KO JE TAGORE?

AIM JUNIOR Pristina

Gotovo je proteklo pet meseca od potpisivanja Sporazuma Milosevic - Rugova o normaliozovanju stanja u obrazovanju na albanskom jeziku, a ucenici i studenti Albanci, i pored ohrabrujucih obecanja i dalje nastavu pohadjaju po privatnim kucama i drugim objektima. Njihov kosmar je iz godine u godinu sve veci, mada su uslovi u kojima danas rade, mnogo bolji nego pre par godina. Sada su memljive sobe, pocepani tepisi ili jednostavno samo patos, na kojem su ucenici sedeli po nekoliko casova, zamenjeni u dobrom delu slucajeva pravim skolskim klupama, a ove ucionice-kuce, opremljene tablama, specijalizovanim stolovima na arhitektonskom fakultetu, a tu i tamo obezbedjen je i po koji kompjuter. Reseno je i pitanje obavljanja prakse za studente medicine. Tu su brojne privatne ambulante. Ali, da li je ovo pravo resenje?

Neko bi mogao steci utisak da ovakve skole uistinu funkcionisu savrseno. Ali, ne treba zaboraviti kroz sta su sve prosli djaci i studenti. Doslo je do gotovo potpune izmene planova i programa, u odnosu na one koji su bili na snazi u redovnim skolama. To se posebno osetilo u drustvenim naukama. U srednjim skolama, npr.,na prve dve godine, iz jezika i knjizevnosti, pa i storije, uci se samo o albanskim piscima i knjiizevnim kriticarima, odnosno o herojima iz albanske nacionalne istorije. Zato, ako se danas kojim slucajem neko seti da upita ove mlade je Balzak, Tagore, Sekspir ili pak Tolstoj, uglavnom nece dobiti odgovor. Osim, ako se u neki odgovor racuna i sleganje ramenima. Da se ne govori o Cica Goriju, Otelu, Ratu i Miru? To se vec godinama uopste ne cita.

Iz istorije, npr. nijedna lekcija nije bila posvecena Napoleonu, Hitleru ili Gandiju, a ni Titu. Kasnije se ovaj plan i program menja, ali ne u potrebnoj meri, jer je ucenik srednje skole i dalje sputan da stice opsta znanja iz svetske knjizevnosti i istoriji.

S druge strane, na fakultetima paralenog, albanskog Univerziteta, pojavljuje se interesantan fenomen. Povecava se broj objavljenih knjiga. Autori ovih knjiga su albanski profesori, koji uvidjaju nedostatak materijala na albanskom jeziku, i gotovo svakoga meseca stampa se po neka nova knjiga. Ove knjige se prodaju samo u dekanatima fakulteta, a naplacuju se u nemackim markama. Ali nije ovo i najcrnja strana ovakvog izdavastva. To bi se i moglo tolerisati da kupovinom takve knjige studenti ne sticu uslov da odgovaraju na ispitu. Tako, albanski studenti u mnogo slucajeva, ne mogu vise da koriste literaturu predjasnjih univerzitetaskih autora, profesora Srba, Hrvata ili Slovenaca, iako su te knjige prevedene na albanski jezik. Najkompetentniji su postali izgleda njihovi profesori, od kojih se cak neki ne libe da jednostavnmo prevedu sa srpskohrvatskog jezika potrebnu literaturu i prosto, potpisu sebe kao autora.

Student prve godine Filoloskog fakulteta kaze: "Jedan od nasih profesora objavio je svoju knjigu, koja se prodaje u Dekanatu. On ima listu imena studenata koji kupuju njegovu knjigu, a oni lakse prolaze na ispitu. I njegova starija koleginica sa trece godine Pravnog fakulteta se zali: "Broj novih objavljenih knjiga se svakodnevno povecava. Ja nemam mogucnosti da kupujem ove knjige, iako su mi potrebne. Primorana sam da cekam da neko od mojih kolega, koji je kupio knjigu, polozi ispit, pa da je pozajmim. Bilo je slucajeva kada je prolazilo i po nekoliko meseci, dok nisam uspela da dodjem do odredjene knjige.

A ovako izgledaju te knjige: korice, na kojoj pise Univerzitet u Pristini, fakultet, naziv autora, naziv predmeta i godina izdavanja; Iza korice se nalazi sadrzaj i uvod od strane autora. I cini se da su ovi profesori veoma sposobni. Oni su sami i recezenti i lektori i tehnicki urednici, korektori...

Zato ovdasnji student cesto postavljau pitanje zbog cega knjige nisu objavljene kada je postojao samo jedan Univerzitet? Zasto se ove knjige objavljuju upravo u ovo vreme, posle vise od 25 godina od osnivanja Univerziteta u Pristini? A posto su profesori tako sposobni, zasto ranije nije omoguceno citavim generacijama da raspolazu sa vise knjiga, ciji bi autori bili albanski profesori?

Predavac na Pravnom fakultetu, H.I. ovako odgovara na nasa pitanja: "Pripremam knjigu za predmet koji predajem. Posto sam predavac potrebno je da studentima pruzim literatiru ciji cu autor biti ja". I to je sve...

Gjeraqina TUHINA AIM Pristina