EKSPERTSKA NADMUDRIVANJA

Arbitraza o Brckom

Visednevno dokazivanje u Rimu na cijoj strani je pravda nije ponudilo nijedan sustinski argument koji vec nije poznat, ali je zato obilovalo ekspertskim tumacenjima koja su i u detaljima videli ona znacenja koja bi mogla prevagnuti na jednu ili drugu stranu. Resenje ce, medjutim, biti globalno i pocivace na konkretnom politickom interesu i njemu primerenoj logici.

Banjaluka, 24.januar 1997. (AIM)

Kada je, odmah nakon sklopljenog sporazuma u Dejtonu, predsjednik Srbije Slobodan Milosevic cestitao Srbima sa leve strane Drine Republiku Srpsku niko nije mogao znati da "dil", postignut u americkoj vojnoj bazi, prikriva znacajan "feler" koji moze imati funkciju eksplozivne smjese sa odloznim paljenjem. U tadasnjoj poplavi pomirljivih i mirotvornih izjava cija je svrha bila revidiranje ratnih ciljeva i tadasnje rukovostvo Republike Srpske gromoglasno je isticalo tezu da su Srbi iz Bosne i Hercegovine dobili drzavu koja je verifikovana i na medjunarodnom planu. Naravno, nimalo slucajno, Brcko kao problem tada se nije ni pominjalo, ili se to cinilo tek uzgred, kao da je rijec o nekoj zanemarljivoj teritorijalnoj korekciji koja ne zadire u sustinu odnosa u novonastaloj Bosni i Hercegovini.

Nevolje nastale obznanjivanjem mirovnog sporazuma i prvim koracima na njegovoj primeni, istini za volju, nisu ni dozvoljavale da se Brcko fokusira u prvi plan, tim pre sto je za resavanje tog slucaja ostavljeno dovoljno vremena, cak godina dana. Reintegracija onih delova Sarajeva koje su sve vreme rata kontrolisali Srbi u okrilje Federacije u potpunosti je bacila u senu i celinu mirovnog dogovora i sve njegove segmente koji su cekali na realizaciju. Potom je usledilo razgranicenje medjuentitetskom linijom, pa demilitarizacija u meri koju plan iz Dejtona predvidja, konacno i izbori koji su obnovili legitimitet starim vlastima u novoj Bosni.

Retorika predizbornih kampanja u oba entiteta aktivirala je Brcko kao temu na kojoj je najefektnije i najlakse bilo poentirati u svesti najsireg birackog tela. Vec tada su na obe strane medjuentitetske linije lansirale teze da je "Brcko nase i tako ce i ostati". Kako se proces arbitriranja intezivirao a vreme isticalo, tako se i razmena poruka zainteresovanih u sporu ubrzavala i dobijala na ostrini, a vec krajem prosle godine formulacije su poprimile jasan ton pretnji pri cemu se poseglo i za oruzjem. Na srecu, samo verbalno i uz frazu o primeni "svih raspolozivih sredstava", ali i to je bilo dovoljno da bi se uvidelo koliko je mir u Bosni i Hercegovini slabasna biljka tankog korenja. Takva "korespodencija" izmedju dve vladajuce nacionalne stranke srpskog i muslimanskog naroda bila je namenjena prvenstveno za domacu upotrebu, ali i za slanje signala medjunarodnoj zajednici da bi se iskazala cvrstina stava i istovremeno ostvario odredjeni psiholoskio efekat na one cija ce rec u odlucivanju o Brckom imati snagu presude.

