TETOVSKI UNIVERZITET I MOGUCNOSTI NJEGOVOG OZVANICENJA OD STRANE MAKEDONSKE VLADE

AIM Junior Skoplje

Tetovski Univerzitet, proglasen vanzakonskim i vanustavnim, od strane makedonske Vlade, decembra meseca prosle godine proslavio je dvogodisnjicu svog postojanja. Tog istog dana, rektror TU, prof.dr. Fadilj Sulejmani, nalazio se u zatvoru, optuzen zbog poziva za nasilno rusenje ustavnog poretka. U prvim danima postojanja ovog Univerziteta, bilo je dosta reakcija od strane makedonske Vlade, nasilnih intervencija policije, kada je pala i jedna zrtva, dok je vecina delatnika i ucesnika u osnivanju Tetovskog Univeruziteta uhapseno i privedeno na informativne razgovore, od strane policijskih inspektora, a cija se praksa jos uvek nastavlja. Upravo je tih dana, tadasnji ministar Unitrasnjih poslova Makedonije, Ljubomir Frckovski, ovu inicijativu nazvao "mrtvim odojcetom", dok je pretsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov, u intervjuima za inostrane medije, ocenio to kao delo albanskih separatista, koji su dosli sa Kosova. S druge strane, aktivisti za osnivanje Tetovskog Univerziteta, sada rukovodeci organi ovoga Univerziteta, ovaj akt su nazvali zivotnom i obrazovnom potrebom za Albance u Makedoniji i za spasenje albanske omladine od propasti. Bilo je tada dosta i reakcija makedonskih medija, koji su u buducem radu Tetovskog Univerziteta videli radjanje politickih projekata, dakle projekata za ocepljenje zapadnog dela Makedonije, gde zive uglavnom Albanci i njeno pripajanje Albaniji. Te tvrdnje su odbacivane od strane rukovodecih organa Tetovskog Univeruteta i albanskih politickih partija, koje kontinuirano daju podrsku postojanju Tetovskog Univerziteta i vide ga kao treci Univerzitet u obrazovnom sistemu Republike Makedonije, uporedo sa onim u Skoplju i Bitoli.

Danas, nakon dve godine postojanja i funkcionisanja van obrazovnog sistema Makedonije, Tetovski Univerzitet nastavlja sa radom u objektima, koje je na koriscenje ustupila albanska populacija, koja ga i finansijski odrzava, iako ta ista populacija placa poreze i makedonskoj Vladi. Aktuelno, Tetovski Univerzitet, kaze njegov prorektor prof. dr. Agni Dika, ima 11 fakulteta sa 26 odseka, a predavanja pohadja vise od 2 500 studenata iz raznih krajeva Makedonije i van nje; Dok je u obrazovni proces ukljuceno oko 200 univerzitetskih profesora, docenta, predavaca, magistara i doktora nauka, uglavnom iz Makedonije, kao i sa pristinskog i Univerzitat iz Albanije (Tirane, Elbasana i Skadra). Gospodin Dika smatra da je dobrodosla profesionalna pomoc i drugih Univerziteta iz Makedonije, dakle makedonskih kolega, koji su po njemu u pocetku podrzali Univerzitet u Tetovu, cak su se angazovali i u nastavnom procesu, ali zbog pritisaka od strane policije, bili su primorani da prekinu sa radom. Mislim, kaze dr. Agni Dika, da ce se ova nelogicnost ubrzo prevazici.

