KLOPKA ILI PRAVA PRILIKA ?

Slovenija i SECI (Americka iniciativa za saradnju u jugoistocnoj Evropi)

Prosle nedelje, tacnije v sredu, 15. januara, na okruglu petu godisnjicu sireg medjunarodnog priznanja Slovenije, je u slovenackom politickom vrhu posle posete americkog diplomata Richarda Schiffera (Ricarda Sifera) maltene zavladala panika. O cemu se radi?

Gospodin Sifer, posebni izaslanik americkog predsednika, je Sloveniji preciznije predstavio americku iniciativu za saradnju u jugoistocnoj Evropi, zvanu SECI (Southeast European Cooperation Iniciative). Radi se o pokusaju, da se uz pomoc ekonomske saradnje dvanajst drzava na tom podrucju - od Soce do Dnjestra

• ucvrsti polozaj v toj nestabilnoj regiji. Mozemo primetiti mnogo suptilniji pristup Sjedinjenih americkih drzava, do "stabilizacije" tog podrucja od ranijih navrata v ne tako davnoj proslosti. Amerikanci pokusavaju relativno kratka razdoblja "ljubavi" medju drzavama na Balkanu i njegovoj bliznjoj okolini (svima je poznata frekvencija neprijateljstva i ratova na tom podrucju) iskoristiti i finim ekonomskim mehanizmima trajno prosiriti i ucvrstiti svoj uticaj na tom delu sveta. Americku iniciativu mozemo razumeti i kao dodatnu sasvim ekonomsku polugu (za utecaj na Balkanu), iako se pre svega istice politicka dimenzija, sto zasad SAD kategoricki odbacuju.

Iako Bela kuca celo vreme istice, da ce SECI delovati na neproblematicnom ekonomskom principu i uprkos svom ubedjivanju o nepolitickoj dimenziji te iniciative je slovenacka politcka javnost snazno uzdrmana. Ali tajming te "ponude" je za Ljubljanu vise nego pogodan. Slovenacki politicki vrh, koji se grozi i od same pomisli, da bi morao razgovarati o bilo cemu za istim stolom sa svojim nekadasnjim sudrzavljanima, zahvaljujuci srecnoj okolnosti, sto jos nema konstituiranu vladu, moze mirne duse do predloga ostati dobrovoljan, ali ocito i hladno neutralan. Ne cudi cinjenica, da SECI nisu otvorenih ruku docekali ni u Zagrebu ni u Budimpesti. Niko ne zeli biti zapadna granica nestabilne jugoistocne Evrope - svi bi bili jugoistocna granica Zapada.

Ali nesuglasice oko SECI postoje i izmedju SAD in Europske unije, sto je do neke mere i razumljivo, jer se u nekom sirom okviru sve ipak svodi na takmicenje za utjecaj u Evropi. U kasnu jesen prosle godine su Washington i Bruxelles (Vasington i Brisel) postigli dogovor o tome, da ce SECI tesno saradjivati sa OESS a za visokog predstavnika i koordinatora su imenovali Austrijanca Gerharda Buseka, iako je poznato, da ima Austrija do saradnje u tom projektu izrazito negativan stav. Za sebe govori jos jedna cinjenica u vezi nesuglasica izmedju Evrope i Amerike. Italija je vec od pocetka ideje u prolece prosle godine izrazila zelju za saradnju u SECI. Njen potez je nedvoumno moguce razumeti u kontekstu njene teznje po vodecoj sili u regiji. Ali Amerikanci su jih gladko odbili, sto jasno pokazuje na njihovu odlucnost, da zadrze potpunu kontrolu nad razvojem iniciative za sebe.

Sigurno Sloveniju ne moze radovati, da o njenoj buducnosti odlucuje drugi. Ali pre ili kasnije }e se morati pomiriti sa cinjenicom, da je samo piun na sahovskoj tabli globalne politike i piuna niko ne pita, kada i gde da ga pomakne.

