KAD FRCKOVSKI PISE...

AIM, Skopje, 21.02.1996

Ministar spoljnih poslova Makedonije vazi za coveka koji je u vladi zaduzen za "programske" proekte. Uostalom u prvoj, "ekspertkoj" vladi poceo je kao ministar bez portfelja zaduzen za politicki sistem i za "velike" zakonske proekte, uklucujuci i pisanje ustava nove nezavisne drzave. U njoj je nakon pogibije tadasnjeg ministra za unutrasnje poslove preuzeo njegovo mesto i odmah se upustio u rekonstrukciji sektora, koja i dan danas nije zavrsena. U drugoj, "partiskoj" vladi poceo je sa iste pozicije, koju je nakon drugih visepartijskih izbora zamenio za resor spoljnih poslova. Svo vreme sloveci kao covek koji se razume u sve i koji teoretski moze obrazloziti bilo koje poteze vlade. Upravo ministar Ljubomir Frckovski u ulozi ekskluzivnog autora jednog napisa u nedeljniku "Puls" (koji ima simbolicni tiraz) obnarodio i "teoretski" obrazlozio tada pretstojecu rekonstrukciju vlade i razlaz sa liberalima u vreme kada se predsednik Gligorov vracao na duznost nakon prezivljenog atentata. Ono sto se govorilo u kuloarima, prvi je javnosti s puno "teoretskih" detalja sopstio upravo ministar Frckovski, koji pre no sto se upustio u politiku bio poznat po nekoliko stavri - najprije po voznji s biciklom po gradskim ulicama ( i cuven po stipci kojom je od pedala cuvao dno desne nogavice pantalona), zatim po tome da je bio "cuvar kabineta" Vasila Tupurkovskog, ciji je asistent na predmetu Medjunarodnog javnog prava na skopskom Pravnom fakultetu bio, dok je ovaj obavljao savezne funkcije u predsednistvu SKJ i SFRJ i na kraju, kao jedan od osnivaca prvog Foruma za zastitu ljudskih prava.

Zato i najnovija najava napisa u kojem Frckovski analizira ono sto se na makedonskoj politickoj sceni dogadja u zadnjih sest godina prozvucila kao nesto sto nagovestava skore dogadjaje u vlasti.Naime stvari u poziciji u zadnje vreme, posebno nakon nedavno odrzanih lokalnih izbora (koji recimo u Tetovu jos traju) pocele su naglo pucati najprije u okviru preostalih kolacionih partnera (socijalisti su sa novim predsednikom Ljubisavom Ivanovim, koji nije po volji vrha SDSM bili su pravo iznenadjenje na izborima, albanska PDP vec dudje vremena najavljuje izlazak iz vlade u kojoj ucestvuje), a zatim i unutar glavnog SDSM-a (govori se o zahtevu frakcije u njemu koju predvodi predsednik parlamenta Tito Petkovski da se novom rekonstrukcijom iz nje izostave upravo potpredsednik Jane Miljoski i ministar spoljnih poslova Ljubomir Frckovski). Stavr je podgrijana i navodnim odbijanjem nedeljnika "Puls" da stampa tekst Frckovskog, jer nije stav partije na vlasti, vec lican. Govori se cak i o sednici najuzeg rukovodstva SDSM-a na kome se dugo i burno raspravljano o tekstu Frckovskog.

Kako god bilo nedelju dana kasnije isti je nedeljnik zapoceo je objavljivanje teksta u nastavcima, iako ga je bar svaki drugi makedonski novinar koji pokriva dnevnu politiku imao u obliku "samoizdatog" kao fotokopiju. Jedni to tumace "provalom" koju je uradila redakcija "Pulsa", drugi distribucijom materijala od samog Frckovskog koji se pobojao da ovaj nece videti svetlost dana. tako je Frckovski potsetio na doba kada je "Borba" pocetkom pedesetih stampala Djilasa i njegove ereticke price, s jedne strane, i nakon pocetka objavljivanja teksta Kardelja i njegovu "teoretizaciju prakse", s druge strane.

Pojavi njegovog rada nasljovljenog kao "Makedonska politicka scena" prethodio je objavljivanje cak u tri nastavka odgovora ranijeg ministra za odbranu, sada za pravdu, Vlado Popovskog na pisanje, sada vec jasno, smenjenog prvog nacalnika generalstaba makedonske armije, generala Mitreta Arsovskog i objavljivanje dokumenata o navodnom pokusaju za vojni puc kojeg su on i "tuce" smenjenih visokih oficira navodno planirali (objavljeno u "Fokusu" u seriji "Dosje ARM"). Pisanje ministrar Popovskog je po nekim elementima izasao iz iste kuhinje-laboratorije iz koje se pojavio i tekst Frckovskog. Doduse Popovski, koji u oba svoja ministarska mandata slovi za coveka "zadatka", upuceni tvrde da je kao ministar odbrane sproveo politicku odluku o "slaboj armiji i jakoj policiji" bolsevickim metodima, bas po savetima tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Frckovskog.

