DA LI SE VRACA "IZGUBLJENA GENERACIJA"?!
AIM Junior Tirana
"Ovaj zivot nista ne vredi... Kada uzimem heroin moje telo lebdi, to je pravi raj, toliko suprotno od ovoga ovde". To nije izdvojena fraza, vec refren koji se danas ponavlja od strane hiljada mladih Albanaca. Droga je opasno stavila svoje "kandze" i na albansku omladinu. I u siromasnoj zemlji kakva je Albanija, gde posebno mladi ne sticu licni dohodak, opet je droga uspela da trijumfuje zahvaljujuci njenim tragicnim carima. Hiljade mladih konzumiraju lake i teske droge, svakodnevno, i isto tako dozivljavaju pakao i raj istovremeno. Ako je prvo mesto na ovom trzistu do pre dve godine zauzimala marihuana ili hasis, sada je ona na drugom mestu. Heroin je postao privlacniji za mlade Albance. Smrt jednog 21-njaka ispod mosta usred Tirane, predstavlja prvi signal o tome sta se zapravo zbiva u glavnom gradu i van njega. Smrt jednog studenta ekonomskog fakulteta izazvao je sok, posebno kod onih roditelja koji su znali sta njihova deca rade.
Stampa je pisala i objavljivala razne cinjenice, komentarisala, cak su novinari trazili i egzaktne podatke od strane kompetentnih organa u vezi sa ovom pojavom. Iako su se mnoge cinjenice doznale, u realnosti, po diskacima i toaletima lokala nista se nije promenilo. Opet je neko izvezbano oko moglo da, kao i danas, vidi tragove ili efekte magicnog praha. Prema najnovijim podacima, samo glavni grad Albanije ima oko 10 000 mladih, studenata, emigranata-povratnika i adolescenata, koji su redovni korisnici droge. Prema onome sto je objavljeno u domacoj stampi, veci deo ove mladezi su deca imucnijih porodica. To je ista kategorija mladih koja istovremeno pripada porodicama albanskih intelektualaca. Na ovaj nacin, drustvena elita je postala zrtva ovog gorkog fenomena.
"Vise od 200 dece VIP-ia su drogirana", potvrdjeno je pre izvesnog vremena od strane jednog lekara psihoanaliticara u Tirani. Mladi doktor, angazovan u borbi koju "velike" porodice vode, kako bi svoju decu udaljili od droge, daje do znanja da je njihov broj jos veci. Medjutim, ovaj podatak se ne moze sa sigurnoscu tvrditi, jer mnogi drugi mladici i devojke, deca vaznih licnosti, drogiraju se i nemaju hrabrosti da se lece. "Veoma je tesko baviti se mladima koji pripadaju ovim porodicama", kaze doktor, za kojeg je komuniciranje s njima mnogo teze, nego sa mladima koja dolaze iz nizih slojeva drustva. Prema doktoru psihoanaliticaru, ova mladez je obrazovanija od njihovi vrsnjaci. Oni govore strane jezike, boravili su na zapadu, prosli su za svoje godine dosta toga, pa i vise. Albanska realnost, ciji se obrisi olicavaju u nezaposlenosti, blatu, fanatizmu, siromastvu itd., je neprihvatljiva za njih. "S drogom ovi mladi VIP-ia, pokusavaju da kompenziraju ono sto im nedostaje"-objasnjava lekar. Medjutim, kod njih stvar se pokazuje drugacijom. Doznajemo da zbog kulture i znanja koje imaju, ovi mladi su veoma rafinisani u razgovoru sa lekarom. Oni lazu, njihovi argumenti postavljaju u tezak polozaj i nije tako jednostavno doci do odgovora. Jedno dete VIP-ia reaguje koliko sa finesama toliko i brutalno u odnosu na svog roditelja. On krade u kuci, prica intimne stvari, ali iznad svega njegov ponos stecen aktuelnim polozajem, ne dozvoljava mu da trazi pomoc. Pre izvesnog vremena, policija je na terasi zgrade uhapsila grupu od petoro drogiranih. Policijski izvori su u to vreme govorili da su trojica uhapsenih mladica, bila deca trojice poznatih ljudi iz umetnickog zivota. Njihova imena nisu objavljena. Ipak samo su inicijali bili dovoljni da potvrde krizu elite. Iako deca VIP-ia umetnosti i scene zauzimaju prvo mesto, uopste ne izostaju ni deca politicara i biznismena. Pouzdani izvori su objavili cinjenice, prema kojima mnoga deca politicara, pozicije i opozicije koriste teske droge. Za razliku od umetnika, politicari su se u vecoj meri uzdrzali u trazenju lekarske pomoci za njihovu decu.
