POLICIJSKI TEROR KAO POLITIKANTSKA IGRA!

Policijska kampanja hapsenja, progona i pretresa kosovskih Albanaca, koja na ovim prostorima traje vise od nedelju dana, slicna je onoj, koja je izvedena u jesen 1992. godine i trajala do leta naredne godine. Medjutim, po broju uhapsenih, ovo je najobimnija, posle kampanje progona u jesen

1. godine, kada je bilo uhapseno preko 200 bivsih albanskih policajaca. Srpske vlasti nisu do sada otkrile identitet mnogih uhapsenih, a albanski izvori procenjuju da se iza resetaka nalazi oko 100 njihovih sunarodnika.

Kako je naknadno zvanicno saopsteno, sadasnja policijska kampanja je zapocela kao akcija otkrivanja i hvatanja rukovodilaca i pripadnika albanske ilegalne organizacije "Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova". U prvom talasu je javnost obavestena da je uhapsen navodno rukovodilac ove organizacije, Avni Klinaku,(32) i jedan broj pripadnika ove organizacije. Iako se u zvanicnom Saopstenju MUP-a ova organizacija naziva ilegalnom i teroristickom i podvlaci da je prilikom pretresa kod uhapsenjih pronadjeno oruzje, municija, skice i planovi napada na objekte i sredstva za izvodjenje teroristickih akcija, uhapseni se direktno ne sumnjice za terorizam ili za konkretne teroristicke napade. Jedino se kaze da su oni "organizovali teroristicke grupe u cilju napada na lica i vitalne objekte, pripremali oruzanu pobunu" i da se i dalje radi "na rasvetljavanju njihove inkriminisane delatnosti"...

Policije ne otkrivaju svoje namere, pa ni srpska, pogotovo ako je rec o konfrotacijama na Kosovu. Zbog toga, veoma je zanimljivo sto se tek povodom ubistva trojice Albanaca kod Vucitrna, 31. januara, u Saopstenju MUP-a Srbije, objavljuju prave namere i razmere sadasnje kampanje. Kaze se da je prilikom lisavanja slobode, jednog od rukovodilaca tzv. Oslobodilacke vojske Kosova 35-godisnjeg Zahira Pajazitija, iz vozila, koje se iz Vucitrna kretalo u pravcu Pristine, navodno organima MUP-a pruzen oruzani otpor. Tom prilikom, pored Pajazitija, koji se nalazio u vozilu, zivote su izgubili i vozac Hakif Zejnulahu i treci putnik, student Edmond Hodza. Takodje, jedan policajac je lakse ranjen, a dvojica su povredjena. Iz Saopstenja MUP-a Srbije, moze se pretpostaviti da su Hodza i Zejnulahu, bili slucajne zrtve, za koje opet niko nece odgovarati, a po prvi put u ovakvim incidentnim slucajevima, ne pominju se imena ranjenog i povredjenih policajca, kao ni oruzje iz kojeg su (kao) ubijeni pucali.

Tako, u Saopstenju o sukobu kod Vucitrna, MUP Srbije je objavio da se preduzimaju "mere na otkrivanju i presecanju ilegalne i teroristicke delatnosti albanskih ekstremista na Kosovu", da su organi MUP-a "poslednjih dana lisili slobode vise lica pripadnika ilegalnih i teroristickih organizacija tzv. "Olobodilacke vojske Kosova, Nacionalnog pokret za oslobodjenje Kosova i Narodnog pokreta Kosova", da su "otkriveni i liseni slobode neposredni ucesnici teroristickih akata" i da se "predeuzimaju dalje mere i radnje na otkrivanju preostalih izvrsioca teroristickih napada". Moze izgledati kao nepotrebno cepidlacenje, ali za moguce pretpostavke o stvorenoj situaciji i o toku kampanje, ne mora biti bez znacaja razlika izmedju "neposrednih ucesnika teroristickih akata" i "izvrsioci teroristickih napada". Takodje, nije bez znacaja ni cinjenica sto se ne objavljuju imena uhapsenih, zbog cega neke porodice ne znaju nista o sudbini svojih bliznjih, kao i uskracivanje prava advokatima da stupe u kontakt sa nekim svojim klijentima.

Advokati koji su imali uvid u neke istrazne spise, izjavljuju da se akti o otvaranju zvanicne istrage oslanjaju na tri osnovne tacke: udruzivanje u cilju neprijateljske delatnosti, ugrozavanje teritorijalnog integriteta SRJ i terorizam. Albanci su do sada bili osudjivani ma manje ili vece vremenske kazne upravo zbog " udruzivanja" i "ugrozavanja". Koliko je poznato, samo u dva slucaja, poslednjih godina, oni su bili osumnjiceni za terorizam. U prvom, srpski sud je odbacio optuzbu i oslobodio optuzenog, a drugi slucaj (grupa iz Srbice, uhapsena krajem septembra i pocetkom oktobra prosle godine) i dalje se nalazi pod istraznim postupkom.

Kod svih dosadasnjih cvrscih kosovskih zatezanja, bilo je tesko ili gotovo nemoguce jasno odvojiti kriminalnu od politicke delatnosti. O tome, kako srpska propaganda prati sadasnju kampanju hapsenja i torture na Kosovu, izgleda da je i ovoga puta rec o sirokoj represivnoj akciji, sa prevashodno politickim ciljevima. To donekle pitvrdjuje i cinjenica da se hapse i progone uglavnom aktivisti Demokratskog saveza Kosova, pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava, Parlamentarne partije Kosova, pa i Crvenog krsta. Medju njima ima i dosta studenata i nekoliko novinara. Zahair Pajaziti kojeg je policija predstavila kao jednog od rukovodilaca tzv. Oslobodilacke vojske Kosova, bio je aktivista Parlamentarne partije Kosova.

