KO STOJI IZA STUDENATA?

Na Kosovu je u toku psiholoski i politicki zaokret u odnosu na stanje u poslednjih nekoliko godina. Trenutno je to tesko precizno definisati u svim elementima, jer je proces u toku. Ali, moze se govoriti o karakteristicnim tendencijama, prisutnim od decembra prosle godine. Najkarakteristicnija je tendencija stvaranja dva osnovna gravitaciona politicka centra, oko kojih se vec nedeljama privlace ili odbijaju svi glavni unutaralbanski politicki procesi.

Dosadasnji jedini, olicen u Ibrahimu Rugovi, postaje jedan od ovih centara. Drugi je Demacijev centar, koji je postao realan, posle neocekivanog decembarskog zaokreta. Bar je tako izgledalo na povrsini zbivanja zvanicne Tirane, prema do sada preovladjujucoj politici kosovskih Albanaca. Zvanicno rukovodstvo, ali i sve politicke snage u Albaniji, pocele su odnedavno da emituju poruke ohrabrenja kosovskim Albancima - da dosadasnju pasivnost zamene aktivnim nenasilnim otporom uz obecanje svake moguce pomoci.

Tako se na Kosovu, posle mnogo godina, dosadasnjoj politici po prvi put nametnula ozbiljna alternativa, ako ne u pogledu krajnjih ciljeva, onda sasvim jasno u sferi puteva njihovog ostvarivanja. Medjutim, osim proboja u psiholoskom smislu, da se nesto ipak mora pomeriti ili pokrenuti na samom Kosovu i globalnih obrisa tendencijskih politickih prestrojavanja, do studentske Peticije, bar na povrsini, nije bilo neke vidljivije konkretne politicke artikulacije.

Upravo u jeku ozbiljnog dovodjenja u pitanje monopola dosadasnjeg vladajuceg politickog centra, oko 550 studenata albanskog paralelnog Univerziteta, uputili su krajem decembra Ibrahimu Rugovi peticiju sa devet politickih zahteva, koji zadiru u sve sustinske probleme unutaralbanskih odnosa. Svi su oni od ranije poznati i postavljani kao takvi, ali nikada nisu bili razmatrani, ni u uzim ni u sirim albanskim okvirima, kao opstealbanski problemi na Kosovu.

Delic objasnjenja, zasto se odbacivala svaka inicijativa u tom smislu proteklih godina, daje atmosfera koja je stvorena odmah posle objavljivanja studenstske peticije u vladajucem albanskom politickom centru i u upravljackoj strukturi albanskog Univerziteta. Naime, iako se u samom naslovu Peticije kaze da je to Nezavisna studentska inicijativa, ove dve upravljacke strukture potajno su pokrenule delove svojih aparata, kako bi se navodno otkrilo ko su ti studenti, sta smeraju, od koga su podsticani, koga pretstavljaju, zasto nisu isli preko postojecih studentskih i omladinskih organizacija... Tako je u kontrolisanoj stampi i na Univerzitetu stvorena atmosfera osude i sumnjicena. Zbog toga su peticija i akcija za njeno potpisivanje i dalje obavijeni velom misterioznosti, zbog cega inicijatori i potpisnici uglavnom izbegavaju da govore o tome za javnost. Inicijatori su svakako racunali na to, verovatno i na moguce interesovanje policije, i zbog toga su izgleda akciju sproveli na brzinu.

U Peticiji se od Rugove zahteva da insistira na zauzimanju skolskih objekata, da konstituise parlament Republike Kosovo i da Adem Demaci postane njegov clan. Ako se to ne ostvari, svi poslanici treba javno da se podnesu ostavke i da se izvinu narodu sto su ga namerno ili ne prevarili. U petoj tacki, zahteva se ukidanje cenzure u sredstvima dnevnog informisanja, a bivsi politicki zatvorenici se pozivaju da se probude iz sna. takodje se zahteva normalizacija odnosa na relaciji pretsednik (I. Rugova) - Vlada (Republike Kosova u egzilu), zatim aktiviranje Koordinacionog odbora albanskih politickih partija u bivsoj Jugoslaviji i trazi se da se jednom zauvek stavi tacka na kastinsku politiku, odnosno na feudalizaciju Kosova.

