STUDENTIMA NA STUDENTE

AIM, Skopje, 17.01.1997

Specijalni izvestac Ujedinjenih Nacija o ljudskim pravima, Elizabet Ren, koja je na svom putu za Pristinu i Beograd zastala i u Skopje, imala je zaista sta da vidi. Stotine studenata su protestirali ispred vlade i parlamenta, ocigledno trazeci nesto. Neduzna gispodja Ren mora da je pomislila da su to studenti albanske nacionalnosti koji vec nekoliko meseci traze da im vlada omoguci obrazovanje na maternjem jeziku na Pedagoskom fakultetu, u sklopu Univerziteta "Kiril i Metodi" u Skopju. Njeno razocarenje je bilo tako iskreno da je to izrazila i pred novinarima, kad je saznala da su to ustvari studenti makedonske nacionalnosti, opet (uglavnom) iz Pedagoskog vakulteta, ali koji ne traze nista za sebe nego traze da se njihovim kolaegama Albancima ne dozvoli nastava na njihovom maternjem jeziku.

Ono sto je (po njihovom priznanju) nateralo studente makedonske nacionalnosti da izadju na ulicu jeste predlozeni zakon kojim se na Pedagoskom fakultetu pored na sluzbenom, makedonskom jeziku, nastava moze odvijati i na jezicima nacionalnosti. To u praksi znaci da ce studenti albanske nacionalnosti, ukoliko se zakon usvoji, dobiti pravo na visoko obrazovanje na maternjem jeziku kako sto im je i bilo obecano od strane vlade.

Sa druge strane mora se istaci da ni sama vlada nije htela ovakav zakon, pogotovo sto jos nije donet zakon o visokom obrazovanju koji vec tri godine ceka u "bunkeru", medjutim nakon tri i po mesecnog bojkota nastave studenata albanske nacionalnosti, koji su se umesto u, od strane vlade zabranjenog, Tetovskog Univerziteta, odlucili za Pedagoski fakultet (posto im je prethodno obecano da ce se nastava izvoditi na labanskom jeziku), ona je bila primorana da donese takvo resenje. Istini za volju, vladu je primorao i dekan fakulteta koji nije prihvatao da dozvoli nastavu na albanskom bez prethodnog zakonskog resenja. A u ovom pogledu svojevrsni pritisak izvrsili su i medjunarodni faktori, u prvom redu Visoki komesar OEBS-a, Maks van der Stul kao i Specijalni izvestac UN-a, Elizabet Ren, iako je ovakav zakon u prvom redu u interesu vlade koja je reaktiviranjem Pedagoskog fakulteta neposredno nakon otvaranja Tetovskog Univerziteta, htela da relazivizuje znacaj ovog poslenjeg.

Samo sto je zadovoljila dekana fakulteta, na vladu su se "bacili" studenti koji su, uz podrsku njihovih profesora zatrazili da se zakon povuce jer ce u suprotnom oni bojkotovati nastavu. Drugim recima, studenti traze da se vrati stanje iz osamdesetih godina kada se pod parolom "zalednickog zivljenja" u duhu komunistickog "bratstav i jedinstva", a pre svega borbe protiv "albanskog nacionalizma i separatizma", na ovom istom fakultetu (tada Akademija) ukinula nastava na albanskom i uvele su "mesovite paralelke" na kojima su svi ucili na istom jeziku - makedonski, kako bi bili "potpuno" jednaki i valjda zavoleli jedni druge.

Na ovaj nacin obrazovna "rasomonijada" koja je starija od nezavisne makedonske drzave zalazi u sve dublji "corsokak". Sami "argumenti" makedonske studentske organizacije koja je pored spomenute zelje za "zajednicko studiranje" (na jednom jedinstvenom, makedonskom jeziku) istakla i to da se demonstracijama breni Ustav zemlja po kome se visoko obrazovanje moze izvoditi samo na sluzbenom jeziku drzave - makedonskom. Pretstavnici vlade su nekoliko puta naglasili da se ovo "ustavne" osnovne i srednje skole, ali to spomenute studente ne impresionira bas puno.