Sam tekst Frckovskog ima negde vise od osamstotina redova i po samom autoru je pokusaj da se izvuku nekoliko, po njemu, bitnih zaklucaka "povezanih definiranjem makedonske politicek scene u zadnjih sest godina nezavisne makedonske drzave". Polaziste njegove analize je "relativno cvrsta podela glasackog tela izmedju dve politicke opcije, koje se pak utvrdjuju oko dve politicke partije Socijaldemokratskog saveza Makedonije i one VMRO-DPMNE: CStvaraju se dve izdvojene politicke alternative koje mapiraju prostor na jasno podeljenim reonima u kojima tradicionalno dobijaju jedni ili drugi i reona u kojima dominacija je neizvesna i zavisi od licnosti kandidata ili politickih okolnosti u zemlji". Po Frckovskom "pandan ove podelje je ista izmedju partija gradjana R.M. - Albanaca, naime izmedju PDP i PDPA". Ostali deo, onaj izmedju ovih dvaju grupacija popunjavaju s jedne strane oni koji se ne mogu "organizirati u politicku partiju ili koaliciju", s druge "politicek partije povezanim posebnim etnickim segmentima, uglavnom male" koje su "zabavno marginalni pluralizam partija koje uglavnom ne organiziraju nikog". Dalje, Frckovski elaborira zapravo "destruktivnost" VMRO- DPMNE, ili u par redaka alternativno albanskoj varijanti - PDPA. E sad, SDSM, ciji clan dugog vremena nije bio, vec se deklarirao ili kao nepartijac ili covek na njihovoj listi, u zadnje vreme "presavio je tabak" i u odnosu na raniji nacionalisticki VMRO- DPMNE ocito je preuzeo ulogu partije koja brine o makedonskim nacionalnim interesima poput HDZ u Hrvatskoj ili SPS u Srbiji. Njegovo opredeljenje da je "Makedonija moguca samo kao demokratska i gradjanska drzava - sto znaci da njen ustav mora napraviti presudni korak ka uspostavljanju suvereniteta gradjana i samo njega" moze prozvuciti disidentski u odnosu na vladajucu partiju kojoj pripada. Ali, oni koji imaju duze pamcenje znaju da njegova ekvilibristika oko definicije makedonskog jezika kako jedinog u sluzbenoj upotrebi, dosledno i decidno sprovedena i u domenu obrazovanja lisava upravo gradjane "ostalih" etniteta da kao individue ostvare svoje pravo na obrazovanje na svome jeziku.

Dat je i citav niz daljih konstatacija koje bi se opet u "korist stete" partije kojoj pripada i koja se na vlasti drugacije ponasa: "stub sistema moraju biti ljudska prava", "sistem ima za cilj da stvori demokratiju viskog stupnja zastite ljudskih prava i posebno sistem zastite (dopunske) i garancije prava nacionalnosti, znaci sistema za znacajno izjednacenih sansi za sve gradjane ailu u jedinstvenoj unitarnoj drzavi", te da "demokratska procedura jeste izuzetno vazna"...Jednostavno ako se ne znaju dosadasnji konkretni doprinosi Frckovskog, kao ministra policije, u suprotnom pravcu, sve to moze i proci. Frckovski je naravno u pravo kada kaze da "je uslov projekta demokratske drzave da ima dovoljno vremena da profunkcionira, da se izbegne propadnaje u rupu medjuetnickog sudira - nakon cega nista nije isto i cime se otvara krvavi balkanski krug". Ali, kao da zaboravlja, recimo da je kao ministar unutrasnjih poslova, njegova policija prourokovala barem par tij "kaplica" koje bi "prelile mdjetnicku casu": dogadjaji na Bit pazaru ili angazvanje policije povodom pocetka rada Tetovskog Univerziteta kada je opet pala ljudska zrtva. Oba dogasaja uz neke (kao sto je "okupacija sela Radoliste, afera albanskih paravojski) bili su veoma blizu onog sto Frckovski naziva "propadnje u rupu medjuetnickih sukoba", jer njegovi pristup "na pravom mestu" i "pravo vreme" su suprotni "proceduri racionalizaciji zahteva i rasprava, pokusaj da se konktrolira i razresava konflikt" kao "demokratskog diskursa, nasuprot demoagogije nacionalistickog kolektivizma". To je po Frckovskom prva linija razgranicenja, druga jeste ona koja dodiruje pitanje medjunarodne pozicije Makedonije ili "dali makedonska drzava moze SAMA?" (definitivni odgovor jeste - suverena nezavisna drzava, ekvidistanca u odnosima sa susedima i clanstvo u evropksim asocijacijama). Treca karakteristika jeste odnos naspram ekonomskih reformi. Ekonomija opet na rep!

