KUDA STREMI (NE) EKOLOSKO KOSOVO

AIM JUNIOR Pristina

Kada bi se stanje zivotne sredina na Kosovu uporedilo sa onim u Rusiji, gde se kao posledica visokog stepena zagadjenja veliki broj dece radja sa odredjenim anomalijama, gradjani Kosova bi zaista mogli da se podice. Medjutim, ako bi se ekoloska cistota Kosova uporedila sa onom u Nemackoj ili nekim drugim zapadnim drzave, gde se veliki deo od budzeta odvaja za ocuvanje i zastitu zivotne sredine, i gde pretsednici drzava u svojim politickim programima ekologiju svrstavaju u sam vrh kljucnih pitanja drzave, onda se sasvim jasno vidi na kakvom se ekoloskom nivou nalazimo i kolika je zabrinutost zbog svakodnevnog zagadjivanja zivotne sredine kod nas.

Poznato je da je uzrocnik najvecih ekoloskih problema na Kosovu energetska indutrija, koja je veoma razvijena i jedna je od malobrojnih koja je prezivela embargo. Ekonomske sankcije medjunarodne zajednice protiv Srbije i Jugoslavije, koje su zahvatile i ovaj region su, kazu oni cinicniji, pozitivno uticale na cistotu kosovskog ambijenta i atmosfere, jer su zbog nedostatka sirovina i trzista mnoge fabrike obustavile proizvodnju ili su radile smanjenim intenzitetom. Medjutim, i u ovom razdoblju neke sredine su stradale. Termoelektrana "Kosovo A", nastavila je proizvodnju bez elektro-filtera, koja zagadjuje vazduh vise nego npr. Termoelektrana sa elektro -filterom, a koja je veceg kapaciteta od nje za cetiri puta. Tako su okolne kuce godinama prekrivene debelim slojem otpadnih naslaga, a domacice su verovatno zaboravile kako izgleda belo rublje. I u Pristini, od koje je Termoelektrana udaljena vise kilometara, u jutarnjim satima vozaci su uvek imali posao vise. Da najmanje, dobro ociste sofersajbnu, a da se ne govori o pesacima koji moraju da disajne organe prekriju salom ili necim slicnim, kako bi izbegli da udisu, bukvalno, smog. Asmaticarima, posebno, takvih dana ne pada ni na pamet da prekorace prag kuce.

Zagadjivanje od gasova elektroenergetske industrije zapocinje jos od iskopavanja uglja, kada se iz donjih slojeva zemlje izbijaju radioaktivne materije, koje inace, ispod zemlje ne predstavljauu opasnost za biosferu. Tokom sagorevanja ovog uglja, pomesanog sa radioaktivnom prasinom, ova prasina se oslobadja sa dimom koji se siri i do 30 kvadratnih kilometara u precniku. Osim ovih, deponije radioaktivnog pepela, svake godine pokrivaju veoma veliku povrsinu obradive zemlje, i tokom padavina nanose veoma opasne radioaktivne materije u podzemne vode, koje se kasnije mesaju sa rekom Sitnicom.

Gotovo da nema grada na Kosovu koji nije zagadjen raznim izduvnim gasovima: zbog onih koji dolaze od Elektroprivrede najugrozenije sredine su Kosovo Polje, Obilic, Belacevac,

Pristina, Orlovic, ali i druga okolna mesta. Zbog toga je u ovom regionu zabelezen visok procenat bolesnih od hronicnog bronhitisa, malignih oboljenja, anomalija novorodjene dece, a iz godine u godinu u znacajnom porastu je i broj gradjana koji dozivljavaju infarkt. U svakom slucaju oblast Kosovske Mitrovice, zbog rudarsko metalurskog kompleksa i hemijske industrije jedno je od najzadjenijih u Evropi. Tacno je da su u vreme sankcija gradjani posle ko zna koliko godina mogli da cuju cvrkut ptica, ali to je vrlo kratko trajalo. Oblaci crne prasine opet su se nadvile nad ovim gradom i njegovom okolinom.

Nista manja opasnost ne preti ni sumskom fondu, jer se unistava nekontrolisanom secom. A na Kosovu se seku sve sume, bilo da su u privatnom ili u drustvenom vlasnistvu. Tako je cena jednog kubnog metra jelinog drveta, posecenog u drustvenoj sumi, prodaje se za 50 DM, ali pre nego sto predje kontrolni punkt. Kada se prevazidje ova "prepreka", cena se automatski povecava na cak 150 do 200 DM za kubni metar drveta. Prenos vrse profesionalni sverceri koji imaju zlatnu formulu za drzavnu hijerarhiji - mito. Medjutim, pored neplanske sece, odnosno kratkorocnog intersa pojedinaca, sume su u velikoj opasnosti i zbog raznih oboljenja. Mr. Ilir Hodza, pretsednik Saveza zelenih Kosova, kaze da su sume u delu Golaka i okolini Gnjilana napadnute od crva "dispar", koji je prosle godine unistio 30 odsto tih suma. "Ovaj crv je inkubiran i ove godine, i ako se nesto ne preduzme u borbi protiv njega, onda ce te sume ubrzo sasvim odumreti", kaze Hodza i dodaje da se ovaj sumski neprijatelj se moze unistiti samo sa zaprasivanjem iz aviona. Ljubitelji prirode i kompetentni na Koosvu medjutim znaju da se o zastiti suma godinama niko ne stara. Ni instalirani srpski opstinski organi, jer su im ocito bliza politicka pitanja, a ni ekolozi Albanci, zbog nedostatka sredstava i neophodne mehanizacije.

