PORESKO GUSENJE PRIVREDE

Popuna drzavnog budzeta

Banjaluka, 31.januar 1997. (AIM)

Gotovo cijelo vrijeme rata Vojska Republike Srpske (VRS) se "izdrzavala" uglavnom donacijama preduzeca i namjenskom proizvodnjom bez placanja. Iz tog "sponzorisanog rata" najveca potrazivanja imaju najvece banjalucke firme "Cajavec", "Vitaminka" i "Zitoprodukt", cija se gotovo cjelokupna proizvodnja usmeravala u VRS. Umesto da se tim firmama po zavrsetku rata vratio dug i izaslo u susret pronalazenjem sredstva za obnavljanje proizvodnje, drzava im je nametnula dodatne poreske obaveze koje one nece moci ispuniti.

Apsurd je izbio na vidjelo kada su finansijski inspektori krenuli po opstinama da u preduzecima ispitaju kako je izvrsavana fiskalna obaveza prema drzavi. Timovi inspektora prelistavali su finansijsku dokumentaciju preduzeca danima i to obicno za godinu ili dvije unazad. Rezultati njihovih kontrola izazvali su zaprepastenje odgovornih ljudi u preduzecima. U zapisnicima o izvrsenoj kontroli stajalo je da preduzeca nisu izvrsila obracun i placanje poreza na proizvode i robu koju su po osnovu donacija dala Vojsci Republike Srpske. Tako su preduzeca morala da plate ogroman porez za robu koju su poklonila toj istoj vojsci. Medju tim porezima nalazio se i poseban porez za VRS.

Najveci 'ceh' mora platiti Holding kompanija "Cajavec", u toku rata najveci donator VRS. Ing. Aleksandar Iliskovic, clan Upravnog odbora ovog preduzeca, ne krije ogorcenje i tvrdi da se pokloni nigdje u svijetu ne oporezuju. Drzava ovom banjaluckom preduzecu duguje 40 miliona dinara (13 miliona DEM), a to je suma koju je kompanija ulagala upravo u Vojsku RS. Drzava ce kompaniji ostati duzna, ali od nje ponovo trazi placanje poreza za vojsku. Najtragicnije u svemu ovom je sto "Cajavec" mora platiti i porez na sumu koju mu duguje drzava.

"Upravni odbor je dosao do zakljucka da bi trebalo tuziti drzavu zbog duga. Ali, direktor je u Izvrsnom odboru SDS-a pa ta ideja pada u vodu", kaze Iliskovic i nastavlja: "Simptomaticno je da se sve obrusilo na krajiske firme. U svim krajevima se pronalaze sredstva za pokretanje proizvodnje dok se ovde i ono malo proizvodnih kapaciteta sistematski unistava. Jednostavnom logikom se moze zakljuciti da su firme svih pet godina radile dzabe, i jos ostale duzne. U posebno teskoj situaciji su firme koje su mislile da od duga drzave pokrenu proizvodnju", kaze ing. Iliskovic.

Profesor Mladen Ivanic smatra da su novi porezi usko povezani sa stupanjem na snagu Zakona o privatizaciju. "Sto se vise uniste firme, to ce biti jeftinije za otkup", kaze Ivanic. On je naveo primer banjalucke "Mljekare" koja je od jedne od najstabilnijih firmi u toku rata, nakon Dejtonskog sporazuma dovedena do bankrota. "Slicno je i sa "Levitom" iz Gradiske. Jedan od najvecih donatora u toku rata nema sredstava za placanje poreza i ne zna se kako ce to biti reseno". U "Leviti" smo dosli do podataka da drzava ovoj firmi duguje 600 hiljada nemackih maraka, ali drzava nece ni da cuju za prebijanje dugovanja.

