HAVEL IZ NASEG SOKAKA
Ko posle Milosevoca
,AIM, Beograd, 2. 2. 1997
Poslednjih dana pojavile su se dve znacajne vesti za Slobodana Milosevica, jedna losa i jedna dobra: losa vest je to sto su mnogi znacajni akteri srpske politicke scene poceli ozbiljno da razmisljaju o otme ko bi mogao da bude njegov naslednik; dobra vest za njega je, sto, izgleda, oko toga nema sanse da se postigne neki suvisli sporazum. Neko se dosetio na izgled zgodne formulacije: Srbiji treba nas Vaclav Havel, predsednik sa demokratskim imidzom i cistom prosloscu, moralno neupitna licnost koja ce ovu zemlju elegantno izvuci iz autoritarnog rezima i povesti je u svetlu evropsku, demokratsku i prosperitetnu buducnost. Sve u svemu Srbija trazi nekog ko je gotovo svetac. Na veliko iznenadjenje optimista koji su bili skloni da pomisle da se nesto naucilo iz ranijih gresaka i zabluda, mnogi su se u ovom opisu preopznali i, neki diskretno a neki javno, kandidovali za ovu "veliku cast ali i obavezu", kako se to nekada, SKOJ-evski govorilo prilikom unapredjenja.
Opoziciji naklonjeni dnevni list "Demokratija" organizovao je anketu u kojoj od poznatih javnih licnosti, najcesce umetnika, trazi da "nacrtaju foto-robot srpskog Havela". Predloga ima raznih, od vodja studentskog pokreta do nekih od "otaca nacije". Mladi pisac Vladimir Arsenijevic - kao i mnogi drugi - predlaze Dusana Kovacevica, ali ovaj skromno i odlucno odbija ukazanu cast napomenuvsi da on nije prava licnost za srpskog Havela, jer mu ne pada na pamet da "menja profesiju, a jos manje da menja prezime". Osim Kovacevica, u javnosti i kuloarima se mnogo spekulisalo sa licnoscu uglednog sudije Ustavnog suda Srbije Slobodana Vucetica. Stvar je bila toliko bizarna da je ovaj neobicni pripadnik Strukture osvanjivao na naslovnim stranama (pretezno) revolveraskih dnevnika i nedeljnika cas kao predsednicki kandidat SPS, cas kao adut opozicije! Bilo kako bilo, Vucetic je takodje javno odbio da se havelizuje.
Mnogi smatraju da famoznog Milosevicevog naslednika ne treba traziti medju "uglednim vanstranackim licnostima" ili, nedaj boze, otpadnicima Socijalisticke partije Srbije, jer opozicija je imala niz neugodnih iskustava sa takvim pokusajima instant-fabrikovanja "svepomiriteljskih" lidera. Smatra se da treba videti kakvim ljudskim potencijalima raspolaze sama demokratska opozicija, pre svega koalicija "Zajedno", i u tom okviru traziti pravu licnost. I tu dolazimo do najosetljivije tacke: ljubopitljivi novinari "Demokratije" pitali su predsednicu Gradjanskog saveza Srbije Vesnu Pesic ko je srpski Havel; nakon opreznih tvrdnji da je o tome jos rano govoriti i da se pred opozicijom nalazi citav niz precih zadataka, bez cijeg uspesnog obavljanja nece ni biti uslova za bilo kakve Havele, prva dama srpske opozicije ipak nije izdrzala da ne konstatuje: ako to vec neko treba da bude, sasvim je logicno i prirodno da to budem ja! Samo dan-dva kasnije, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic izjavljuje da su takve reci "neprihvatljive izjave neodgovornih pojedinaca", a ako se o toj temi vec govori, jasno je da je upravo on kao stvoren za taj casni patriotski zadatak! Jos se jedino sef Demokratske stranke dr Zoran Djindjic nije samohavelizovao, sto ne znaci da se i on nece blagovremeno ukljuciti u trku..
Nema nikakve sumnje da ce rezim Slobodana Milosevica ("srpskog Husaka"?) znati, bas kao i ranije u slicnim situacijama, da izvuce debele profite iz eventualnih buducih svadja lidera demokratske opozicije oko prava prvenstva. U dosadasnjoj dvoipomesecnoj borbi za gradjanska prava, priznavanje legitimnih izbornih rezultata i povratak Srbije medju normalan svet, opozicija, gradjani i studenti nisu ucinili ni jednu krupnu, kamoli nepopravljivu gresku; rezim je, zato, prvi put strukturno i sustinski uzdrman, konstantno vukao poteze u rasponu od nerazumnih, preko nebuloznih, pa sve do samoubilackih. Iako smo usred procesa za koji se jos uvek ne zna cime ce uroditi i kuda ce odvesti, nema sumnje da je Srbija na dobrom putu da dozivi gotovo cudesnu transformaciju i da se, nakon sto su i najveci optimisti poceli da ocajavaju, ipak otrgne iz lose beskonacnosti ekonomskog, politickog, moralnog i civilizacijskog propadanja u kojoj se nalazi od dolaska Milosevica na vlast. Prvo se treba izboriti za sve ono zbog cega su gradjani proveli zimu na ulicama (a to sigurno nije hranjenje nicije, licne, stranacke ili "nadstranacke" sujete), a onda pristupiti stvaranju sistema u kojem ce prava vlast biti skoncentrisana u parlamentu i demokratsaki izabranoj vladi, a ne utelovljena u nekoj harizmats koj licnosti, ma kako demokratski pedigre ona mogla imati.
Ukoliko se dopusti banalna prepirka oko vlasti i titula - i to pre nego sto je rezim uopste pobedjen na republickim izborima - odgovornost onih koji su, umesto da rade, samozaljubljeno merkali ogledalo i u njemu videli ne ono cega ima nego ono sto bi zeleli da jesu, bice nemerljiva. Samo, tada ce za sve vec biti prekasno. Da Srbija ne bi zalicila na ludnicu u kojoj svi hodaju uokolo misleci da su Napoleoni, bice da joj je trenutno najpotrebniji nek i "srpski Frojd" koji ce namnozenim Havelima objasniti da snovi jesu vazni za covekov zivot i (pod)svest, ali da ipak treba znati raspoznavati granicu izmedju njih i surove zbilje. Uostalom, ovoj zemlji je, s obzirom na stepen ruiniranosti njene neoboljsevicke ekonomije, mnogo potrebniji onaj drugi Ceh - Vaclav Klaus!
(AIM) Teofil Pancic