ALBANIJA: SJAJ I PAD PIRAMIDALNIH SHEMA

AIM Junior Tirana

Objava bankrotstva zelenasice br. 1 u Tirani, Sudje, potresla je albanski glavni grad i izazvala proteste vise od pet hiljada gradjana, koji su depozovali svoj novac u ovu iluizornu firmu. Policija je intervenisala, da bi rasterala nezadoljne, koji su uzvikivali parole protiv Vlade, dok je u kasnim vecernjim satima i sama sudija uhapsena. Malo pre hapsenja, poznata zelenasica je izjavila:" Ja sam bankrotirala. Nemam vise para. Moja firma je bila piramidalna shema. Neko je dobio neko je izgubio".

Zatvara se tako poglavlje sjaja jednog od najpoznatijih imena albanskih finansija, i otvara se, kako se cini, poglavlje bankrotstva, jedne za drugom, kamatnih firmi, koje su prema nekim podacima obuhvatile skoro jednu trecinu albanskog drustva. I dok je sudija zavrsila u celiji, a njeni klijenti izgubili oko 60 miliona dolara, crni utorak albanskih kamatodavaca je propracen i drugim losim vestima. Ni jedna od pet velikih kamatnih kompanija, nije bila u stanju da ispati svojim korisnicima obecani novac.

Albancima sada nije ostalo nista drugo do da se secaju sjaja i pada piramidalnih shema.

Samo 100 metara, od najvise zgrade albanskog glavnog grada, hotela "Tirana Internacional", visoke 15 spratova, jedna ogromna rupa, koju gradjani nazivaju rupom Hajdina Sejdije, jos uvek zjapi. Albanac, poreklom sa Kosova i sa svajcarskim drzavljanstvom, za vreme tehnicke vlade iz 1991.godine, obecao je da ce izgraditi na tom mestu "Seraton" sa pet zvezdica. U stvari, on je samo iskopao najvecu rupu u glavnom gradu i posle neocekivane ekstradicije, pobegao sa tri miliona dolara. Pre tri meseca, prevareni od strane Sejdijua, posto su bili izgubili svaku nadu, na cudnovat nacin dobili su nazad svoje pare, i to sa kamatom, dok Sejdija zahteva da se ponovo vrati kako bi popunio tu rupu.

Od tada, fenomen "Sejdia" pretvorio se u pravu nacionalnu epidemiju. Na hiljade gradjana je stavilo u depozit svoju ustedjevinu, cak ne samo to, nego su prodavali i svoje kuce i stoku, kako bi svoj novac ulagali u kamatne firme koje su isplacivale od osam do 30 odsto kamate na ulozen novac mesecno. Te firme su delovale nesalomivo, medjutim, upravo kada se ucinilo da se one nalaze na vrhuncu slave, dosao je njihov kraj. "Limani", "Arkondi", "Malvasia", "Sudja", "Grunasi", Gjallica", "Populi" i ostale, koje ce se izgleda pridrudjiti ovoj tuznoj listi, predstavljaju lazne kolone institucije izgradjene od peska.

Niko nije razmisljao o kraju, zaslepljeni sjajem miliona, dobijenih bez rada, gde prema zvanicnim podacima, 14 odsto aktivne radne snage seta ulicama, i vise od 400 hiljada gradjana, zemlje sa svega 3 miliona i 200 hiljada stanovnika radi u susednim zemljama, popunjavajuci nasledjene "rupe" u njihovim bednim porodicnim budzetima. Upravo to predstavlja najveci deo novca, koji je inkasiran na salterima kamatnih firmi. Posto je ulazak valutnih izvora u Albaniji osetno pao, deca zaposlena van nje, svoje roditelje u Albaniji su obezbedjivali ulazuci svoj novac u ovim firmama. Nerazumne kamate, npr., 100 odsto za dva meseca, posluzile su kao privlacna i efikasna udica. 34-godisnja Sudja, sada vec u bankrotstvu, u ovoj je profesiji i sa ovom interesnom stopom, za cetiri godine mogla da prikupi ne manje od 60 miliona dolara, ili dva puta vise nego sto je Albanija zatrazila od Evropske Unije za regulisanje drzavnog bilansa. Sada su njeni klijenti, duboko ojadjeni, shvatili da ono sto je vec otislo ne moze da se povrati.