Da li se moze ocekivati brzo ozvanicenje Tetovskog Univerziteta od strane Vlade Makedonije i njegovo ukljucivanje u obrazovni sistem ove drzave, koja jos nije usvojila Zakon o visokom obrazovanju, ili ce se nastaviti sa statusom kvuo. Prema prorektoru Agni Diki, pismeni zahtev i kompletna dokumentacija za institucionalizaciju Tetovskog Univerziteta poslata je Ministarstvu za obrazovanje Makedonije, medjutim ni posle dve godine, nije dobijen pismeni odgovor od strane ovog Ministrastva. Na osnovu prikupljenih informacija od rukovodecih organa Tetovskog Univerziteta, iz konatakata koje su imali sa diplomatskim predstavnicima u Makedoniji ili zvanicnicima raznih drzava, ocekuje se da ce se ubrzo ozvaniciti Tetovski Univerzitet. Ima misljenja, kaze Dika, da u pocetku Tetovski Univerzitet ima status privatnog Univerziteta, zatim da se nastave pregovori sa vlastima o njegovom delimicnom finansiranju. Na primer, fakulteti gde se priprema obrazovni kadar, da finansira Vlade Makedonije, dok ostali fakulteti da se privatno dotiraju, od strane same populacije. Nas stav, kaze Dika je istovetan. Mi ostajemo u dubokom uverenju da Tetovski Univerzitet treba ozvaniciti sa jednakim statusom, kao i ostala dva postojeca Univerziteta u Makedoniji.

Podrsku oko instutucionalizovanja Univerziteta u Tetovu, za njegove rukovodece organe, predstavlja i usvajanje Rezolucije parlamenta Republike Albanije, podrska i angazovanje albanskog pretsednika Sali Berise, koje je doslo do izrazaja tokom susreta sa pretsednikom Kirom Gligorovim u Lisabonu, kao i saradnja sa raznim evro - americkim Univerzitetima, kao sto su: Univerzitet George Vasington u Vasingtonu, Univerzitet Marmara u Turskoj itd., iako su, prema rukovodiocima Tetovskog Univerziteta, ostale mogucnosti za saradnju ogranicene, zbog toga sto se ona cesto uslovljava potpisivanjem zvanicnih medjudrzavnih sporazuma.

Druga podrska, na koju se oslanjaju rukovodioci Tetovskog Univerziteta su i preporuke Haga, u kojima se kaze da "u skladu sa medjunarodnim Zakonom, nacionalne manjine, kao i ostali imaju prava da osnivaju i vode svoje privatne obrazovne institucije, u skladu sa zakonima zemlje. Ove institucije mogu da obuhvate i skole sa nastavom na jezicima manjina".

Svoj stav oko ozvanicenja i institucionalizacije Tetovskog Univerziteta su iznele i albanske politicke partije, koje asistiraju u Vladi i u makedonskom Parlamentu. Pretsednik PPD, u susretu koji je imao u Skoplju, gde je razgovarano o medjuetnickim odnosima u Makedoniji, izrazio je stajaliste u prilog postojanja Univerziteta u Tetovu, rekavsi da je Tetovski Univerzitet obrazovna potreba Albanaca, a ne politicka potreba. Njegovo institucionalizovanje, prema Abdurahmanu Aljitiju, bilo bi za dobro svih, jer bi u suprotnom moglo doci do medjuetnicke konfrotacije. Skoro indenticne stavove zastupaju i predstvanici PPDSH, koji misle da ce makedonska Vlada biti primorana da prihvati postojanje Tetovskog Univerziteta, unutar obrazovnog sistema Republike Makedonije.

Problemi sa Tetovskim Univerzitetom, sa studentima Pedagoskog fakulteta u Skoplju, koji bojkotuju nastavu zbog toga sto se predavanja ne odvijaju na albanskom jeziku, jer to ne zeli dekan i uprkos formalnoj Odluci Vlade, kao i drugi problemi u vezi sa nenostrifikacijom diploma diplomiranih studenata u Tirani i sa nepriznavanjem diploma stecenih na Univerzitetu u Pristini, posle ukidanja autonomije Kosova od strane Srbije, dokazuju da ce se Albanci u Makedoniji jos dugo suocavati sa problemima u sferi obrazovanja, dok ce se stavljanje Zakona o viskom obrazovanju u skupstinsku proceduru i njegovo usvajanje prema ovdasnjim analiticarima, odugovlaciti upravo zbog problema sa Albancima.

Ostaje samo pitanje, kome ce ici u prilog ovaj status kvuo.

Salajdin SALIHU AIM Skoplje