Mnogo se na Kosovu nagadja oko toga kako je doslo do pokretanja te inicijative, ali, bez obzira kako je do toga doslo, peticija je u visokom stepenu izrazila trenutna albanska nestrpljenja, nesaglasnost sa produzavanjem dosadasnjeg stanja, ali i raspolozenje za trazenje i iznalazenje puteva da se promeni sadasnji red stvari, koji se ocenjuje kao izrazito negativan za buducnost. Kao izraz opstealbanskih raspolozenja, peticija se u potpunosti uklopila u proces ukupnih unutaralbanskih politickih pomeranja.

Zbog dubine i slozenosti problema, kao i ukupne situacije na Kosovu, malo je verovatno da bi se albanski studenti mogli pojaviti na albanskoj politickoj sceni kao posebna organizovana grupa, kakav je slucaj trenutno u Srbiji, Bugarskoj ili nekom drugom mestu. Ali, sasvim je moguce da se oni prvi pojave na javnoj sceni, kao katalizator svega onoga sto je godinama nagomilano u albanskom stanovnistvu i sto se aktuelno kuva ispod povrsine na albankoj politickoj sceni.

Peticija je takodje sama po sebi znacajna pojava u politickom zivotu kosovskih Albanaca. Naime, prvi put se na jednom mestu, na tako jasan nacin, i od jedne ipak znacajne drustvene grupe, ostra kritika usmerava prema unutra, odnosno prema vladajucem albanskom politickom centru. Otuda sumnjicenja i manje ili vise prikrivene osude protiv studenata. Albansko vodjstvo nije naviklo na takav nacin oponiranja. Ono je do sada veoma samouvereno odbacivalo cak i razgovor o mogucim unutaralbanskim teskocama i slabostima. Zbog toga je tesko predvideti kako ce ono odgovoriti u ovom slucaju. Ali bilo kako se ono ponasalo, cini se da slabi njen monopolisticki polozaj kakavo je imalo poslednjih godina.

Pre svega, smatra se nedopustivim guranjem glave u pesak, dok se nastava i dalje izvodi u krajnje neodgovorajucim objektima, privatnim kucama i podrumima. Takvo raspolozenje je izgleda zahvatilo i sadasnje albansko vodjstvo. Kada je potpisan Dogovor o normalizaciji albanskog skolstva, obecano je da ce se u najvecem delu sprovesti za mesec dana. Nisu vise tako uverljive "sargarepe", da ce posrednik u ovom Dogovoru doci uskoro iz Rima u Pristinu i zatim razgovarati u Beogradu. Albansko vodjstvo je izgleda zauzelo stav da se odbaci blato beskonacnog pregovaranja. Pocetak drugog polugodista za albanske osnovce i srednjoskolce odlozeno je zbog nedostaka ogreva, ali ako je verovati glasinama, delom i zbog opasnosti izbijanja nekontrolisanih javnih protesta. Ako je to tacno, onda je problem samo nakratko odlazen, za oko dve nedelje.

Kod kosovskih Albanaca raste raspolozenje da se sto pre rasciste i dileme oko funkcionisanja i odgovornosti njegovih legalno izabranih predstavnika. Oni nisu ni stupili na duznost, a kamo li ispunili ono sto su narodu obecali. Pre svega, kosovski parlament nije do sada ni konstituisan, ali izgleda da se primice vreme za resavanje i ovih problema. Maj je krajnji rok. Ne iskljucuje se, naime, mogucnost da Rugova, kako je i obecao, bas tada zakaze opste izbore za sve organe vlasti na Kosovu, koje Albanci smatraju svojim.

Fehim REXHEPI AIM Pristina