Ocito da je malo koga briga sto se kao posledica smanjenja povrsina suma, pojavljuje se i gubitak vlaznosti i smanjenje gorskih reka. Beli Drim, reka u koju se slivaju planinske recice sa Prokletija, koriste stanovnici Peci, ali i okolnih sela za navadnjavanje. Zato, ako iz ovih razloga dodje do smanjenja vodenog fondau ovom regionu, moze da izazove ozbiljne probleme. Osim ovoga, reke Kosova imaju i dosta drugih "neprijatelja". Jedan od njih je visok procenat uliva toksicnih industrijskih materija i otpadnih voda, i zbog kapaciteta novijih datuma, koja je izgradjena bez ikakavog ekoloskog kriterijuma.

I ribolovci doprinose unistavanju stajacih i tekucih voda. Ribu love ne samo kada je na snazi zabrana vec to cesto rade i nedozvoljenim sredstvima, uglavnom dinamitom, sto nanosi velike stete vodenoj flori i fauni. Jednom ekspolozijom dinamita, koji moze da se za samo 5 nemackih maraka nabavi kod albanskih trgovaca u Tuzama (Crna Gora), moze da se "ulovi" ribe koliko jedan sportski ribolovac za citav mesec. A da se, pri tome ne govori koliko se unisti sitne ribe. U nedozvoljena sredstava za ulov ribe, koji nije redak na Kosova je i elekrtricna struja i razne druge sprave koje funkcionisu na principu struje. Uopste gledano, problem ekoloski ciste vode je veliki problem na Kosovu, a posebno u gradovima kao sto je Stimlje, gde zbog zagadjenih bunara ima mnogo bolesnih ili zarazenih od trbusnog tifusa. Tako ova oblast spada u epidemiolosku zonu, kao i "cuveni" Prvi tunel nadomak Kosovske Mitrovice. Trbusni tifus, bolest, koja je u mnogim razvijenim zemljama potpuno eliminisana, pojavljuje se i u mnogim drugim mestima na Kosovu, zbog ulivanja crnih voda u vodovod. Prema "Ekoloskom magazinu", listu Saveza zelenih Kosova, samo 44 odsto gradjana Kosova za pice koristi cistu ekolosku vodu. Ova organizacija je slala Izvestaje sa svojim primedbama, saznanjima i predlozima slicnim organizacijama, ali i humanitarnim. Neke od njih kao sto su "Lekari sveta" pomazu u prociscavanju vode, dok su neke obecale da ce pruziti pomoc u izgradnji novih vodovodnih sistema.

U samim gradovima Kosova, godinama, vlada teska ekoloska situacija. Kontejneri su uvek prepuni, a putevi i ulice retko kada se ciste. Posebno je mucno za gradjane koji zive na periferijama gradovaa, koji do centra ne mogu da stignu a da im rubovi cipela nisu "natovareni" blatom. Iako u gradovima funkcionisu dve institucije za odrzavanje ulica, one instalisane srpske i paralelne albanske, ne moze se govoriti o nekom poboljksanju. Savez zelenih Kosova, u saradnji sa politickim partijama, organizuje odnosenje smeca iz domacinstava. Oni su, kako saznajemo, vise puta sprecavani od strane policije da odnesu djubre u gradsku deponiju, ali "zlatna karta" mita i ovoga puta je pobedila. Troskove prikupljanja i odnosenja smeca, placaju sami korisnici ove usluge, doduse simbolicno. Zanimljivo je da je i pored postojece situacije na Kosovu ova organizacija na Kosovu organizovala i neke druge akcije. Jedna od njih je i posumljavanje jednog dela Pristine, ali ona nije imala uspeha, jer su mlade stabljike unistene od strane srpskih vlasti. Mr. Iljir Hodza, pretsednik Saveza zelenih Kosova objasnjava da njegova organizacija osim prikupljanja smeca, redovno vrsi uvidjaj i izvestava o ekoloskom stanju na Kosovu, ali dodaje da za neke nove i sveobuhvatnije programe, ako se izuzmu prepreke od strane srpskih autoriteta, njima nedostaju i materijalna sredstva.

Kosovo se geografski nalazi blizu zapadne Evrope, ali ekoloski, ona je bliza radioaktivnoj Rusiji. Sta ocekuje Kosovo u narednom periodu? Bolja ekoloska buducnost ili ekoloska katastrofa? To ipak, kazu kompetentni nece zavisiti samo od gradjana Kosova.

Virtyt GACAFERI AIM Pristina