Za ocenu ove kampanje, od ne manjeg znacaja su jos neke cinjenice. Svi albanski izvori govore da u prvom valu hapsenja i pored detaljnih pretresa nije pronadjen ni jedan komad vatrenog oruzja. I oni koji povrsno prate, sta se poslednjih 15 godina desava na Kosovu, mogli su da primete da je snimljani materijal u prostorijama MUP-a Srbije u Pristini, koji je mogao da vidi siroki auditorijum, o konfiskovanom oruzju i drugim navodno kompromitujucim materijalima (isecci iz novina, naslovi knjiga koje se mogu naci u slobodnoj prodaji, razni fotosi) najobicnija, cak i nevesto izvedena montaza. Akcije hvatanja osumnjicenih izvedene su uglavnom preko dana, sa jakim policijskim snagama u punoj opremi i upadljivom namerom da se sto vise demonstrira sila.

Takodje, neki advokati govore o brutalnom fizickom zlostavljanju uhapsenih i drugih privedeneih, teskom krsenju normi o istrazi, danonocnim saslusanjima i velikim prekoracenjima u onih 72 sata, od kada su uhapseni ili privedeni iskljucivo u rukama policije. Ali, to je uobicajen postupak istraznih organa na Kosovu, zbog cega se vec sada procenjuje da ce predstojeca sudjenja biti obicna sudska farsa.

Srpska kampanja je osetno podigla napetost na Kosovu. Zanimljivo je da se vec nekoliko meseci, uglavnom van Kosova govorilo do sada o dramaticnom zaostravanju, pa cak i o neposrednoj opasnosti od izbijanja sirih konflikata. Od prilike, takve elemente dramaticnosti ima i poslednji stav predsednistva Demokratskog saveza Kosova, koji je u svim dosadasnjim kosovskim zatezanjima uvek insistirao na uzdrazanost, smirivanju i razumnom ponasanju, a u poslednjem Saopstenju, situaciju ocenjuje veoma napetom i eksplozivnom. Ponajavljuci ranije ocene, da kvalifikacije o terorizmu imaju za cilj da opravdaju i legalizuju svako nasilje protiv Albanaca, u ovom Saopstenju se takodje kaze: "Najavljeni scenariji o Milosevicevim pokusajima da se na Kosovo prebaci ne samo paznja nego i sam konflikt i informacije o dolasku na Kosovo posebnih paramilitarnih i vojnih grupa za organizovanje konflikata, sada se potvrdjuju... Predsednisvo DSk upozorava na cinjenicu da mir na Kosovu ne mogu sacuvati samo Albanci i da krvavi konflikt moze da izazove iskljucivo srpski rezim... Predsednistvo DSK se zalaze za odrzavanje hitnog sastanka albanskih politickih subjekata na Kosovu, kako bi se razmotrila novonastala situacija i koordinirale akcije koje ona namece".

Trenutno je tesko predvideti kakav ce biti dalji tok stvari, i u sta se ova situacija moze izroditi, ako se na albanskoj strani proceni da ona postaje neizdrzljiva. Ipak, mnogo sta ce zavisiti od daljeg toka sadasnje srpske policijske kampanje. Sa poslednjeg sastanka pretsednika Milosevica sa policijskim vrhom Srbije, saopsteno je da je "antiteroristicka operacija trajala od 22. do 29. januara ove godine i da je u toj operaciji "uhapseno 66 pripadnika teroristickih organizacija". Medjutim, pitanje je da li je kampanja zavrsena. Sukob u Vucitrnu se dogodio 31. januara, a albanske organizacije informisu o svakodnevnim hapsenjima i privodjenjima.

Za odredjene procene stanja i buducih tokova, veoma je zanimljiva cinjenica da je upravo tokom policijske kampanje, u Beogradu odrzana prva runda pregovora za sporovodjenje Dogovora o normalizaciji albanskog skolstva. Takodje je dogovoren drugi krug pregovora, koji treba da se ove nedelje odrzi u Pristini, (nezvanicno je bio najavljen za 5. februar). No, obzirom na iskustva sa srpskim rezimom, posebno Slobodanom Milosevicem, na albanskoj strani se o tome govori sa velikim oprezom. U prilog tome i izjava lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, koji je u svom poslednjem obracanju novinarima izjavio, da ce se ipak sastati grupa "3 plus 3" i pored represije, koju na Kosovu sprovodi srpski rezim.

Zbog cega se Milosevic ipak upustio u akciju "odmazde" na Kosovu i istovremeno za policijsku akciju na mirne demonstrante u Beogradu? Da se privuce paznja na Kosovo, kako bi zavrsio mirno posao u Beogradu, ili krenuo na Beograd da bi rovario po Kosovu? Kako je moguce da pripadnicima MUP-a Srbije cestita za hapsenja ljudi, da se ne prica o ubistvima, za koje nije dokazano da su teroristi, a istovremeno im recimo ne cestita na "uspesno obavljenoj akciji" protiv setaca- protestanata u Beogradu. Da li ovi njegovi "brilijantni i prljavi" potezi imaju veze sa implenentacijom Dogovora o normalizovanju obrazovanja na albanskom jeziku i najavljenim vracanjem prvih albanskih azilanata iz Nemacke, u smislu da je stanje na Kosovu kriticno, te da se ipak njihov povratak treba pomeriti? Ili je to bio njegov poslednji adut da pokaze svima ko je glavni i ko poseduje policiju i oruzje? Njegovi buduci biografi ce mozda proniknuti u sve njegove mracne pore sive mase.

Fehim Rexhepi AIM Pristina