MAGBET NA ULICI

Simbolicka igra izdrzljivosti i otpora

Zbog poznatih dogadjaja u Srbiji i premlacivanja gradjana u Beogradu, dramski umetnici odbijaju da igraju predstave, reditelj Goran Pakaljevic otkazao retrospektivu svojih filmova na FEST-u. Istovremeno se u bioskopima "vrte" najnoviji filmski hitovi, vecina galerija radi sasvim normalno, izdavaci promovisu nova izdanja,pisci primaju nagrade, gradeci svi zajedno fino tkivo privida normalnog zivota. Francuska 7. je ostala dosledna:na protesnim vecerima svako govori zasto je postao ucesnik protrsta. Te veceri su postale suvisne vec na samom pocetku,posto su tu oprali ruke i oni,koji ih kriju u dzepovima jos od svecanih vecera u ratnom Visegradu, kada su na manifestacijama odrzanim Andricu u cast, pozvali "Srpkinje da radjaju decu"

AIM,BEOGRAD, 30. 1. 1997

Nedvosmislena, ali najcesce samo verbalna podrska umetnika protestnim okupljanjima u Beogradu, nastavljena je nakon studentske akcije "kordonom protiv kordona" koja je jedno nasumice odabrano mesto u Kolarcevoj ulici pretvorila u simbola otpora, nagovestajem radikalnijih koraka. Savez dramskih umetnika Srbije formirao je krizni stab protesta i pozvao pozorista da potpuno obustave rad, a poznati dramski pisac Dusan Kovacevic zatrazio je da se ovo udruzenje odrekne reditelja Ljubise Ristica zato sto je Beogradjane nazvao ruljom. Na pragu jubilarnog, 25.FEST-a Goran Paskaljevic je iznenada otkazao retrospektivu svojih filmova. "Uveren sam da u okolnostima u kojima zivimo, ovakve proslave nemaju nikakve svrhe", napisao je reditelj organizatorima, dovodeci u jednoj kasnijoj izjavi u pitanje smisao odrzavanja FEST-a u ovakvim prilikama.

Jos pre ovako zaostrenih tonova, koji naslucuju potpunu blokadu kulturnog zivota, sivi i bezlicni zavrsetak Kolarceve ulice gde su ranije samo pesaci u trku izbegavali podzemni prolaz, pretvorao se preko noci u otvorenu scenu, umetnicki atelje, muzicku pozornicu, podijum za igru, prostor za performans ... Imedju studenata i kordona, na vlaznom asfaltu "nicije zemlje", odigrana je u nestvarnoj atmosferi Sekspirov "Magbet". Umetnici su jednog od narednih tih dana brzim potezima promrzlih ruku portretisali "cuvare" Kolarceve koji su spustali pogled prema vrhovima svojih cizama, jedna grupa je izvela i hepening sa ogledalima koja su usmerili prema plavom kordonu a nedelja se zavrsavala furioznim duvackim kresendom koji su izveli muzicari i studenati Univerziteta umetnosti.

U medjuvremenu je gotovo i zaboravljen prvobitni razlog postavljanja kordona (nesmetano odvijanje saobracaja) jer je danima bila potpuno blokirana jedna od najprometnijih ulica u centru grada, i sve se uz ucesce brojnih stvaraoca pretvaralo u simbolicku igru izdrzljivosti. U toj igri je policijski kordon bio osudjen da popusti, jer u pravilima sluzbe pojam "inata" nije zabelezen kao relevantna kategorija, a nigde nije ni zapisano naredjenje kojim se sprecava da se jedna u nizu policijska akcija izdigne u simbolicku ravan i preraste u dogadjaj. To prerastanje su snaznije od svih drugih podrzali ljudi iz sveta pozorista, koji su se svake noci okupljali ispred svojih maticnih kuca i u koloni dolazili do studenta. Udruzenje dramskih umetnika Srbije je sa teskocama uspevalo da artikulise glumacku i rediteljsku pobunu u zajednicku akciju podsecajuci da je pozoriste kolektivni cin, jer su vec pocele da izostaju predstave zbog "bolesti" glumaca.

