralnog dnevnika drzavne TV Srbije; bilo je predvidjeno da se, kao i prethodnih veceri, kolone gradjana iz raznih delova Beograda sjedine na centralnom gradskom trgu, gde bi se odrzao jos jedan u nizu mitinga koalicije "Zajedno".

Kolona gradjana sa Novog Beograda i Zemuna, koju je predvodio predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic neometano je stigla do Brankovog mosta koji je najkraca veza sa centrom Beograda, ali ih je tamo zaustavio cetvorostruki policijski kordon. Kada su drugo dvoje lidera stranaka koaluicije "Zajedno", Zoran Djindjic i Vesna Pesic, saznali sta se desava na mostu, oni su "svoje" kolone (koje su kretale sa Slavije, odnosno Vukovog spomenika), takodje usmerili ka Brankovom mostu, ali sa one druge strane. Tamo ih je, takodje, docekao policijski kordon. Iako revoltirani zbog ovako besmislene blokade, gradjani nisu pokazivali nikakvu zelju za obracunom s policijskim snagama, a stranacki lideri su svojim govorima dodatno uticali na smirivanje situacije. Vuk Draskovic je, cak, predlagao, u svom epskom stilu, da se svi razidju i da on ostane sam pred kordonom.

Upravo u trenutku kada su se gradjani mirno povlacili prema Trgu Republike, policija je sinhronizovano, sa obe strane mosta, krenula u silovit napad: prvo su odgurnuli gradjane sa rubova mosta i poceli da ih potiskuju prema centru grada, odnosno novobeogradskoj benzinskoj pumpi "Dejton"(!), a zatim je krenulo besomucno prebijanje, i polivanje gradjana iz vodenih policijskih topova. U tom divljackom napadu na demonstrante povredjene su mnoge zene i stariji gradjani, a nije bila postedjena ni predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic, koja je dobila udarce pendrekom po rukama i butinama, da bi se zatim sklonila u jedan stan u blizini. Kada je policija uspela da potisne masu prema centru, usledilo je utrkivanje policajaca i gradjana, sve u nameri da se demonstracije potpuno rasture.

Moze se reci bez preterivanja da je narednih nekoliko sati u sirem centru Beograda vladala totalna nesigurnost i bezakonje, a da su glavni akteri takvog stanja bili upravo oni koji su obuceni i placeni da cuvaju zakon. Organizovana je prava hajka na gradjane, i teske batine, pracene sadistickim psovkama, uvredama i neskrivanom mrznjom, dobile su desetine demonstranata, ali i mnogi gradjani cija je jedina krivica sto su se zatekli u blizini, recimo, cekajuci nocni autobus. Medju povredjenima je bilo i starica, i maloletne dece. Na Urgentni centar primljeno je dvadeset i devet povredjenih, bilo je i onih koji su se prijavljivali drugim bolnicama i klinici "Anlave" koja od pocetka studentskog pokreta funkcionise kao studentski urgentni centar, a mnogi se nisu ni prijavljivali bojeci se da ce tako biti evidentirani Tamo Gde Treba. Da takav strah nije neosnovan uverili smo se kada smo, sa kolegama sa Radija B92, posetili Urgentni centar i videli policajce na njegovoj prijavnici.

Izvori iz policije otkrili su da su patrole te noci imale zadatak da privedu svakoga kod koga pronadju bedz ili pistaljku (!), a takodje i one koji nose patike! Ocigledno, ovih dana je bezbednije hodati Beogradom sa nekim nedozvoljenim oruzjem ili drogom nego sa pistaljkom. Jedan reporter Radija B92 svedoci da su batinasi u uniformama cuvara reda pred njim tukli gradjane razulareno vicuci: "Hajde, sad pisti, majku ti j....". Osim pistaljki, policajce su izgleda posebno iritirale novinarske legitimacije, pa su batine dobili, iako su se uredno predstavili, izvestaci, fotoreporteri i kamermani BK televizije, agencije "Beta", dnevnika "Blic", CNN televizije, "Reutersa" i "Associated pressa". Bizaran detalj koji otkriva mnogo o psihologiji "cuvara reda":jedan policajac je prostodusno izjavio za "Dnevni telegraf" da je tukao ekipu BK televizije zato sto je mislio da su sa CNN...

Zanimljivo je da su ranije istog dana studenti Beogradskog univerziteta bez ikakvih problema obavili svoju protestnu setnju gradom, i da policije nije bilo nigde. Nakon punog uspeha studentske akcije "kordonom na kordon" procenjeno je, bez sumnje, da je manje stetno za rezim da pusti studente da setaju nego da izazove onakvu erupciju simpatije i solidarnosti kakvu je izazvao osmodnevnim "kordonisanjem" u Kolarcevoj ulici, gde su takoreci svi misleci slojevi srpskog drustva izrazili svoju podrsku studentskim zahtevima. Rezim je od samog pocetka pokusavao da, licemernim "favorizovanjem" studenata, izoluje i demonizuje opozicione manifestacije kao "strancarenje". Studenti su prozreli tu taktiku i sutradan nakon nevidjene represije nad gradjanima jasno rekli da ne pristaju na dvostruke arsine rezima.

Sutradan su studenti prosetali "krvavim mostom" i otisli do zgrade bivseg Centralnog komiteta gde je sada smesteno sediste vladajuce Socijalisticke partije Srbije i opkolili ga u znak protesta zbog sinocne represije nad gradjanima. Studenti su ponovo prosli gradom bez problema, pozdravljeni od gradjana srdacnije nego ikada, a miting koalicije "Zajedno", zakazan za 15 sati na Trgu republike, prosao je mirno. Medjutim, protestna setnja gradjana ponovo je sprecena policijskim kordonima; oni gradjani koji nisu hteli da se razidju bili su ponovo izlozeni policijskoj torturi, i pripadnici "snaga reda" su ulazili i u prodavnice i druge lokale hvatajuci demonstrante (ili one koji bi to mogli da budu...) i brutalno ih prebijajuci.

Tako su Beogradjani i dalje podvrgnuti rezimu neproglasenog vanrednog stanja i visoke nesigurnosti, pa je vec postalo uobicajeno da, odlazeci iz kuce na ulicu, cujete upozorenje "cuvaj se policije", kao da ste okoreli kriminalac kojeg goni Interpol. Posto je postalo besmisleno i nemoguce praviti se da se nista ne desava i da su prilike koliko-toliko normalne, vecina clanova Saveta FEST-a je podnela ostavke, a festival je prekinut; distributeri su na dva dana (za sada) povukli sve filmove iz beogradskih bioskopa, pozorista su prestala sa radom u znak protesta. Gradonacelnik Beograda Nebojsa Covic pozvao je policiju da prestane sa besmislenom represijom prema Beogradjanima, a na gradjane apelovao da na silu ne odgovaraju silom.

U trenutku nastanka ovog teksta ocekuje se pocetak novog mitinga koalicije "Zajedno"; hoce li ulice Beograda ponovo zaliciti na ratiste ostaje da se vidi. Rezim igra igru koju dugorocno ne moze da dobije, i tako samo ubrzava vlastiti pad i ogranicava mogucnosti za svaku opciju elegantnog povlacenja. Onaj koji je, nosen populistickom histerijom, dosao na vlast u znaku kica i lazi otici ce, po vlastitom izboru, u znaku krvi. To je konacan ishod jedne politike koja je deset godina proizvodila destrukciju, hranila se njom, i koja ce na kraju od nje i stradati.

(AIM) Teofil Pancic