zatim Frckovski se opet vraca "opstim temama", izuzetno nerazumljivim za tumacenje i u stilu politicara koji se vec "proslavio" svojim "atraktivnim" ocenama dogadjaja nekonvencionalnim recnikom. Kruna su "pite" - grafikoni na kojima su unutar oznaceni kako pozicije ekstremna levica, levica, centar, desnica i ekstremna desnica i po tri kriterija; odnos ka ekonomskim reformama, etnicke tolerancije i prava nacionalnosti i ptanje tesnje zone demokratije. Na sva tri punkta partije menjaju pozicije, levo i desno, haoticno - po principu "kud koj (po Frckovskom) mili moji voli". Usput, u drugoj semi pomenut je i Vasil Tupurkovski, kao jedino ime pojedinaca i "demagog" u pogledu zalozbe za postizanje istoriskog dogovora Makedonaca i Albanac. Sto, kao da potvrdjuje tezu da se Frckovski, ne samo ovim napisom, vec i serijom intervjua zaredjenih u nedelju dana, promovira sebe i namece se u trci za moguceg naslednika Gligorova na mesto predsednika Makedonije na predsednickim izborima 1999 godine, mesto koje ocito prizeljkuje, ali nije siguran da ce ga dobiti, jer njegovi mogu zaigrati na kartu Tupurkovskog, za koga kazu da vreme radi.

Autor svrstava VMRO-DPMNE, PDPA i LP medju one partije koje "najdirektnije smatraju da na primer mediji treba da budu instrument partiskog uticaja i da je javni prostor informiranja treba se pretvoriti u jos jednu kopiju borbe za vlast u kojoj vlada partiska istina". Opet Frckovski je u pravo kada konstatira da "danas u Makedoniji nema partije koja ozbiljno racuna da nezavisnost jednog znacajnog jezgra relevantnih medija sto je sustinsko za medije" i da je to "nazalost pomognuto anemicnom postavljenoscu i finansiskom zavisnoscu velikog broja medija od drzave". Ali u isto vreme " s druge strane kao rezultat takve tendencije javlja se jedno "lumpen-proletersko" ili reket novinarstvo i mediji u okviru cijih skurpula (ili njihovom nedostatku istih) - sve je moguce napisati i objaviti, naime nezavisno od objektivnosti i istine, ili onaj koji ce platiti moze sve objaviti". Mada Frckovski sam konstatira da je to samo radikalno izvuceni zakljucak o padu kriterija medija, ia sam zaboravlja da je dugo, kao ministar, glasio kao "glavni i odgovorni urednik" nedeljnika "Puls", gde je plasirao sve sto je hteo. Frckovski nakon sto "diskvalificira" sve ostale partije smatra da je "koalicioni blok potrebno graditi i traziti izmedju SDSM i Demokratske partije, kao i sa Socijalistickom partijom, sjedne strane i Partije demokratskog prosperiteta s druge strnae. To je po njemu kljucna, gradjanska opcija za makedoniju. naravno SDSM daje kjlucno mesto. Ova prtija treba da pojaca reformsku liniju unutar sebe i istu spremi za novu koaliciju i izbore koji slede.

Pojava prvog, uvodnog, produzetka teksta Frckovskog, prosla je gotovo nezapazeno. "Puls" nije smatrao shodnim niti da ga posebno najavi ili posebno plasira u listu. To svakako ne znaci da ce nastavak biti precutan, pogotovo od trane analiziranih partija. S druge strane, pojavom teksta u kuloarima opet su ojacale glasine o sve jacem unutrasnjem sukobu u SDSM, pri cemu oni koji se duze vremena ne slazu s Frckovskim zele konacni pbracun s njim. Iako je u svom novogodisnjem intervjuu "Nove Makedonije" premijer izjavio da samo od njega zavisi kada ce doci do rekonstrukcije vlade ili smenjivanje nekog ministra, sada ovi unutarpartiski kuloarski izvori tvrde da je i njemu Frckovski dosao "preko glave". Ocito, kad pise Frkovski - slede interesantni dogadjaji na politickoj sceni. Pise: ISO RUSI