ALBANIJA:PIRAMIDALNE SHEME PADAJU, ZEMLJA U HAOSU
Albanija dozivljava najozbiljniju krizu od pada komunizma, pre sest godina. Vec vise od nedelju dana, zemlju je preplavio talas protesta hiljade gradjana, koji su izgubili svoje ustedjevine u vec propalim piramidalnim shemama. Gotovo svi veci gradovi Albanije su pretvoreni u arene sukoba demonstaranata sa policijskim snagama, dok je na desetine drzavnih zgrada zapaljeno i unisteno. Scene nasilja su bile posebno dramaticne u gradovima Ljusnja (Lushnja), Berat i Valona, gde su razbesneli demonstranti protestovali nekoliko dana zaredom, blokirajuci nacionalne puteve, koji povezuju glavni grad Albanije sa jugom zemlje, paleci gotovo sve zgrade zvanicnih institucija i sedista Demokratske partije na vlasti. Blizu 100 policajaca je u ranjeno u sukobima, dok o povredjenima na strani demonstranata nema zvanicnih podataka. U jedanom zatvoru u Kavaji, u nedelju ujutru, izbila je pobuna i u sukobu sa policijom poginula su dva zatvorenika.
Demonstranti optuzuju Vladu pretsednika Berishe zbog gubitka njihovog novca u piramidalnim shemama, koje su se u Albaniji sirile u nevidjenim razmerama, u poredjenju sa bivsim komunistickim zemljama, ukljucujuci tu i Rumuniju i Rusiju. Racuna se da je oko milijardu dolara investirano u blizu deset kompanija, koje su nudile procente u visini od 8 do 25 odsto mesecno. Vlada je primorana da preduzme mere za zatvaranje nekih od ovih kompanija, odmah posle proglasenja bankrotstva od strane zelenasice br.1 u Tirani, Romkinje zvane Sudja, koja je stavila u promet, po jednoj cisto piramidalnoj shemi, vise od 60 miliona dolara. Bosovi dveju najpopularnijih kompanija "XHAFERRI" i "POPULLI" su uhapseni, dok su njihovi postojeci kapitali u albanskim bankama blokirani. Vlada je dala do znanja da se radi o blizu 300 miliona dolara, koji ce se vratiti gradjanima. Medjutim, preduzete mere od strane Vlade nisu uspele da smanje narodni revolt, cak je hapsenje bossova tih kompanija bio razlog koji je isprovocirao najostrije proteste u Albaniji, jos iz vremena od manifestacija iz 1990 - 1991. protiv komunistickog rezima. Zapocete pod parolom "Hocemo nase pare", protesti su prerastali u demonstracije sa parolama protiv Vlade i pretsednika Berishe. Za nemalu masu ljudi, koji su izgubili u piramidalnim shemama, ne samo svoje ustedjevine, vec cesto i svoje kuce, krivac je Vlada, jer je ona podsticala piramidalne sheme i nije zastitila gradjane od prevare nesagledivih razmera.
Covek br.1 Demokratske partije na vlasti, ministra spoljnih poslova Shehu, koji je otisao da smiri ogorcene demonstrante u gradu Ljusnja, nasao se nasuprot te mase, koja ga je gadjala, zlostavljala i najzad, drzala "zarobljenog" oko osam sati. Taj dogadjaj, bez presedana, pokazatelj je anarhije u kojoj se zemlja nalazi, koliko i gubitak kredibiliteta aktuelne Vlade.
Posto se suocila pred nepredvidjenim izazovom narodnog pritiska, koji je sve vise u porastu, Vlada je primorana da obeca pocetak vracanja novca koji je u bankama blokiran, pocev od 5. februara. Premijer Meksi se potrudio da umiri beznadezne gradjane, rekavsi da ce se jedan veoma veliki procenat kapitala koji su gradjani investirali njima i vratiti.
Medjutim, obecanja nisu bila dovoljna da bi smirila agresivnu masu. Albanski parlament, gde skoro 90 osto poslanika ima Demokraatska partija na vlasti i u cijem radu ne ucestvuje socijalisticka opozicija, zbog njenog nepriznavanja rezultata diskutabilnih izbora iz maja prosle godine, usvojio je na vanrednoj sednici Odluku, koja daje pretsedniku Berishi kompetencije da u poslenjim dogadjajima upotrebi vojne trupe za zastitu drzavnih objekata i deblokiranje nacionalnih puteva.
Izvori iz Demokratske partije kazu da je na cetvorocasovnom sastanku sa parlamentarnom grupom Demokratske partije, Berisha izlozen pritiscima od strane poslanika, kako bi proglasio vanredno stanje u zemlji, kao jedini nacin da se zemlja izvuce iz haosa i nasilja. Berisha je odbio uspostavu vanrednog stanja i kompromisna formula je bila samo delimicna primena, kao sto je zastita uz pomoc vojske zvanicnih zgrada i puteva. Od ponedeljka ujutro, vojska je u pripravnom stanju i preuzela je kontrolu nad glavnim putevima i drzavnim zgradama.
Poslednji dogadjaji su poostrili, kao nikada do sada, politicku situaciju u zemlji. Partija na vlasti i opozicija razmenjuju ostre replike, prebacujuci odgovornost jedna na drugu za stvoreno stanje.
Premijer Meksi je optuzio one, koje naziva "crvenima bandama", kao glavne izazivace talasa nasilja u zemlji. Dok je pretsednik Demokratske partije Tritan Shehu, tokom jednog vanrednog aktiva partije rekao da opozicija "upotrebljava nesrecu ljudi da bi destabilizovala zemlju".
