SKRETANJE PAÝNJE SA NARODNOG BUNTA

Atentati na Kosovu

Iz serije ubistava na Kosovu, kako policajaca tako i "lojalnih" Albanaca, u kontrolisanim medijima u Srbiji izdvojen je neuspio atentat na rektora Univerziteta u Pristini, dr Radivoja Papovica, i njegovog vozaca, Nikole Lalica. Eksplozija automobila - bombe, srecom, nije odnijela dva zivota, ali je Papovicu nanijela teske tjelesne povrede.

AIM,BEOGRAD, 22. 1. 1997.

Eksplozija ove bobme imala je, medjutim, zastrasujuci politicki eho u Srbiji i maksimalno se koristi u marketinske svrhe sa "posebnom namjenom". Prvo su beogradski mediji, pod direktnim uticajem SPS i vladajuce stranke u sjenci - Jugoslovenske udruzene ljevice, odmah uprli prstom na "albanske separatiste i teroriste" ne sacekavsi ni zvanicnu istragu, niti bilo kakve opipljive dokaze.

Tipicne su i tvrdnje, izrecene na protestnim mitinzima u Pristini, gradonacelnika, Dusana Simica : "Ovaj napad je produzetak serije teroristickih ataka na Kosmetu i govori da albanski ekstremisti ne prezaju ni od najcrnjih metoda zastrasivanja srpskog zivlja". Na isti nacin intonirana je i poruka potpredsjednice kosovskih socijalista, Danijele Dimic, studentkinje Pravnog fakulteta, koja je insistirala da drzavni organi "zaustave albanske ekstremiste u svojoj nameri da raspale ratni pozar u ovom delu Evrope". Vrlo je malo beogradskih medija objavilo informaciju da se Srpski pokret otpora Kosova i Metohije, u zvanicnom saopstenju, ogradio od takvih izjava. U saopstenju se, izmedju ostalog, kaze da su tvrdnje da "siptarski teroristi u dogovoru sa Koalicijom "Zajedno" razbijaju Srbiju i da su se napad na rektora Papovica i neka ubistva lojalnih Siptara dogodila na mig iz Beograda, predstavljaju uvredu za citav srpski narod, a Srbe sa Kosova i Metohije kompromituje pred svojim su narodnicima u drugim krajevima zemlje..."

Episkop rasko- prizrenski, Artemije, nasao je za potrebno da organizuje konferenciju za stampu, sto inace vrlo rijetko cini, i saopsti sledece: " Dok se god ne razjasni i ne otkrije krivac nemate pravo, gospodo, nikoga da prozivate. Koliko se oni mogu okriviti (Albnaci, primj. E.S.) toliko se moze okriviti i ovaj rezim. Papovic je podjednako smetao jednima i drugima. Mi zahtevamo i ocekujemo da organi reda, kojih na Kosovu ima mnogo i koje ovaj narod placa, pronadju krivca i izvedu ga pred sud. A, ne da s e ovako pausalno odmah povezuje Demaci zbog toga sto podrzava demonstracije u Beogradu. Zele da i u tu tragediju izmanipulisu. Veoma necasno" !

U razgovoru za AIM, direktorka Fonda za humanitarno pravo, Natasa Kandic, izrazava cudjenje zasto je izjava episkopa Artemija u beogradskim medijima precutana. U toj izjavi, po njenoj ocjeni, "izneta je jedna stvar koja moze biti potpuno tacna, ako se ima u vidu celokupna situacija na Kosovu. Rektor Papovic je vec dve-tri godine izlozen zestokoj kritici i sa srpske strane, zbog raznih zloupotreba, a Albanci se manje bave njime, jer ih i nema na tom Univerzitetu".

U medjuvremenu oglasila se navodna "Oslobodilacka vojska Kosova", kao izvrsilac atentata na rektora Papovica. U Demokratskom savezu Kosova tvrde da takva organizacija ne postoji. I sagovornica AIM tvrdi da je u vise sudskih procesa u optuznicama pojedinaca navodjeno da pripadaju toj organizaciji, ali "te optuznice deluju izrazito ideoloski i politicki. Niko nema podataka da li stvarno postoji ta organizacija, pod cijom je kontrolom i gde se nalazi".

Natasa Kandic ukazuje da je od prosle godine povecan broj incidenata na Kosovu, ali da takvih incidenata ima i u drugim gradovima, konkretno u Beogradu gdje se skoro svakodnevno dogadjaju ubistva. Ona smatra da to sto se dogadja na Kosovu "nalikuje na terorizam, ali jos uvek nema dovoljno indicija da bi se moglo zasigurno reci da se radi o terorizmu".

I po njenom misljenju, imaju osnova tvrdnje da aktuelne vlasti zele da preusmjere paznju javnosti na Kosovo sa demonstracija u Beogradu i jos nekim gradovima u Srbiji i da to moze biti dio "politicke strategije".

Ovo misljenje je veoma rasireno medju nezavisnim analiticarima, kako u Beogradu tako i u Pristini, kao i medju liderima Koalicije "Zajedno". Na jednom od protestnih skupova u Beogradu, predsjednica Gradjanskog saveza Srbije, Vesna Pesic je rekla :" Kad god se Srbija bori za demokratiju, Milosevic zapocinje rat. Sada nema Slovenije, Hrvatske, Makedonije, pa mu je Kosovo poslednja karta. Bice mu to i poslednja izgubljena bitka".

U slicnom tonu govorio je i lider SPO, Vuk Draskovic: "Nasa otadzbina se kotrlja ka novom ratu i nesreci, jer je u prirodi Milosevicevog vladanja da ne resava nijedan problem, vec manji baca u zaborav tako sto proizvede veci. Sada, kad je rat iza nas, kad se suocio sa pobunom naroda, veran staroj taktici, pokusao je prvo da izazove krvoprolice u Beogradu, pa kad nije uspeo, resio je da odigra novu kartu i izazove sukobe na Kosovu".

Ovo je samo dio mozaika misljenja o seriji ubistava na Kosovu, koje aktuelne vlasti na sve moguce nacine, posebno preko drzavne televizije, hoce da povezu sa demonstracijama u 40 gradova Srbije, dovodeci direktno u spregu pocinioce ubistava sa Koalicijom "Zajedno". To je, u sustini, novi oblik taktike.

Naime, vec su, na neki nacin, izlizane optuzbe na racun ove Koalicije i "Studentskog protesta 96/97" da su direktno povezani sa "mracnim silama iz inostranstva", tako da se paznja skrece na jedno od najosetljevijih podrucja u sadasnjoj Jugoslaviji. Sigurno je jedno; partijama kosovskih Albanaca nimalo ne odgovara zaostravanje situacije u ovoj pokrajini, jer direktno ugrozava njihov gandijevski stil politickog djelovanja. Na drugoj strani, vladajucoj partiji, dobija se utisak, neophodan je ventil van beogradskih, niskih, kragujevackih i ulica u drugim gradovima, u kojima je doslo do svenarodnog bunta.

Ubacivanjem kosovske karte u politicku igru SPS i predsjednik Srbije, Slobodan Milosevic, upustaju se u isuvise veliki rizik da izgube, izuzimajuci lokalne rukovodece partijske kadrove, i onaj dio Srba i Crnogoraca na Kosovu, koji su mu donedavno neograniceno vjerovali. Uostalom, oni najbolje zanju koliko se njihovim stanjem manipulisalo u Beogradu, iskljucivo prema dnevnopolitickim potrebama.

(AIM) Ejub Stitkovac