STALJINSTICKA PREDSTAVA ZA NAROD

Kako je smenjivan rektor Beogradskog univerziteta

Samo sat nakon sto su javnim glasanjem pruzili podrsku studentskim zahtevima od kojih je jedan bio i smena rektora Beogradskog univerziteta, clanovi Saveta su tajnim glasanjem iskazali poverenje rektoru Velickovicu.

,AIM, Beograd, 20. 1. 1997.

Bilo je tek nesto iza 17 casova, ali je tog 15.januara u Beogradu bio mrak. U rektoratu Univerziteta u Beogradu bilo je vise casa viskija na pladnju nego onih koji su ih pili u cast poverenja koje je Savet Univerziteta tajnim glasanjem iskazao rektoru Dragutinu Velickovicu, samo sat vremena nakon sto je javnim glasanjem pruzio podrsku studentskim zahtevima od kojih je jedan bio i onaj za smenom rektora. Cekajuci najavljenu konferenciju za stampu novinari su kroz zamagljene prozore gledali u veliki bacen transparent na kome je pisalo "Dragutine, stidi se!" i udarce koje je od izigranih kolega primalo studentsko obezbedjenje u pokusaju da spreci linc ministra prosvete koji je hrlio ka obliznjoj zgradi gradskog odbora vladajuce Socijalisticke partije Srbije (SPS).

"Sve ovo je strasno, ali mi cemo istrajati. Znam kako ce se sve zavrsiti, ali ne smem ni da izgovorim" - kaze dvadeset dvogodisnja crnka sa kacketom studentskog protesta "ni levo, ni desno - pravo". Bio je to 55-ti dan "Studentskog protesta 96/97.". Dan posle, protest studenta obelezilo je pranje univerziteta cetkama, metlama i jednim velikim smrkom, ali je vec iste veceri anketa jedinog nezavisnog Radija B 92 pokazala da 91% gradjana misli da "Univerzitet nije opran, jer smrdi iznutra".

Smrad iznutra

Neslavno mesto u istoriji Beogradskog Univerziteta (BU) Dragutin Velickovic, medjutim, nije obezbedio sam vec mu je ukazano poverenje Saveta Univerziteta, a koji su profesori i mnogi clanovi tog tela ocenili, "sramnim cinom dvostrukog morala". Kao gotovo anonimna licnost u sferi nauke profesor Poljoprivrednog fakulteta Dragutin Velickovic na mesto rektora BU postavljen je dekretom i to, kako je ocenjeno, "posle mucne staljinisticke predstave za narod", tj. kako je i na samoj sednici rekla prof. dr Zagorka Golubovic "rektor je izabran protiv volje vecine fakulteta". Bilo je to '93. godine kada je posle dva uzastopna , burna pa i krvava protesta studenata '91. i '92. godine trebalo smeniti njegovog prethodnika profesora Rajka Vracara. Rezim, koji nije zaboravio da je Vracar bio rektor koji je pesaceci iz novobeogradskog Studentskog grada predvodio kolonu studenata besomucno prebijanih na Brankovom mostu marta '91., sebi vise nije zeleo da dozvoli iznenadjenja, pa je zato cim se stvar stisala uveo novo pravilo biranja sastava najviseg univerzitetskog organa - Saveta.

Svojevsnim dekretom odredjeno je da ovo telo pored 38 clanova koje bira Univerzitet cini i 38 clanova "istaknutih javnih licnosti" koje imenuje Vlada. Cinjenica da neke od tih "uvazenih javnih licnosti" nemaju ni zavrsen fakulteta padala je pred partijskom lojalnoscu, pa se u Savetu nasao i, upravo zbog devetomartovskih demonstracija smenjeni ministar policije, Radmilo Bogdanovic. Predsednica Direkcije Jugoslovenske udruzene levice (JUL) i Miloseviceva supruga Mirjana Markovic osim za sebe, mesto u Savetu BU obezbedila je i za lojalnog direktora medijske kuce "Politika " Hadzi Dragana Antica ciji nadimak "Struja" oznacava i da je u obrazovanju stigao do elektricara, a u Savetu se nasao i prvi JUL-ovac Beograda, hotelijer Slobodan Cerovic. Iako profesor Gradjevinskog fakulteta, mesto u Savetu i Branislav Ivkovic dobio je kao ministar, pridruzivsi se ministru prosvete Dragoslavu Mladenovicu i ministarki kulture Nadi Popovic- Perisic. Sve to, ali i dogadjaji koji su usledili pokazali su da je vrlo osnovana bila strepnja da ce i rektor Velickovic prvenstveno zastupati interese vladajuce partije, ciji je visoki funkcioner, a ne interes Univerziteta.