Zanimljivo je i to sto se veci deo makedonske javnosti izjasnio u prilog vladinog predloga, shatajuci da bi suprotno resenje prosto gurnulo Albance jos vise ka Tetovskom univerzitetu. Sa druge strane, iako se to ocekivalo, opozicione tzv. "nacianalne" partije koje okupljaju makedonce, nisu se uopste oglasile iako je deo ikonografije demonstranata kao "pozamljen" iz njihovih ostava. Najupecatljivije je bilo nosenje "stare zatave" sa spornom zvezdom iz Vergine koju, i pored toga sto je kao deo privremenog sporazuma sa grckom parlament ukinuo, "najmakodonskija" partija VMRO-DPMNE, redovno istice, a tu je bio i neizbezan "lav" iz grba pomenute partije. Valja napomenuti da su opozicione partije, kada se igrao svojevrsni "politicki ping - pong" izmedju vlade i dekana, javno podrzali dekana "koji brani pravnu drzavu". Zanimljivo je da sada ove partije cute medjutim, spomenuti dekan, kao i rektor Skopskog Univerziteta, kome je vlada oduzela argument predlozenim zakonom (koji je on trazio) sada su preuzeli njihovu ulogu branioca studenata koji pak "brane" Ustav od vlade ciji je ministar pravde tvorac istog ustava.

Sve ovo je u albanskom delu makedonske javnosti nametnulo uverenje da se ovde ustvari radi o velikom "makedonskom pozoristu" u kome je Albancima namenjena uloga zbunjenog gledaoca. Albanci koji su u proteklih pet-sest godina uzivali u komlimentima da su "faktor stabilnosti" u drzavi koja je "kljuc stabilnosti" u regionu, ovih dana ogorceno konstatiraju da su oni ustvari "nasamareni" jer svaki put kada vlada konacno odluci napraviti neki "ustupak", nadje se neko da spreci njegovu realizaciju. Slicno je bilo i u slucaju zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju kada je vlada prihvatila da se skolska evidencija vodi na jeziku na kome se izvodi nastava (u albanskim skolama na albanskom jeziku) a ne iskljucivo na sluzbenom, makedonskom jeziku. tada je, "na zalost vlade", reagirao ustavni sud (sastvaljen od sudaca predlozenih od ove vlade) i ponistio vec doneseni zakon, koji je kasnije "zakrpljen" podzakonskim aktom ministra za obrazovanje. Sada, opet "na zalost vlade", reagiraju studenti, sto slucaju daje sasvim novu dimenziju. Deo javnosti se poceo pitati sta ce biti sa "oazom mira" i da drzavom koju su mnogi ocenili kao "primer za uspesno resavanje medjuetnickih odnosa na Balkanu", kada Makedonija jednog dana "ostane mladima" koji na ovakav nacin zele urediti medjunacionalne odnose. Pitanje je jos komplikovanije ako se zna da su se konflikti na relaciji Makedonci-Albanci u Makedoniji, dosad odvijali izmedju Albanaca i vlade (najcesce policije), dok je sadasnji, na srecu ne direktan i ne otvoren, konflikt odvija na relaciji studenti-studenti, u krajnjoj liniji: gradjani-gradjani.

Studenti albanske nacionalnosti koji su svojim tromesecnim bojkotom iznudili od vlade da ispuni dato obecanje, delom i zahvaljujuci demonstracijama ispred parlamenta, javno su izrazili negodovanje zbog "nekolegijalnosti" svojih kolega makedonske nacionalnosti. Ostaje pitanje hoce li se njihovo negodovanje ograniciti na jednosmerno komuniciranje putem medija ili ce mozda i oni po drugi put izaci na ulicu, ovog puta da bi branili tekovinu "svojih" demonstracija. Parlament Republike Makedonije ce na svojoj sednici, 29 januara raspravljati o Predlog-zakonu o Pedagoskom fakultetu, pa ostaje da se vidi kakav ce slagvort studentima iz obaju etnickih tabora pripremiti narodni poslanici. Studenti - makedonci su za svaki slucaj objavili da ce nastaviti proteste sve dok se zakon ne povuce iz parlamentarne procedure.

Pise: IBRAHIM MEHMETI