"Mi znamo sve, cak smo i delovali nasom inicijativom, medjutim oni se cuvaju od javnosti" kaze Gjin Lleshi, pretsednik Udruzenja "Borba protiv droge". Po njemu, porodicni odnosi kod ovih politicara su drugaciji nego kod ostalih. Ima slucajeva kada podstican od svog deteta, i sam politicar pocne da se drogira. Tako se desilo sa jednim visokim funkcionerom opozicije iz Skadra, a koji zivi u Tirani. Lleshi kaze da najnoviji podaci Udruzenja koje vodi, govore da u zemlji ima preko 25 hiljada korisnika droge, od kojih je najvise onih starosne dobi od 16 do 28 godina. Tirana zauzima prvo mesto na listi okruga, gde se droga masovno koristi. Iza nje su Shijak, mali gradic na primorju, poznat po velikom broju narkomana u odnosu na broj gradjana. Cak se za taj grad moze otvoreno reci da se droga nalazi skoro u svakoj kuci, i da se ona skoro slobodno koristi u kaficima ili drugim javnim mestima. "Shijak, grad podignut na temeljima droge", pisala je pre godinu dana jedna ovdasnja nezavisna novina o malom gradu, koji se smatra glavnim gradom droge ili centrom njenog rasturanja. Vile, koje su u velikom broju u ovoj zoni, kao nigde u Albaniji, podignute su narko-dolarima. Drac, Valona, Skadar i ostali gradovi su ipak otisli dalje u poredjenju sa glavnim gradom ili primorskom provincijom. Svakako, pristigli podaci u uredima Udruzenja "Antidroga", govore da se broj mladih, koji konzumiraju drogu u ovim gradovima, povecava zacudjujucom brzinom.
"Nista nije ucinjeno da ovi mladi imaju mogucnosti da se lece u prikladnim uslovima", - kaze Lleshi. Veoma cesto, lekar prihijatrijske bolnice, morao je da sam, citave noci bude van kuce, lececi drogirane mlade. Po Lleshiju, mnogi ne mogu da veruju da se samo u Tirani drogira 10 hiljada mladih, ali on je spreman da ovu cinjenicu dokaze, svakome ko to zeli. Nazvan "prijatelj narkomana", Lleshi je ucinio dosta toga da bi ostvario svoj san: Otvaranje jednog rahabilitacionog centra. Medjutim, niko se njegovom pozivu nije odazvao. I danas, studenti, adolescenti i drugi, lece se po svojim kucama, daleko od ociju javnosti. Aktuelno, u Tirani postoji samo jedno odeljenje detoksikacije, ali koje ima samo funkciju naziva koje nosi. "Ako se neko izvuce iz kriticnog stanja od uzimanja prevelike doze, on se tu ne moze leciti. Nedostatak odgovarajucih ambijenata, pripremanje i obrada javnosti, veoma mnogo su otezali rad, koji vrse Lleshi i ostali clanovi Udruzenja. "Mi podizemo jedan jedan narastaj koji propada i niko za to nece da cuje" - apelovao je preko stampe prijatelj narkomana. Ovih dana, jedan dopis iz Ministrastva za obrazovanje je odredio ostre mere za one koji konzumiraju drogu u skolama. Ove sankcije su smisljene odmah posto su u uredima ovog ministartva pristigle informacije od roditelja i nastavnika, da su pronadjeni plasticni spricevi po srednjoskolskim toaletima. "Rasturaci belog otrova koriste iste metpode kao i na zapadu"
- kazuje Lleshi. Po njemu, stanje albanskih gimnazija pruza veoma mnogo mogucnosti za zloupotrebu. Jednog adolscenta nije tesko prevariti i njega je najlakse drzati pod ropstvom droge. Polazeci od vidjenja Udruzenja i iskaza samih narkomana, rezultira da na desetine adolescenata, grupno puse hasis po diskacima ili lokalima "non-stop". "Najteze je to sto ovi momci i devojke nista ne govore. Oni lazu, zloupotrebljavajuci roditeljsku ljubav i opstu atmosferu u drustvu", zakljucuje lekar.
Roland ZILI AIM Tirana