Dvomesecni protest studenata zbog prekrajanja izborne volje gradjana omogucio je Velickovicu novu stranicu u istoriji BU. On ce, naime, ostati upamcen i kao rektor koji, za vreme najduzeg studentskog protesta u 160-togodisnjoj istoriji BU, nije nasao za shodno da se obrati hiljadama studenata koji su u protestu. Upitan zasto (kao covek koji o sebi govori u superlativu) to nije ucinio Velickovic je odgovorio "I ja se jako cudim!" i zapanjenim novinarima potom pojasnio da on smatra da su studenti morali da ga zamole da sa njima razgovara. Iako "uvek spreman za dijalog" Velickovic pozive koje su mu na kraju svakog dana studenti upucivali sa platoa na kome se okupljaju nije smatrao ozbiljnim rekavsi da "nije na nivou rektora da se obraca na pjaceti gde su govorili i mnogi koji nemaju veze sa Univerzitetom". Pa ipak, rekao je iskazujuci potpuno nerazumevanje stvari, "ja sam uvek bio sa njima jer sam ih gledao kroz prozor kancelarije".

"IZMANIPULISANI" STUDENTI

Mnogi clanovi Saveta stoga su pre pocetka sednice i javno govorili ne samo da "na rektora ne treba trositi reci", vec i da kao gotova, a po rezim najbezbolnija varijanta - smenjivanje rektora moze, isticanjem da je jedan od tri studentska zahteva ispunjen, umanjiti ostricu protesta. I sam rektor u pauzi sednice nije se libio da kaze da ce ga "partija zrtvovati", ali se kao jedino tacno pokazalo da je ta tacka dnevnog reda zavrsena mnogo brze od prvog dela u kome se rspravljalo o podrsci studentskim zahtevima. Jaz izmedju "dve Srbije" jasno se iskazao i u petocasovnoj burnoj raspravi u kojoj su univerzitetski profesori prigovarali ne samo rektoru, nego i ministru prosvete da se sa njima komunicira pismenim naredjenjima i direktivama, da vlada atmosfera uterivanja straha, pritisaka od strane clanova vladajuce partije, da se neposlusnim fakultetima preti neisplacivanjem plata, te da po Univerzitetu vrslja policija utvrdjujuci ko je u protestu.

S druge strane, i utisak ljudi koji zive u nekoj drugoj zemlji, branioci rektora govorili su o poremecaju nastave, dekan Veterinarskog fakulteta da mu proces nastave ometa samo nedostatak mikroskopa, a ministar prosvete da nema strajka, vec da je nastava prekinuta samo na jednom fakultetu.

Istovremeno o potrebi depolitizacije Univerziteta, "instrumentalizaciji u politicke svrhe", "izmanipulisanim studentima", govorili su upravo visoki funkcioneri vladajuce partije sto je osim negodovanja u sali izazivalo i salve zvizduka na hiljade studenata koji su sednicu pratili spolja. Clanovi Saveta u pocetku su verovali da je u pitanju slucajnost, ali se ubrzo pokazalo da oni napolju nepogresivo znaju ko i sta u kom trenutku govori. Kada su shvatili da predstavnici Studentskog protesta svoje kolege obavestavaju mobilnim telefonom i pejdzerom, ministar Ivkovic je konstatovao:"Ovaj koncert se izvodi uz pomoc savremenog sredstva 21. veka. Moze da pocne!" I poceo je. Trube i zvizduci sa ulice pratili su i njegova iz laganja, jer je Ivkovic, iako samo dan ranije smenjen sa funkcije sefa beogradskih socijalista, stalnim pominjanjem manipulacije evidentno odredjivao ton izlaganja predstavnika rezima na Univerzitetu.

