VLADA MINIMALNE VECINE

Novoizabrani mandatar Drnovsek predlozio parlamentu novu vladu

Ljubljana,26.januar 1997

Uspeti ili ne uspeti? Tim hamletovskim pitanjem skoro dve nedelje mucio se novoizabrani mandatar i dosadasnji dva puta izbarani predsednik slovenacke vlade dr.Janez Drnovsek. Naime, Drnovsekova zelja je bila da sastavi veliku vladu u kojoj bi bili svi oni koji su ga izbrali u parlamentu (njegova liberalna demokratija, Kocijanciceva Udruzena lista socialdemokrata, Jelinciceva nacionalna stranka i Globacnikova penzionerska stranka) kao i bar jedna od tri samozvane "prolecne stranke" (Podobnikova narodna (pucka) stranka, Jansevi socialdemokrati i Peterleovi hriscanski demokrati). Ali "prolecna garnitura" nije htela da se razdvaja i trazila je od Drnovseka da ih primi sve u paketu i da sasatvi vladu narodnog jedinstva, u kojoj bi bile sve parlamentarne stranke. Iako se premieru to nije svidjalo uradio je i taj pokusaj, ali su bili apetiti prolecne trojke toliki da je pokusaj propao i da je na kraju prekjuce uvece Drnovsek objavio sastav vlade sa minimalnom vecinom u parlamentu.

U parlamentu je naime 90 poslanika i od tih ih je 46 glasalo za Drnovseka kao mandatara. To su bili svi poslanici udruzene liste, nacionalne stranke in penzionerske stranke, dva predstavnika nacionalnih manjina u parlamentu (Madjarka Marija Poszonec i Italijan Roberto Battelli) i veliko iznenadjenje - do nedavna poslanik hriscanskih demokrata Ciril Pucko, koji je - zbog neslaganja sa stranackom politikom i zbog njenog negativnog odnosa prema Drnovseku - napustio svoju poslanicku grupu, presao u samostalne poslanike i glasao za Drnovseka. Svi ti ljudi jednoglasno podrzavaju Drnovseka i njegovu vladu, dok imaju desnicarske stranke "proleca" ukupno 44 poslanickih glasova. Znaci, nemaju vecine, dok ima drnovsekov tabor minimalnu vecinu.

Toga Drnovsek nije zeleo. On je nastojao da formira stabilnu vladu, koja ne bi bila levo sredinska, vec bi njendiapazon isao od leve, preko sredine, do desne orientacije. U svojoj vladi je najvise zeleo da vidi Podobnikovu narodnu stranku, jer je upravo ta stranka pred izbore davala izgled najnormalnije, konstruktivne i kooperativne desnicarske stranke. Zbog tog imidza je i dostigla drugo mesto na novembarskim parlamentarnim izborima. Odmah posle izbora, Janez Jansa pritisnuo je na Peterlea i Podobnika da formiraju posleizbornu koaliciju (gde ima toga?!) i proglase se kao pobednici. Trik naravno nije uspeo, jer svako dete zna da se koalicije stvaraju pred izbore i da je na poslednjim izborima u Sloveniji ubedljivo pobedila Drnovsekova liberalna demokratija. Nerazumljivo je kako je mogao Podobnik baciti kroz prozor mogucnosti za dobijanje bitnih drzavnih resora u vladi, koje mu je nudio Drnovsek, samo zbog toga da ostane u fantomskoj koaliciji sa Jansom i Peterleom ciji izborni uspeh nije ni blizu Podobnikovom.

Predsednik narodne stranke i njegova dva satelita napravili su jos jednu gresku. Idejom da se formira vlada nacionalnog jedinstva pokusali su navuci Drnovseka da bi desnicarskoj trojici ponudio bitna ministarstva (unutrasnji, spoljni poslovi, finansije, privreda...) i tako bi u stvari oni preuzeli u ruke svu vlast, a Drnovsek bi bio samo lutka na konopcu, kojeg bi vukli oni. Posle koalicije to je bio vec drugi trik kojim zele tri konservativne stranke diskvalifikovati izborne rezultate i na sporedna vrata uci u vladu i preuzeti vlast. Ali to im nije uspelo. Iako nerado, u poslednji trenutak, malo pred istek roka za saopstenje predloga nove vlade, saopstio je parlamentu i javnosti da je odlucio formirati vladu sa ministrima iz vlastite stranke Liberalne demokratije Slovenije (6 mesta + 2 mesta za nestranacke mag. Gasparija i Dragonju, koji su predlozeni sa strane LDS), iz Udruzene liste socialdemokrata (5 mesta) i po jednim mestom za Slovenacku nacionalnu stranku i penzionersku stranku. Dva ministra ( za poljeprivredu i zakonodavstvo) jos nije predlozio, ali je obecao da ce se to desiti za nekoliko sledecih dana kao i to, da ti ljudi nece biti stranacki nego strucni ljudi. Danas necemo operisati imenima kandidata za ministre jer je procedura njihovog saslusivanja u parlamantu u toku i tek sledece nedelje bit ce glasanje o njima u parlamentu.

Ako bude ta vlada usvojena, nece joj biti lako uprkos velikoj strucnosti i relativnoj mladosti njenih potencialnih clanova. Iako su jos pre nekoliko dana opozicioni lideri obecavali konstruktivno ponasanje i kooperativno delovanje oko bitnih razvojnih pitanja, sada se vec raznim izjavama u medijima demantuju. Verovatno ce stvarati mnogo problema, jer ne treba zaboraviti da suu tom bloku mnogi antievropsko orientisani (Podobnik i Jansa stalno su pricali o "rasprodaji slovenacke zemlje" i slicno) i zbog toga vladi sa vecinom samo jednog glasa, stvarat ce velike probleme u procesu priblizavanja Evropskoj uniji i Nato paktu. Janja Klasinc, AIM