SRPSKI I ALBANSKI COR-SOKAK

Atentat na rektora srpskog Univerziteta u Pristini, Radivoja Papovica, aktiviranjem eksploziva u trenutku kada je njegov automobil prolazio pored parkiranog automobila-bombe, pri cemu je lakse povredjen i njegov vozac Nikola Lalic, a sutradan ubistvo Zenuna Durmishija iz opstine Srbica, na ciji je auto pucano i pri tome izbrojano cak 60 ispaljenih caura, cetvrte su zrtve oruzanih napada na Kosovu, od pocetka ove godine.

Koordinirani oruzani napadi prvi put su na Kosovu zabelezeni februara prosle godine. Kao sto je poznato, mete napada bili su objekti u kojima su smestene srpske izbeglice iz Hrvatske. Tokom proleca bila je izvedena serija napada protiv srpskih civila, pripadnika i objekata MUP-a Srbije na Kosovu. Verovatno u osvetnickom besu, u to vreme bilo je ubijeno ili ranjeno i nekoliko albanskih civila. Od prosle jeseni najupadljiviji su atentati na takozvene postene ili lojalne Albance, koji su manje - vise na skriven nacin saradjivali sa srpskim vlastima, koje Albanci smatraju okupatorskim.

Mada je i ranije bilo nekih sumnjivih slucajeva, septembar se moze uzeti kao vreme pocetka njihove planske likvidacije. Tada je ubijen u blizini svoje kuce policijski inspektor MUP-a Srbije Qazim Bajgora iz Podujeva. Akcije su ucestale krajem prosle godine. 26. decembra ubijen je Faik Belopoja iz Besinja blizu Preistine, 9.januara ove godine atentat je izvrsen nad Malic Seholijem, koji je siroko bio poznat kao srpski politicki aktivista, a 13. januara usred pijace u Srbici ubijen je i Fazli Hasani. Za razliku od Bajgore i Seholija, Belopoja i Hasani su kao "posteni" Albanci bili izgleda poznati samo u svojim sredinama.

U medjuvremenu, 25.oktobra ubijen je u Podujevu srpski policijski inspektor Milos Nikolic i jedan opstinski sluzbenik. Zato se i ne iskljucuje da je atentat na rektora srpskog Univerziteta u Pristini, verovatno nastavak tog vala, ali sa ociglednom novinom u nacinu delovanja, koja moze oznaciti "novi kvalitet" u tehnickom i najavu ciljanja na ljude na visim polozajima.

Gotovo za sve slucajeve napada do atentata na Papovica, odgovornost je preuzimala za sada nepoznata organizacija, koja se predstavlja kao Oslobodilacka vojska Kosova. Posle ubistva Maliq Sheholija, ona se oglasila 12. januara Saopstenjem, u kojem se izmedju ostalog kaze: "Ova egzekucija je upozorenje za sve saradnike neprijatelja i nacionalne izdajnike, posebno za one koji bi navodno pod pritiskom nekih medjunarodnih centara pristupili trgovini za potpisivanje bilo kakvog sporazuma sa okupatorskim vlastima, koji bi bio u suprotnosti sa interesima nacije. Pozivamo jos jednom srpske okupatore da dok nije postalo kasno, povuku svoje vojno policijske jedinice sa Kosova. U suprotnom nase akcije ce se prosiriti i postace kobnije za vas i za vase saradnike"... Samo pre nekoliko meseci, ova organizacija za koju niko ne moze da tvrdi da li zaista i postoji, u svom tekstu koji je poslala nekim pristinskim i inostranim novinskim redakcijama zapretila je "da ce zakucati i na vrata Albanaca"...