Pa, ipak, kada se posle mnogo natezanja doslo do formulacije koja je zapravo bila sakrivanje iza onoga sto su predstavnici studenata nekoliko dana ranije dogovorili sa potpredsednicima republicke Vlade, Savet je javnim glasanjem podrzao zahteve studenata, od kojih je jedan bio onaj za smneom rektora. I mada se posle toga cini se smena rektora samo pitanje procedure, sat vremena kasnije tajno glasanje ciji rezultat je Velickovica ostavio u fotelji rektora, pokazalo je da se rezim ne predaje tek tako jer se i ovde, kao i kod odluka izbornih komisija, pokazalo da je primarni princip da "sve moze da bude, ali ne mora da znaci".

U skladu sa tim reagovao je i Velickovic. Samo dva dana ranije on je odgovarajuci na pitanje da li ce podneti ostavku odgovorio da treba postovati studentske zahteve, a oni decidirano navode smenu, da bi sada zamoljen da prokomentarise kontradiktorne odluke Saveta da podrzi zahteve, a da ne izglasa smenu rektora, odgovorio: "Studentski zahtevi ne mogu biti imperativ. Njihov zahtev je ispunjen time sto je pitanje moje smene stavljeno na dnevni red. Rektora, uostalom, moze smeniti samo onaj ko ga je i postavio, a to je Savet".

Oni koji su pomislili da je sve deo igre "cuvanja obraza" rektoru koji ce nakon sto mu je ukazano poverenje sam podneti ostavku, brzo su razuvereni. Izrazivsi zadovoljstvo dobijenim poverenjem rektor je jos na hodniku, dok se spolja orilo "Bacite nam rektora" i "Rektore odlazi!", rekao: "O ostavci sad ne razmisljam. Mandat mi i inace istice za dva meseca pa se nadam da sa studentima vise necu imati problema".

Nade profesora koji su podrzali Studentski protest dijametralno su suprotne. Neposredno po saopstavanju odluke Saveta Zoran Lucic, clan Saveta i profesor na Matematickom fakultetu je rekao:"Prenerazen sam ovakvim ponasanjem mojih kolega u Savetu. Prosto me je sramota . To su ljudi bez trunke morala. Velickovica vise ne dozivljavam kao rektora BU. Siguran sam, medjutim, da ce nas ova odluka samo jos vise mobilisati i da cemo naci nacina da joj se suprotstavimo. Oni nisu ni svesni da su pukli i da ce kada im uskoro to bude naredjeno ponovo doci ovde da poslusno izglasaju sve sto treba, pa i rektorovu smenu!"

Cetrdeset osam sati kasnije studentima je bilo potrebno dvanaest i po sati da u trecoj nocnoj akciji "kordonom protiv kordona," u svojevrsnoj igri iscrpljivanja sa specijalnim snagama policije povedu sa 6:0. Kada im je u pet izjutra komandir specijalaca rekao:"Dosta je bilo. Upotrebicemo silu!", studenti su seli i sa ulica pokrivenih snegom sat vremena izvikivali "Sram vas bilo!" Kordon se povukao u 6 i 30. Nad Beogradom je svitalo. Setajuci gradom bez policije studenti su izvikivali:"Budjenje! Budjenje!"

antrfile

Pritisci

Posle saopstavanja rezultata o glasanju o poverenju rektoru Velickovicu, profesor Vlajko Brajic, podneo je ostavku odbijajuci da se clanovima Saveta izdaju naredbe i da se na njih vrse pritisci koji su, kako je rekao, pre glasanja o poverenju rektoru vrseni na njega. Brajic ni na insistiranje novinara nije zeleo da odgovori ni ko je na njega vrsio pritisak, ni da li je naredba bila usmerena na podrsku rektoru. Profesori koji su namerno i na svojim reverima nosili bedzeve studentskog protesta, tvrdili su da pritiske moze da vrsi samo onaj ko vlada, ali je rektor pricom o kasikarama i pretnjama kojima je, kako je i u govoru istakao bio izlozen, dao povoda i da oni clanovi Saveta koje je delegirala Vlada konstatuju: "Amerika, svi pritisci dirigovani su iz Amerike".

(AIM) Bojana Lekic