PO MERI MO_NIKA

Istra„ivanja: 'tampa i ljudska prava u Srbiji

Novinari u Srbiji ne doäivljavaju ljudska prava kao vrednost po sebi. U svakodnevnom proizvo¥enju slika stvarnosti oni veoma retko pojave i dogadjaje o kojima izvestavaju definisu sa stanovista ostvarivanja ili neostvarivanja ljudskih prava i sloboda. Za novinare ljudska prava nisu akutni drustveni problem i stoga se ne tretiraju kao aktuelna tema. Broj tekstova posvecen ovoj problematici, njihov uobicajeni plasman u okviru lista, kao i graficka opremljenost, svrstavaju ih prilicno nisko na listi prioritetnih drustvenih pitanja - zakljucuje mr Jovanka Matic u istrazivanju medijske prezentacije ljudskih prava

AIM, Beograd, 16. 1. 1997.

Ljudska prava su "ideolosko oruzje za uspostavljanje novog svetskog poretka". Pod plastom brige sveta za ljudska prava u Srbiji, u stvari se krije "licemerstvo" koje "prelazi meru svakog ukusa". Problem ljudskih prava "izmislile" su velike sile. Medjunarodne institucije ne preduzimaju nista na zastiti "srpskih ljudskih prava": one "zamajavaju svojom licemernom pricom" o pracenju dogadjaja vezanih za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji, dok su istovremeno "uz americku pomoc" iz Hrvatske oterani "gotovo svi zapadni Srbi u stravicnom egzodusu".

Ovo su samo neki od primera interpretacije koncepta ljudskih prava kojima "Vecernje novosti", po svemu sudeci, u skladu sa svojim reklamnim sloganom "To mogu samo Novosti", poslednjih godinama kljukaju svoje citaoce, a prezentirani su u "Komparativnoj analizi medijske prezentacije ljudskih prava u 'Vecernjim novostima' i 'Nasoj Borbi'" koju je sacinila mr Jovanka Matic, saradnik beogradskog Instituta drustvenih nauka. Rezultati istrazivanja saopsteni su u okviru nedavno odrzane rasprave "Ljudska prava kao tema u javnosti" u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za antiratnu akciju.

U drustvu u kojem se decenijama negovala odbojnost prema ideji ljudskih prava, normalno je sto ne postoji razvijena svest o ljudskim pravima i sto prema njima i dan-danas ima predrasuda. Stoga, verovatno, citalacka publika "Novosti" i moze progutati sve price o "svetskim ujdurmama" o ljudskim pravima koje joj plasiraju rezimski mediji. Ideja o ljudskim pravima tradicionalno je nepopularna na ovim prostorima, nazalost, cak i medju pravnicima, koji su misljenja da je ona previse politicki "obojena", smatra Vojin Dimitrijevic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Deo odgovora na pitanje koliko su ljudska prava danas zastupljena u javnosti, i kakav je odnos medija prema ovom problemu u Srbiji (SRJ) pokusala je da pruzi mr Jovanka Matic u svom istrazivanju analize sadrzaja na uzorku dva dnevna lista - "Vecernjih novosti" i "Nase Borbe". Za analizu su odabrani tekstovi koji se neposredno ili posredno doticu ljudskih prava i sloboda - ukupno 145 tekstova iz "Vecernjih novosti" i 148 tekstova iz "Nase Borbe", objavljenih tokom aprila 1996. godine. Cilj istrazivanja bio je da se utvrdi kako se problematika ljudskih prava medijski formatizuje, koliko je ona prisutna u svakodnevnim sadrzajima ovih listova, kojim povodom se o njoj govori, koje su dominantne teme iz ove oblasti, koji su njihovi najcesci akteri i kako se oni vrednuju.

Razlicite slike stvarnosti

Ova dva lista su izabrana za analizu, kaze autor istrazivanja, kao listovi na suprotnim polovima sarolike scene stampanih medija, sa pretpostavkom da ce razlike u tretmanu ljudskih prava u novinama najvise doci do izrazaja upravo u komparativnoj analizi jednog tabloida i jednog politickog dnevnika sa razlicitim uredjivackim koncepcijama. "Vecernje novosti," ocenjuje autor istrazivanja odlikuje uredjivacka politika usmerena na nekriticko promovisanje i osnazivanje oficijelnih verzija stvarnosti. Ovaj list je izrazito podrzavao nacionalisticku i ratnu politiku rezima i sve poteze aktuelne vlasti opravdavao postojanjem medjunarodne zavere protiv srpskog naroda i drzave. Medijski diskurs ovog lista, i pored toga sto je sledio rezim u obrtu ka miroljubivoj politici u regionu, jos uvek nosi tragove neprijateljskog odnosa prema okruzenju i prema medjunarodnoj zajednici, zbog antisrpskog stava.