Medju najvecim duznicima poreza nalaze se i "Vitaminka" i "Zitoprodukt" iz Banjaluke. Sa direktorima ovih firmi nismo mogli razgovarati. Obojica visoko kotiraju na listi banjaluckog SDS-a pa je izbegavanje razgovora razumljivo. U izbornoj kampanji baratalo se sa podatkom da Republika Srpska "Zitoproduktu" duguje 1,6 miliona dinara, dok firma drzavi duguje 900 hiljada. I pored toga, nema govora o prebijanju dugova. To sto je "Zitoprodukt" besplatno snadbevao hlebom VRS i nebrojeno puta delio humanitarnu pomoc, ne oslobadja ga poreza na poklonjeno. "Vitaminki" se oporezuje hrana koju je dala za vojsku, pa je ova, nekad uspesna fabrika, danas u kolapsu. Slucajno ili ne, "Vitaminka" je medju firmama koje su planirane za privatizaciju i dosada je izvesni privatnik vec preuzeo sva prodajna mesta ove fabrike, a poceo je i otkup proizvodnih kapaciteta po neekonomskim cenama.

Posto je veliki broj preduzeca dosao u tesku finansijsku situaciju, Vlada RS je donela novu uredbu o izmirenju obaveza i potrazivanja putem kompenzacije. Novoimenovani ministar Ranko Travar obrazlagao je uredbu cinjenicom da je veliki broj preduzeca po osnovu davanja za potrebe vojske i policije dosao u poziciju da ne moze izmiriti stvorene obaveze i da ce njihov polozaj biti popravljen mogucnoscu da svoje poreske obaveze konpenziraju sa svojim potrazivanjima iz drzavnog budzeta. "Mi se nadamo da ce ovom Uredbom do kraja januara iduce godine najveci deo preduzeca ostvariti svoje pravo i stvoriti pretpostavke za nesmetan i efikasan rad i da ce ubuduce moci redovno izmirivati svoje obaveze po osnovu poreza na promet", kaze ministar Travar. Po njegovom misljenju preostali deo potrazivanja preduzeca od budzeta mogao bi biti nadoknadjen u naredne dve godine u iznosima od 50 odsto ukupnih potrazivanja.

"Porez bi u ovom slucaju u korist preduzeca trebala uplatiti drzava. Kako drzava nema novca u budzetu, jer vecina stanovnistva zivi od primanja iz tog budzeta, ponovo se obaveze vracaju na firme", kaze prof. Ivanic i dodaje da bi jedini izlaz bio da drzava prizna firmama pravo na punu kompenzaciju. Privrednici kazu da je prebijanje moguce samo ako direktor ima nekog "jakog" u vladi.

Da u budzetu nema novca potvrdio je i premijer Klickovic u jednoj televizijskoj emisiji sa kraja prosle godine. On je naglasio da novaca ima samo za prioritete kao sto su socijalno najugrozenije strukture stanovnistva. Po ekonomskoj studiji grupe profesora Ekonomskog fakulteta iz juna prosle godine to je 80 posto stanovnistva RS. U istoj emisiji premijer je najavio je da ce se iz budzeta takodje finansirati i izgradnja novog Sarajeva i aerodroma na Sokocu. Tesko je pretpostaviti da se u istom budzetu nalaze i pare za kompenzaciju poreza.

Premijer Klickovic nije propustio da spomene strana ulaganja kao spasonosno rjesenje za beznadeznu situaciju u kojoj se poreski obveznici nalaze. Predsjednika Vlade demantovao je ministar za obnovu i razvoj Novak Kondic koji kaze da su potencijalni ulagaci zainteresovani samo za ulaganja u manje firme, a da od socijalistickih giganata beze "kao djavo od krsta".

Jedan od vladinih visokih cinovnika, koji je zeleo da ostane anoniman, situaciju objasnjava velikim mahinacijama oko donacija vojsci. Po njegovim recima, ni 20 posto robe iz otpremnica za vojsku nije stiglo do vojske. Roba je, kaze, zavrsavala u rukama privatnika.

Kuda ce ovakva poreska politika odvesti preduzeca, nije tesko pretpostaviti. Sumnja da je i poresko gusenje jedan od perfidnih vidova privatizacije, mogla bi se brzo pokazati osnovanom.

(AIM) Igor Gajic

y