Sa svoje strane, opozicija oslabljena i podeljena, jos od lokalnih izbora u oktobru, podrzala je narodni protest,ali se i distancirala od akata nasilja ispoljenih na demonstracijama. Na mitingu organizovanom u nedelju, u glavnom gradu, glavne partije opozicije su zvanicno uputile zahtev za ostavku Vlade. One su predlozile kao jedini put resenja, stvaranje tehnicke Vlade, a kasnije organizovanje novih opstih izbora. Opozicija je optuzivala vlast zbog preduzetih mera za uspostavljanje reda, aktiviranjem vojnih jedinica. Generalni sekretar Socijalisticke partije Rexhep Mejdani je rekao da preduzete mere de fakto vode ka uspostavljanju vanrdnog stanja u zemlji. "Umesto politickog resenja, vlast je odgovorila vojnim resenjem", rekao je Mejdani.
U stvari, opozicija koja je u ovom slucaju uspela da osigura podrsku, koju ranije nije imala, nije imala jasan i odsecan stav protiv piramidalnih shema. Sheme su bile toliko masovne i popularne u Albaniji, da kada bi se govorilo protiv njih, znacilo bi da se ljudi navode protiv sebe. Cak, i kada je oktobra prosle godine ekipa MMF najavila opasnost koju predstavlja sirenje ovih shema, opozicione partije su izabrale da cute. Medjutim, u medjuvremenu, one su optuzile partiju na vlasti da je upotrebila novac od piramida za finansiranje proslogodisnje izborne kampanje. Na nekim izbornim posterima na jugu Albanije, uporedo sa imenima kandidata partije na vlasti, bila su upisana i imena jakih sponzora, koji su upravo bili bossovi piramidalnih shema. Medjutim, i gore navedene optuzbe su odbacene od strane demokrata.
Predlog opozicije za sastavljanje tehnicke vlade, dobio je kao odgovor jedno kategoricko "NE" i cini se da za sada za ovaj predlog ima malo nade. U stvari, i kada bi se taj predlog prihvatio, za samu opoziciju bi postojao veliki broj pitanja na koja je tesko odgovoriti. Ako bi Berisha napravio takav popust, da li bi opozicija prihvatila Vladu, koja bi dobila mandat od strane Parlamenta, koji ona ne priznaje i bojkotuje? Isto tako, kada bi Berisha jednom popustio, da li bi i opozicija bila spremna da popusti i da se vrati u Parlament, popunivsi mesta koja su aktuelno prazna?
Kriza u Albaniji je koliko ekonomska, toliko i politicka. Teskoca njenog resenja lezi ne samo u realnoj nemogucnosti da se gradjanima vrate veoma viskoke sume, koje cine gotovo polovinu nacionalnog dohotka zemlje, ali i zbog nedostatka politickog dijaloga, u uslovima kada je opozicija vise politicki dekor, nego partner za pregovore. Imajuci vise od 90 odsto centralne vlasti i isto toliko one lokalne, partija na vlasti je primorana da sama obuzda, veoma cesto, slepe proteste.
Osim ostalih teskoca, cini se da se Berishina vlast sada suocila sa jos jednom, onom o tretiranju narodnih protesta. Za razliku od scena policijskog nasilja na trgu Skenderbeg, 28. maja, kada je policija pretukla lidere opozicije, u Ljusnji, Valoni, Beratu itd., policija se pokazala veoma tolerantnom, cak je dozvolila da pred njenim ocima ogorcene mase pale drzavne objekte. Naravno, Berisha se uplasio kako od daljeg zaostravanja sa masama, koje su izgubile novac, toliko i od narusavanja imidza, u uslovima kada se protesti u Sofiji, veoma slicni sa ovima u Tirani, razlikuju njihovom mirnom prirodom. Medjutim, ne treba zaboraviti cinjenicu da su, kao i veci deo albanskih gradjana i policajci stavili u depozit novac u piramidalnim shemama, sto naravno, cini da oni budu veoma malo motivisani da upotrebe palice.
U stvari, za sada se na ulicama nalazi narodna opozicija ili ekonomsaka, koja se u poslednje cetiri godine, nije pojavljivala u Albaniji. Brze ekonomske promene, povecanje zivotnog standarda, u poredjenju sa prosloscu, za najveci deo populacije, veliki dotok novca iz emigracije, sverca i posebno od piramidalnih shema, ostavile su opoziciji u Albaniji samo teme ljudskih prava, politickog ponasanja Berishe ili hapsenja socijalistickog lidera Fatosa Nanoa. I u dvema izbornim proslogodisnjim kampanjama, uoceno je da niko nije govorio o taksama i novcu, vec samo o Berishi i njegovom uhapsenom rivalu Nanou.
Veoma je tesko predvideti kakav ce biti sutrasnji dan. Sada i utakmice prekinutog sampionata u fudbalu predstavljaju kada bi ponovo zapoceo, opasan dogadjaj. Berisha je izgubio svoju psiholosku tvrdjavu, trg "Skenderbeg" u centru Tirane, gde je po prvi put, posle cetiri godine, opozicija uspela da demionstrira. Medjutim, prisustvo vojske na putevima zemlje, mozda ce uspeti da zaustavi talas rusenja, i pocetak vracanja jednog dela novca 5. februara, kao sto je obecano, mozda bi uspelo da donese, u najmanju ruku, mir i nadu.
Remzi LANI AIM Tirana