U krutoj realnosti geopolitike ima za Sloveniju i dobrih novosti. Iniciativu nude SAD a upravo oni su zaustavili zadnje krvoprolice na Balkanu, a jos je vaznija cinjenica, da bi Slovenija, ako bi odmah pristala na saradnju u SECI, Washingtonu pokazala svu zrelost jedne drzave pri procenjivanju svog gepolitickog i ekonomskog polozaja. Time bi dokazala i da je razumela smisao nove uloge Nata i to da se je pomirila sa elementima novog geopolitickog usmerenja, koji joj u principu nije sklon, ali uzima u obzir realnu vrednost geografskog polozaja drzave.

Amerikanci su povukli dobar potez, jer ce pored realizacije svoje zelje po dominaciji v regiji, gde ce biti prvi i u investiranju v trziste sa nezanemarivim 150 mio ljudi i duboko posegnuti u rusku interesnu sferu. Ako je SAD zaista stalo do toga, da Slovenija bude zapadna granica SECI, Bela kuca bi postupila mudro, ako bi joj jasno stavila na znanje, da saradnja v toj interesnoj skupini ne menja karakter i znacaj njene kandidature za clanstvo u Natu i da na to moze uticati samo pozitivno. Umesto toga je SECI u Sloveniji probudio strah, da je rec samo o utesnom odlagalistu "zaboravljenih" i ljutnju, da je Zapad jos uvek tretira kao deo nestabilnog Balkana. Saradnja u SECI bi po misljenju nekih mogla znatno ote{ko}iti put Slovenije u Nato, a ujedno bi mogla iskrsnuti opasnost i od obnove balkanskih scenarija - setimo se samo evropskog predloga o Euroslaviji, koju su podrzali mnogi uticajni Evropljani, ali dalje od oblikovanja informativnih centara Evroslavija nikad nije dosla.

Forma SECI je takva, da bi se mogla s vremenom napuniti i sadrzajem, a taj ce sigurno biti vise nego samo ekonomski. Na to niko nema primedbe. Ali planovi globalne sile i volja naroda u regiji bi se mogli razi}i na raskrsnici, koju postavljaju istorijska iskustva. Drzave u toj regiji su bile u dugim vekovima prijateljske samo vrlo kratko vreme. Odmah kada se ukazala sansa odnosno kad je popustio vanjski (medjunarodni) pritisak, balkanski su se narodi brzo razisli i vreme mrznje i sukoba je bilo mnogo duze do vremena sloge i saradnje. Ta dokazana nesposobnost zajednickog zivota (setimo se samo SFRJ) i zacrtava granice tog americkog projekta. Drugu granicu zacrtava - kako predvidljivo

• novac. Sredstva za realizovanje SECI morala bi osigurati zapadna Evropa, a ona vec neko vreme (kao sto smo primetili) americkoj ideji nije preterano sklona. Sudeci po tome je moguce ocekivati, da bi iniciativa, u takvom obliku, u kakvom ju je predstavio Sifer, zivnuti tek kroz koju godinu. Slovenija, koja je u vreme posete americkog diplomata pokazivala vidnu skepsu, sa svojim odgovorom ne zuri i pre svega ceka jun ove godine, kada ce Nato objaviti imena drzava, koje ce u prvom krugu postati njegovi clanovi. Nije potrebno isticati, koliko bi se Slovenija laksim srcem pridruzila SECI, da je bar jednom nogom u jednoj od dve veleorganizacije - Nato ili EU.

Zanimljiva je jos jedna nus pojava SECI. Kako je samo ohladio novi val evroskepticizma u Sloveniji, kada se materializovao kao dosad jedina opipljiva alternativa Evropskoj uniji. Izbor je sada jasniji nego pre - Nato i EU ili novi balkanski savez. Odgovor svih stranackih predsednika u Sloveniji na to pitanje je tako harmonican, da skoro podseca na neko proslo vreme, dok smo ziveli u zajednickoj socialistickoj domovini. Glasi: Nato i EU.

Matilda Kojic, AIM