STREPNJA OD MILOSEVICEVOG RADIKALIZMA

Sta smera Predsednik

Iako zbivanja na uzburkanoj politickoj sceni Srbije, gde se koalicija "Zajedno" mitinzima bori za povratak dobijenih glasova u drugom krugu za lokalne organe vlasti, a rezim raznim opstrukcijama nastoji da proteste studenata i gradjana iscrpljivanjem umrtvi,traju vec vise od dva meseca, jos ni priblizno nije moguce sagledati koje su krajnje namere predsednika Srbije Slobodana Milosevica, odnosno do koje je mere spreman da ide u zaostravanje prilika, koje polako, ali sigurno vode prema potpunoj paralizi Srbije. I ovoga puta zadrzao je dosadasnju naviku da svoje namere obavija velom tajanstvenosti, iz cega je stvorena praksa da se na osnovu povucenih poteza predvidjaju sledeci koraci.

,AIM, Beograd, 27. 1 . 1997

Svi su izgledi da se on opredelio za radikalizaciju sadasnjih zategnutih odnosa s njegovim politickim protivnicima, a na tako nesto upucuju postupci u njegovoj desetogodisnjoj liderskoj karijeri kada se uvek opredeljivao prvo za beskompromisne poteze, kojima je cesto uspevao da zbuni svoje protivnike, ali je na kraju, ipak, dobijao manje nego da je pokazivao smisao za kooperativnost. Uostalom, njegovo pojavljivanje na politickoj sceni dozivljeno je u srpskoj javnosti kao dolazak politicara koji ce Srbiji osigurati bolji status u bivsoj jugoslovenskoj federaciji, a sada se ta ista javnost bori da ga ukloni s liderske pozicije, jer ga smatra glavnim krivcem stradanja, kako Srbije tako i celokupnog srpskog naroda. Dosad se njegova individualna politicka uskogrudost placala kolektivno, a sada se, po prvi put pojavila mogucnost, procenjuje se u politickim krugovima da sam oseti svu gorcinu poraza.

Ako je to tacno, tesko je objasnjivo zasto se Milosevic izlozio opasnosti da se nagomilano nezadovoljstvo u srpskoj javnosti okrene protiv njega i to u situaciji kada se radi o izborima za lokalne organe vlasti u kojima se kompetencije odlucivanja svode na gradski saobracaj, uklanjanje snega s ulica, ozeljenjavanje gradskih povrsina i na rad drugih komunalnih sluzbi. Tim izborima nije bila ugrozena njegova pozicija Predsednika Srbije gde je koncentrisana glavna moc odlucivanja. Kada su krenule naizgled bezazlene protesne "setnje" gradjana, kao odgovor na neregularno prisvajanje glasova od strane vladajuce stranke u samoj protesnoj koloni cula su se upozorenja kako ne treba ici u konfrontaciju s Tajsonom u ringu, niti s Milosevicem na ulici, jer su srpskog predsednika smatrali ekspertom za upotrebu naroda u politicke ciljeve s obzirom da je primenom tog recepta dospeo do sadasnjeg polozaja. Posle 70-ak dana, koliko traju protesti gradjana, smatraju upuceni, toliko su poljuljane da se moze lako dogoditi da s liderke pozicije sidje istim stepenicama kojima se nekada penjao.

Na pitanje zasto se Milosevic odlucio na zaostravanje odnosa ne samo s glavnim opozicionim protivnikom, vec i sa gradjanima i studentima, povecavajuci njihovo nezadovoljstvo iz dana u dan, postoji dugacka lepeza odgovora koji su u opticaju u beogradskim politickim krugovima. Po jednima smatra se da je Milosevic zrtva sopstvene krive procene oko razvoja dogadjaja, kao posledice ponistavanja izborne pobede koalicije "Zajedno" u Beogradu i nekoliko najvecih srpskih gradova. Milosevic, smatraju ti krugovi, nije racunao da ce lokalni izbori privuci medjunarodnu paznju, tim pre sto je za prvi krug, u kojem je slavio pobedu, dobio prelaznu ocenu medjunarodne kontrole za odrzane izbore. Bez podrske medjunarodne zajednice unutrasnja nezadovoljstva bi bila brzo stavljena pod kontrolu. Drugu gresku srpski lider, smatraju ovdasnji analiticari, napravio je kada je pozvao OEBS da utvrdi sta se stvarno dogodilo u drugom krugu. Na ovaj korak oprezni Milosevic se sigurno ne bi odlucio da nije bio uveren, kako ce mu OEBS biti naklonjen. Na tako nesto upucivale su ga najmanje dve stvari: dobijena pozitivna ocena za prvi krug i ocena italijanskog ministra Dinija da spor treba resiti u institucijama sistema.