"Savez dramskih umetnika Srbije je koristio razlicite oblike protesta, ali u sadasnjoj situaciji uvidja da desavanja na ulicama, nasilje i pretanja silom, nadmasuju nase mogucnosti da odgovorimo drugacije nego potpunim prestankom rada pozorista. Medju drugim nesrecama, Srbija bi ostala i bez pozorisnih predstava", oglasio se ovih dana Krizni stab protesta Saveza drmaskih umetnika.

Samo dan-dva pre ove odluke, predsednik Saveza Svetislav Goncic nam je rekao, da je pojavljivanje glumaca na studentskom protestu nakon predstava najkonstruktivnije, ali da ce buduci koraci Saveza zavisiti od situacije na ulicama". Predsednik Saveza dramskih umetnika podseca da su apelovali na kolege da se uzdrze od pojedinacnih odluka neigranja u predstavama, jer je to kontraproduktivno. "Naravno niko ne moze da zabrani bilo kome da pojedinacno reaguje na sve ono sto se desava oko nas, ali smo apelovali da se suzdrze u odnosu na organizovane akcije Udruzenja", rekao nam je Goncic. Na pitanje da li je ipak ostavljena mogucnost da dodje do potpune obustave rada u beogradskim pozoristima Goncic je kratko odgovorio: "Ne znam, verujte. Ne znam sta ce biti." Ovakav stav Saveza za mnoge clanove bio je previse blag pa su neki glumci odlucili da ipak prekinu sa igranjem u pozorisnim predstavama. Prvi je to ucinio Dragan Nikolic. Poznati glumac nam kaze da je odlucio da se nece pojavljivati na sceni dok traju protesti. Nikolic izricio nagasava da je to njegov licni stav i korak na koji se opredelio uprkos tome sto zna da "pozorista u kriznim situacijama imaju odredjenu misiju".

Nakon odluke doajena domaceg filma i pozorista na iste korake su odlucili i neki glumci medju kojima je i Zoran Cvijanovic. Cvijanovic nam potvrdjuje svoju odluku, ali "radije ne bi govorio sire o tome" sto obrazlaze na sledeci nacin: "Sav publicitet koji tome eventualno pripada, treba da prestane one veceri kada sam svoju odluku saopstio studentima, jer su oni glavni junaci ovog desavanja. Ne zelim da nesto dodatno objasnjavam jer sam njima rekao zasto necu igrati predstave. Mislim da su studenti glavni junaci svog desavanja i da smo mi tu samo usput". Cvijanovic kaze da mu nije preostalo nista drugo nego da sledi Dragana Nikolica. "Kada sam imao devet godina daleke '68 gledao sam snimanje filma 'Mlad kao ruza' u kome je jednu od uloga tumacio i Gaga Nikolic, jedan od mojih prvih idola. Danas smo sticanjem okolnosti kolege, dobre kolege, i meni nije preostalo nista drugo nego da ponovim njegov korak."

Za to vreme se u bioskopima "vrte" najnoviji filmski hitovi, vecina galerija radi savim normalno, izdavaci promovisu nova izdanja, pisci primaju nagrade, gradeci svi zajedno fino tkivo privida normalnog zivota.

Jedino pisci u svom domu u Francuskoj 7. organizuju protesne veceri na temu "Zasto sam ucesnik protesta".Jedno vece su pozvali i Dragosa Kalajica koji je shvatio da je tema, "Zasto nisam ucesnik protesta" jer, zasto bi ga organizatori i zvali kada je po sopstvenom opredeljenju - fasista. Shvativsi tek tokom veceri o cemu je rec, Kalajic je naravno rekao sta sve misli o protestima, a organizatori su njegove reci lepo i brzo upakovali u demokratsku oblandu o pravu na razlicita misljenja. Uostalom ove veceri su vec postale i suvisne, posto su jos na pocetku tu oprali ruke i oni, koji ih kriju u dzepovima jos od svecanih vecera u ratnom Visegradu kada su na manifestacijama odrzanim Andricu u cast, pozivali "Srpkinje da radjaju decu".

(AIM) Slobodan Kostic