U medjuvremenu, mnoge zavrzlame koje su se rojile oko "slucaja Brcko" u Republici Srpskoj, poput one oko definisanja predmeta spora, pozivanje na mape koje su nestale, ili nisu ni postojale, pa sve do povlacenja srpskog predstavnika u Arbitraznoj komisiji, rasprsile su se pod pritiskom dileme da li je za konacan ishod procesa vazniji pravni ili politicki aspekt spora. U zavisnosti od tog odredjenja obe strane su se uhvatile za one pristupe koji im obezbedjuju vise jacih argumenata pri cemu je prevaga politickih rezona na strani srpskog entiteta. Ako se podje od vrednovanja strateskog znacaja Brckog za Federaciju i Republiku Srpsku neosporno je da obezbedjivanje teritorijalnog kontinuiteta ima vecu tezinu od izlaska na Savu i da se vrednost tih interesa ne moze izjednaciti. Dejtonski sporazum, kao kompromisna politicka pogodba zasnovana na nacelima koja su prihvatile sve strane potpisnice tog dokumenta, daje za pravo ovoj tezi jer je u Zenevi, kao jedan od bazicnih principa celine mirovne konstrukcije, dogovoren upravo princip teritorijalnog kontinuiteta. Treba li napominjati da se ljuljanjem tih temelja u pitanje moze dovesti i sve ono sto je na njima niklo.

Srbi su u Dejtonu pod pritiskom medjunarodnih faktora ucinili velike kvalitativne koncesije. Gubitkom Sarajeva za Srbe je nastupila nenadoknadiva steta sa dalekoseznim posledicama politicke, ekonomske, socijalne i kulturoloske prirode. Izuzimanje Brckog iz teritorijalne celine Republike Srpske izazvalo bi debalans u utvrdjenom procentu raspodele 51:49 posto, sto zbog navedenog kvalitativnog gubitka nije moguce kompenzirati.

S druge strane, iz Sarajeva se insistiralo na tezi da bi ostanak Brckog u sklopu srpskog entiteta znacio nagradu za etnicko ciscenje. Ovaj argument, medjutim, stoji na klimavim nogama jer sa obe strane entitetske linije postoji bar desetina vecih gradova koji su u teritorijalnoj podeli "nagradjeni" za etnicko ciscenje. Problem se, naravno, moze postaviti i na tom etickom nivou, ali on po automatizmu otvara pitanja etnickih ciscenja i u Drvaru, Petrovcu, Sanskom Mostu, Kljucu, Zenici, Mostaru i Sarajevu. I ti gradovi su, u sklopu sadasnjih okolnosti, ostali kao nagrada onima koji su u njima izmenili etnicku sliku. Zato se i poziv najvisih muslimanskih zvanicnika da se sarajevski Srbi, koji su nakon Dejtona otisli u Brcko, vrate svojim kucama moze tumaciti i kao indirektno priznanje da je tokom rata i nakon njega Sarajevo bilo poligon etnickog inzinjeringa.

Visednevno dokazivanje u Rimu na cijoj je strani pravda nije ponudilo nijedan sustinski argument koji vec nije poznat, ali je zato obilovalo ekspertskim tumacenjima koja su i u detaljima videli ona znacenja koja bi mogla prevagnuti na jednu ili drugu stranu. Resenje ce, medjutim, biti globalno i pocivace na konkretnom politickom interesu i njemu primerenoj logici. Koristeci okolnost potpune izolacije samog skupa i njegovih ucesnika obe strane su se u javnosti oglasile izjavama iz kojih je provejavao manje-vise uzdrzani optimizam, pridajuci svaka sebi ulogu dobitnika u ovoj rundi. Na taj nacin oni nastoje umiriti javno mnenje i amortizovati obecanja data u predizbornoj kampanji, ali time i nesvesno odslikavaju stepen sopstvene nemoci da uticu na dogadjaje koji se ticu nacionalnih interesa.

Situacija nastala oko Brckog najuverljivije pokazuje da su Federacija i Republika Srpska, kao konstitutivni segmenti Bosne i Hercegovine, veoma daleko od onog kvaliteta medjusobnih odnosa koji bi se mogli oznaciti partnerskim i da ce za postizanje tog cilja biti potrebne godine. A do tada, o svim znacajnijim pitanjima odlucivace staratelji. To je, na zalost ili na srecu, jedina alternativa.

(AIM) Mladen Krsmanovic

x y