Uredjivacki koncept "Nase Borbe" karakterise, smatra Jovanka Matic, otvorenost prema alternativnim vidjenjima drustvenih dogadjanja. Tokom poslednjih godina ovaj list je odlikovala izrazita antiratna orijentacija i insistiranje na gradjanskom, a ne na nacionalnom konceptu drustva. Iako se list "Nasa Borba" cesto napada kao blizak opoziciji, on odrzava nezavisnu uredjivacku platformu koja uslov razvoja demokratije u Srbiji vidi u promeni sadasnjeg autoritarnog rezima.

Razlicite uredjivacke koncepcije dva analizirana lista na bitan nacin su uticale na njihovo medijsko prezetovanje ljudskih prava. "Od istih dogadjaja novinari ova dva lista stvorili su razlicite slike stvarnosti, u kojima ljudska prava figuriraju na drugaciji nacin. Njihov sadrzaj se razlicito definise, razlicito akcentuje, njihovi dominantni akteri se ne poklapaju, niti se na isti nacin vrednuju", kaze Jovanka Matic.

Tretiranje tematike ljudskih prava u "Vecernjim novostima" odvija se u dve ravni. Na jednoj se instrumentima medijske simbolizacije osnazuju zvanicne ocene da u Srbiji (SRJ) nema "flagrantnog krsenja prava coveka", a osudjuju i omalovazavaju suprotne ocene; na drugoj, kao osnovni problem krsenja ljudskih prava definise se diskriminacija Srba u susednim zemljama, kao i diskriminacija Srba od strane medjunarodne zajednice. Prema interpretaciji "Vecernjih novosti", problem ljudskih prava "izmislile" su velike sile koje "od pocetka jugoslovenske krize zloupotrebljavaju problematiku ljudskih prava radi politickih pritisaka na samo jednu stranu - Srbe"; one svesno ignorisu cinjenicu da nisu Srbi ti koji narusavaju prava drugih, vec ona strana cija se prava uporno krse. Cinjenice, medjutim, kako isticu novinari ovog lista, "svetsku politiku - ne obavezuju".

Opste stanje ljudskih prava u Srbiji (SRJ) za novinare "Nase Borbe" predstavlja legitiman problem, konstatuje se u analizi. Selekciona matrica ovog lista potpuno je otvorena za nepovoljne ocene stanja ljudskih prava koje poticu kako od specijalizovanih domacih tako i medjunarodnih organizacija, insistirajuci na poredjenju sa svetskim standardima. Ipak, istice Jovanka Matic, novinari ovog lista nisu skloni da sami istrazuju ovu problematiku, i ne umeju da je izdvoje iz drugih drustvenih problema, pogotovo u tretmanu "kosovskog" ili "sandzackog cvora"

Iako su prilozi o ovoj temi u obe novine uglavnom smesteni u prvu polovinu lista, oni se retko naglasavaju na poseban nacin. U "Nasoj Borbi", na prvoj strani objavljena su 4 od 148 tekstova - tri u celini, sva tri posredno dodirujuci temu ljudskih prava i vezani za dogadjanje oko haskih sudjenja, dok je jedan zapocet na prvoj i nastavljen na drugoj strani lista - tekst o sprecavanju sindikalnih prava radnika u nekim beogradskim kolektivima. U najavama na prvoj strani, uobicajenim novinarskim nacinom da se neke teme izdvoje od drugih naslo se deset od 148 tekstova. Samo jedanput u analiziranom periodu tema ljudskih prava obradjena je kao noseca tema nedeljnog izdanja "Nase Borbe"

• u posebnom delu lista koji svake sedmice na analiticki nacin prezentira jednu izabranu temu, vidjenu iz raznih uglova i sa stanovista razlicitih aktera - pa i tada ne sasvim direktno, vec stavljanjem u isti kontekst aktivnosti mirovnih organizacija i organizacija za zastitu ljudskih prava, ali sa akcentom na ove prve. Samo 37,2 odsto tekstova u "Novostima" i 35, 1 u "Nasoj Borbi" imalo je povoda u aktuelnim, dnevnim dogadjanjima. Tekstovi o ljudskim pravima se odnose na neki prosli dogadjaja ili su pak od one "sporovozne" vrste koja se moze objavljivati u novinama bilo kog dana u 39,2 odsto slucajeva u "Nasoj Borbi" i u 35,2 odsto slucajeva u "Vecernjim novostima".