To je bio ambijent kojeg je Milosevic i zeleo, jer su institucije sistema bile pod njegovom kontrolom. Zanemario je da ce se nezadovoljstvo gradjana najvise manifestovati upravo prema radu institucija sistema. Postoji i treci razlog zbog kojeg je Milosevic bez ustrucavanja pozvao OEBS da presudi u sporu s delom opozicije. Njegova se procena temeljila na uverenju da mu uloga Predsednika Srbije daje presudnu pogodnost jer je bio u uverenju da ga medjunarodna zajenica, smatra jednom od kljucnih licnosti u provodjenju mirovnog procesa na prostoru nekadasnje Jugoslavije. Po mnogima to je bila njegova kljucna greska u proceni svoje pozicije. Kada je Gonzalesova komisija, u ime OEBS-a za samo dva dana dosla do saznanja u kojim gradovima je koaliciji "Zajedno" uskracena pobeda, posle cega je OEBS zatrazio da se greske isprave, a krug ustupaka koje Milosevic treba da ucini prema opoziciji prosiri i na ravnomernu zastupljenost u medijima Milosevic je shvatio koje su posledice njegove krive procene.

Ministar spoljnih poslova Milutinovic je pozurio da izjavi kako je Gonzalesova komisija pobrkala loncice, ali su zvukovi od lupanja po serpama, kao znak protesta prema drzavnoj televiziji poceli da odjekuju sirom Srbije. Postoje misljenja, koja ne osporavaju da se Milosevic nasao u teskoj situaciji zbog losih procjena, ali se dodaje da ne treba izgubiti iz vida i druge okolnosti. Pre svega da su pojedini njegovi puleni svoju politicku poziciju iskoristili da se materijalno potkoze do te mere da su se poceli osecati kako im je zajedno s bogastvom porasla i politicka moc, pa su postali neposlusni. Pored toga njegovu stranku potresali su unutrasnji sukobi ideoloske prirode i kadrovske naravi. Svemu tome, smatraju upuceni treba dodati i karakterne osobine samog Milosevica, koji boluje od Brozovog sindroma, odnosno ne moze da podnese ono sto ne voli, u sta je spadala i okolnost da zivi u gradu u kojemu ce Djindjic ili neko drugi iz opozicije biti gradonacelnik Beograda. Ukoliko opozicija bude ipak osvojila Beograd ostaje da se vidi nece li Milosevic prestonicu preseliti u neki drugi grad gde socijalisti imaju vecinu.

Mnogi u zivotu izgube vrapca u ruci da bi se docepali goluba na grani, a u Milosevicevom slucaju je obrnuto. On reskira da mu odleprsa golub iz ruke da bi uhvatio vrapca. Njegovu politicku poziciju pocinje da ubrzano ugrozavaju i ekonomske prilike u zemlji, koje on bez strane pomoci ne moze da ublazi. Talas ekonomskog nezadvoljstva vec su uzburkali prosvetni radnici, a najavili su se i metalci, tako da i radnicka klasa, koja se do sada drzala po strani izlazi na scenu, a i tekstovi u vojnim casopisima, koji upozoravaju da tesko materijalno stanje vojske nepovoljno utice na raspolozenje ofirskog kadra i borbenu sposobnost jedinica najavljuju odakle bi mogla da dodje jos jedna briga vise za vladajucu strukturu. Ukoliko Predsednika Srbije nije napustila sklonost ka radikalizovanju politickih prilika nad Srbijom ce se nadviti jos sumorniji oblaci.

(AIM) Ratomir Petkovic