Zanimljivo je da osim ovih Saopstenja na Kosovu nema drugih dokumenata ili saznanja o postojanju i delovanju tzv. Olobodilacke vojske Kosova. Na Kosovu se medjutim ne odbacuje mogucnost da nekakve slicne organizacije zaista i postoje, ali koje navodno deluju, medju Albancima u inostranstvu. Pre nekoliko meseci jedna od njih je odbila svaku vezu sa takvim napadima na Kosovu, a druga je dopustila mogucnost postojanja i delovanja OVK, ali je odbila da se izjasni da li je OVK njeno oruzano krilo.

Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova u vise navrata je izrazio sumnje u postojanje takve oruzane organizacije, ocenjujuci da se takve stvari pripisuju Albancima da bi se kompromitovao njihov pokret otpora nenasilnim sredstvima. Na poslednjoj Konferenciji za stampu lider kosovskih Albanaca je komentarisuci napad na Papovica rekao da "iako ovi slucajevi nisu razjasnjeni, srpska propaganda ih podmece Albancima optuzujuci ih za terorizam. To je stara etiketa i ovakve provokacije se cine s ciljem da se ozivi strah i poveca nesigurnost na Kosovu, kako bi se zapocelo sa spiralom nasilja, koje moze zavrsiti konfliktom" prokomentarisao je Rugova, osudjujuci poslednje nasilne postupke. On je takodje dodao da "srpski rezim nema saradnike na Kosovu, da se oni mogu izbrojati na prste, dok se teza o kolaboracionizmu provlaci, kako bi se stvorila jos veca nesigurnost na Kosovu". Njegov potpretsednik Hydajet Hiseni je za AIM izjavio: "Mi na Kosovu nemamo tacnih saznanja o tome da li postoji i deluje takva organizacija. Mi stremimo demokratskom i slobodnom Kosovu za sve i borimo se da to ostvarimo bez nasilja. Nasilje bilo da dolazi sjedne ili sa obe strane, pothranjuje novo nasilje i blokira problem, a mi to ne zelimo".

U albanskoj javnosti preovladjuje uverenje da takve stvari namestaju Albancima razne srpske oruzane formacije, pa cak i tajne drzavne sluzbe u cilju zadrzavanja Kosova u stanju stalne tenzije, da bi se u svakom trenutku Kosovo instrumentalizovalo u unutarsrpskim ili drugim sukobima. Medju retkim pojedincima, koji ne iskljucuju mogucnost da su Albanci izvrsioci ovih akcija, iznosi se pretpostavka da je mozda ova vrsta otpora jedino moguca u sadasnjim uslovima. Medjutim, smatra se, ako se ovo ne zaustavi, a to je jedino moguce postizanjem nekog politickog resenja, realno je ocekivati eskalaciju do opasnih razmera, cak do ratnih sukoba.

U vezi s tim, zanimljivo je misljenje Adema Demaqija koje je izneo decembra meseca odmah nakon aktivnog partijskog angazovanja u Parlamentarnoj partiji Kosova u intervjuu albanskom casopisu ZERI. Demaqi je tada ocenio da dosadasnja albanska politika pasivnog cekanja otvara put ekstremizmu, radikalizmu i procesima koji vode ka situaciji koja moze da izmakne kontroli. Zbog toga, smatra Demaci, neophodno je da se kanalise nagomilana energija ka organizovanom i aktivnom nenasilnom otporu. Demaci ne iskljucuje mogucnost da izvrsioci oruzanih napada budu Albanci, ali njih treba zaustaviti aktiviranjem sirokog narodnog otpora nenasilnim sredstvima, kaze Demaqi.

Kod kosovskih Albanaca je, ipak, opsteprihvaceno misljenje da je srpska vlast ta koja je stvorila pravni i svaki drugi haos na Kosovu i vec godinama sprovodi organizovani drzavni teror nad Albancima. Ako je najnoviji teror albanskog porekla, onda je, smatra se, zatvoren prvi krug nasilja na Kosovu, a naredni moze biti samo jos gori.