"Srpska ljudska prava"

U interpretaciji "Vecernjih novosti", koncept ljudskih prava uoblicen je u koncept "srpskih ljudskih prava", ocenjuje Jovanka Matic. Sluzeci se nacionalistickim idiomom, razvijenim u poslednjih nekoliko godina, ovaj list jos uvek Srbiju prezentira kao nacionalnu zajednicu suprotstavljenu drugim nacionalnim zajednicama, dok drzavu vidi kao njavaznijeg garanta prava pripadnika nacije. U Srbiji (SRJ), po vidjenju novinara ovog lista, ne postoji akutno izrazen problem ugrozenosti ljudskih prava. Nasuprot ovome, postoji problem "navodne ugrozenosti ljudskih prava", to jest, intencije "krojaca nove politicke karte sveta" da manipulisu problemom ljudskih prava kako bi zadovoljile vlastite interese. Pod maskom brige o ljudskim pravima oni se mesaju u unutrasnje stvari Srbije i Jugoslavije, kako bi ih oslabili, dok istovremeno prikrivaju pravi humanitarni problem - diskriminaciju Srba, koja se ostvaruje u najblizem okruzenju i u legalnim institucijama medjunarodne zajednice.

"Srpska ljudska prava" najugrozenija su, po "Novostima" u "Tudjmanovoj nasilnoj tvorevini". Nista nije bolja situacija ni u BiH, u "zelenoj tvorevini Alije Iztbegovica", koja se "ubi od zaklinjanja da je gradjanska, multikulturna, multikonfesionalna", ali koja uistinu "ni za jotu nije odstupila od mracnih pravila propisanih Kuranom". U ovoj "novopecenoj evropskoj dzamahiriji" vlada "zakon rulje", a izlive "besa, mrznje i nasilja prema Srbima pothranjuje upravo policija..." Problemi vezani za prava izbeglica, prognanika, nestalih, zarobljenih, i drugih ljudi pogodjenih ratom, za novinare "Vecernjih novosti" takodje postoje kao problemi koji pogadjaju ljude srpske nacionalnosti. Ovim temama "Vecernje novosti" posvetile su 70,9 odsto svih napisa o ljudskim pravima. U svima njima dominantno je shvataanje kao prava posebne etnicke grupe i definisanje diskriminacije Srba kao osnovnog aspekta ugrozenosti ljudskih prava. Medju tekstovima o manjinskim pravima, kako pokazuje analiza, (37 od ukupno 145), oni koji govore o polozaju Srba u susednim zemljama dva i po puta su brojniji od tektova o polozaju manjina u Srbiji. Albanci sa Kosova se u "Novostima" tretiraju iskljucivo kao "siptarski separatisti". List neprestano potencira tezu da albanska manjina uziva sva prava, a da ih ne koristi jer zeli da interancionalizuje "kosovsko pitanje", i to upravo na terenu ljudskih prava.

Na drugom polu ovog nastojanja da se citalacka publika homegenizuje oko ugrozenosti Srba u drugim krajevima, koje opstojava gotovo citavu deceniju, stoji osnazivanje oficijelnog stava da je "Srbija zaista gradjanska drzava u kojoj svi narodi i nacionalne manjine, bez obzira na nacionalnu pripadnost i veroispovest, uzivaju poptuna i jednaka prava". Ovo se, sa jedne strane cini davanjem velikog publiciteta drzavnim funkcionerima, predstavnicima politickih partija, ali i drugim, cak beznacajnim politickim akterima, koji iznose ovakvu ocenu, a sa druge, potunom zatvorenoscu za suprotne stavove, kako stranog tako, jos vise, domaceg porekla ili poricanjem njihove osnovanosti. Aktivnosti domacih nevladinih organizacija koje se bave zastitom ljudskih prava, na primer, poptuno se ignorisu - ove institucije nemaju pristup u ovom listu. Dok su u "Nasoj Borbi" u analiziranom periodu objavljena 22 teksta o aktivnostima i stavovima ovih organizacija, u "Vecernjim novostima" nije znano ni njihovo postojanje, jos manje njihov rad.