Iskra koja je proizisla bankrotsvom Sudje, sada se cini da je uspela da zapali citavu instituciju kamatnog interesa. Sredinim januara 1997., samo je neko neupucen mogao da depozituje novac na salterima ovih kamatnih firmi, jer svi zure da svoj novac povuku. Cak i kod VEFE, albanske Hoding komapnije, koja se smatra najvecom u Albaniji i koja ima skupe reklame na takmicenjima "Formule 1" u Monci u Italiji, ili koja placa 200 hiljada dolara reklamnu hroniku u rubrici Ekonomija kanala "EURO NEWS".

Ljudi sada uvidjaju da je gasenje rentijerskih firmi nezaobilazno. Piramidalne sheme ne mogu biti duzeg veka nego sto je to bio klasican primer prevare tipa Ponzi, italo-amerikanca, sa prebivalistem u Americi, koji je 1920. prevario porodicu, bliznje i svestenika za 13 miliona dolara, koje je pozajmio za "investicije". Albanski rentijeri, slicno umetniku Ponziju, tesko mogu da nadji poslednje stedise, kako bi ispatili one prethodne, sto znaci da je rusenje ovih firmi stvar meseci, ako ne i nedelja.

Pad kamatnih stopa moze da prouzrokuje duboke drustvene potrese u Albaniji. S njima se na horizontu pomalja i opasnost drasticnog pada zivotnog standarta i galopirajuce inflacije. Samo tokom nedelje, albanski lek je pogodjen kao nikada u poslednje tri godine, dozivljavajuci tako preko nedelje pad za vise od 11. odsto.

U medjuvremenu, ne moze se reci da su kamatne firme daleko od politike. Protesti ispred firme "Sudja", pokazali su i nezadovoljstvo u porastu, u odnosu na Meksijevu vladu, ciji su zvanicnici prali ruke izjavljujuci da ovo nije problem izmedju gradjana i drzave, vec da je u pitanju problem izmedju gradjana i rentijerskih firmi. U stvari, moze se utvrditi da je Vlada delovala ustrucavajuce, cak i vrlo kasno. I jedna vanparlamentarna Komisija osnovana decembra, kako bi razmotrila delatnost ovih firmi, prakticno nije uspela ni da zapocne sa radom, posto se piramide pocele da se ruse, pre nego sto je ona uspela da referise Parlamentu o nalazima, kao sto je bilo predvidjeno.

Ostre optuzbe dolaze iz tabora opozicije, koja Vladu smatra umesanom u piramidalne sheme i optuzuje je za upotrebu novca iz ovih shema, tokom izborne kampanje u prosloj godini. "Narodni novac je potrosen za kupovinu glasova", kaze Skender Djinushi, jedan od lidera opozicije. Opozicija govori o stotinama hiljada dolara, koje su direktori ovih firmi davali partijskim aktivistima pozicije za kupovinu glasova, trazeci vracanje i glasova i novca. Vreme kada je Sudja sa ironijom na stranicama albanske stampe govorila o zvanicnicima MMF-a, pozivajuci ih da ulazu novac u njenu firmu, obecavajuci 30 odsto mesecni interes, kada "Gjallica" - jedna druga slavna komanija, sponzorisala sa milion dolara spektakl "Miss Evrope", kada je "Vefa" placao 450 hiljada dolara, samo da Albanci vide na kanalu "Euro sport", njena cetiri slova na jednoj od okuka Monce, ostalo je iza nas. Posle sjaja, poceo je pad.

Arben RROZHANI AIM Tirana