Sve u svemu i Srbi i Albanci smatraju neverovatnim kako toliko brojne oruzane formacije vojske, policije, saradnika i dousnika, koji prakticno pokrivaju svaki kutak Kosova, nisu do sada bili u stanju da izvedu pred sud i osude nekog zbog ovih nedela.

Neuverljive sumnje pripisane su i grupi od 15-tak Albanaca iz Srbice, Vucitrna i Kosovske Mitrovice (samo se trojica od njih nalazi u istraznom zatvoru dok se za ostalima traga) optuzenim krajem septembra i pocetkom oktobra prosle godine i samo su potvrdile nepoverenje prema srpskim optuzbama, da su Albanci izvrsioci proslogodisnjih i ovogodisnjih oruzanih napada na Kosovu.

Optuzbe nisu izgleda bile uverljive ni za specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudska prava Elizabet Ren. Ona je krajem prosle godine boravila na Kosovu i na pitanje novinara izjavila da nema dokaza o postojanju organizovanog terorizma na Kosovu. Pre nekoliko dana, takodje u susretu sa pristinskim novinarima na otprilike isto pitanje Ren nije na taj nacin formulisala odgovor, ali je rekla da njoj nisu pruzeni dokazi, odnosno da nema informacija na osnovu kojih se moze govoriti jasno o poreklu izvrsioca oruzanih napada. Medjutim, u susretu sa Margit Savovic, saveznim ministrom za ljudska prava i prava manjina, gde je sama Ren izrazila zabrinutost povodom atentata na Papovica, od nje je zatrazeno da u svom izvestaju Komisiji UN ukaze na postojanje "terorizma na Kosovu i Metohiji". U tom sklopu, kosovski analiticari vec neko vreme upozoravaju da ce srpske vlasti iskoristiti ove akte da kosovske Albance proglase teroristima, imajuci u vidu da je terorizam u svetu najostrije osudjivan.

Srpske organizacije su ponovile optuzbe protiv Albanaca i posle atentata na rektora Radivoja Papovica. Najostriji su bili politicki blizanci: SPS i JUL su zatrazili primenu svih sredstava takozvane pravne drzave, kako bi krivci bili uhvaceni i izvedeni pred sud. Takvi pozivi u vidu kampanja, indirektno sugerisu preuzimanje mera opsteg progona i pritiskivanja Albanaca. Za takvu politiku se svih ovih godina zauzimao i sam Radivoje Papovic i upravo takva politika je na nivou bivse SFRJ dovela do uzasnog rata, a na Kosovu do sadasnjeg corsokaka. Tako se ovih dana osim protestnih okupljanja na fakultetima srpskog Univerziteta, planira i izlazak i mirni protesti van skolskih objekata i zahteva zamrzavanje svih univerzitetskih aktivnosti pa cak i prekid ispitnih rokova. Pazljivom posmatracu nisu upravo ovih dana promakle razne analize americkih analiticara, u kojima se nije iskljucivala mogucnost da Slobodan Milosevic, pritisnut unutrasnjim nedacama i spoljnim faktorom, aktivira srpski nacionalizam na Kosovu. A takav scenario je vec isproban.

Mozda bi najrealnije bilo ocekivati da se posle ovog atentata na Papovica prosiri val hapsenja kombinovan sa zaostravanjem postojece represije. Ali, iz onoga sto se moze dokuciti, ni srpskim vlastima nije stosta jasno. Osim ovoga, ovde je uvek sve ili gotovo sve zavisilo od politickih procena razvoja situacije na Kosovu i sire. Od toga ce zavisiti kakve mere ce preuzeti srpska vlast i posle atentata na Papovica. Srpska opozicija na Kosovu ce atentat izgleda vise iskoristiti protiv SPS-a. U svakom slucaju, bilo kako se bude razvijala situacija, kosovski Srbi nece biti sigurniji, da se ne govori o boljitku i miru. Albanci ionako nesto slicno ne ocekuju, bar ne u skoroj buducnosti.

Fehim REXHEPI AIM Pristina