Ispod medjunarodnih standarda

"Nasa Borba", prema istrazivanju, problem ljudskih prava tretira na sasvim drugaciji nacin. U njoj problem ljudskih prava figurira kao sastavni element demokratskog politickog rezima i kao uslov normalizacije odnosa Srbije i SRJ sa medjunarodnim organizacijama i sa neposrednim okruzenjem. Iako je stanju i zastiti ljudskih prava u najuzem smislu posveceno malo paznje (o ovoj temi govore 22 od 148 tekstova), nacinom selekcije dogadjaja, njihovom obradom, identifikacijom dominantnih aktera, u ovom listu promovisan je koncept ljudskih prava kao civilizacijsko dostignuce modernog sveta ciji clan Srbija zeli da bude.

Po vidjenju novinara ovog lista, Srbiju odlikuje "jadno stanje ljudskih i gradjanskih prava"; u njoj postoji samo "zakon policije i drzave" koji ugrozava "elementarna prava svih gradjana". Zakonska zastita prava je daleko ispod medjunarodnih standarda, a medju ljudima preovladjuje uverenje da ima prava "data od strane zakonodavca ili ustavodavca i da on moze da se predomisli i ta prava povuce". Najgrublje se krse prava manjina, pre svega Albanaca na Kosovu i Muslimana u Sandzaku, politicka i sindikalna prava gradjana i prava izbeglica.

Polozaj Albanaca na Kosovu, prezentiran je kroz "politiku diskriminacije" i "sistematsku policijsku represiju" vlasti nad pripadnicima ove etnicke grupe. Ne stedeci rezim od kritika u pogledu odnosa prema "kosovskom cvoru", novinari ovog lista najotvoreniji su za ideju dijaloga na Kosovu i o Kosovu. Oni sami, medjutim, smatra Jovanka Matic, pri tome nisu bili u stanju da izdvoje problem ljudskih prava iz slozenog spleta "kosovskog pitanja" kao slozenog drustvenog, politickog, socijalnog i medjunacionalnog problema. Slicno polozaju Albanaca tretirao se i problem polozaja Muslimana u Sandzaku. Politicke organizacije ove nacionalne grupe za novinare "Nase Borbe" predstavljaju relevantne politicke subjekte, a njihovi stavovi o sudskim procesima protiv Muslimana kao "politickoj manipulaciji rezima" i "politickoj trgovini sudbinama neduznih ljudi", tretirani su kao legitimne politicke ocene.

O polozaju Srba u Hrvatskoj i BiH u "Nasoj Borbi" se govori odmerenom, nekonfliktnom retorikom, pozivanjem na autenticne izvore, i sa naglaskom na autoritarnoj prirodi ovih rezima, u cemu se oni mnogo ne razlikuju od srpskog. O izbeglicama i njihovim problemima, kao i o zarobljenima, nestalima u ovom listu se pise bez patetike, dokumentovano i nepristrasno, sa ciljem da se publika suoci sa tragicnim bilansima rata na prostorima bivse Jugoslavije.

Za novinare oba analizirana lista ljudska prava nisu akutni drusveni problem i stoga se ne tretiraju kao aktuelna tema. Broj tekstova posvecenih ovoj problematici, njihov uobicajeni plasman u okviru lista, graficka opremljenost, kao i uobicajena velicina tekstova, svrstavaju ih prilicno nisko na listi prioritetnih drustvenih pitanja. "Nasa Borba" ovoj temi, ipak, pridaje veci znacaj nego "Vecernje novosti". Stvarnost koju su oblikovali novinari "Nase Borbe", kaze se, takodje, u zakljucku istrazivanja, slozenija je od one u "Vecernjim novostima". U njoj je vidljivo da su ljudska prava slozen fenomen, ali i da su ona u konfliktu sa mnogim drugim, mocnim interesima.

U zemlji u kojoj su gradjani navikli da im sudbina najcesce zavisi od samovolje pojedinih mocnika koji su im odmeravali prava, nije neobicno sto ljudska prava imaju takav tretman u stampi, kao ni to sto se ljudi nisu interesovali za svoja prava, ili su smatrali da im pripada samo onoliko prava koliko bi uspeli da iskamce od nekog mocnika. Ono sto se ovih dana dogadja po gradovima Srbije nagovestava da su gradjani i na ovim prostorima shvatili da imaju prava na ljudska prava.

(AIM) Vesna Bjekic