U KORIST SFOJE STETE

AIM, Skopje, 16.01.1997

Makedonski studenti koji po drugi put protestiraju protiv visokog obrazovanja "ostali" kao da odrazavaju poglede svojih politickih mentora iz vlasti koji izlaz iz ekonomske neperspektive vide u "igri s vatrom" - odvracanju paznje na plan medjuetnickih nesporazuma, cak i sukoba. Albanske partije, "postene" ili ne, deo su te price.

Zadnji protesti skopskih studenata, moramo na samom pocetku reci makedonske nacionalnosti, u najmanju ruku su visestruko interesantni. Najprije u sirem, medjunarodnom kontekstu odrzavaju se paralelno sa demonstracijama studenata u neposrednom susedstvu. Unutrasnji plan je interesantniji - ovdasnji studenti i ne mogu se pohvaliti da su previse politicki aktivni.Hronicar ovdacnjih dogadjanja tesko i da se moze prisetiti zadnjeg njihovog politickog poteza, ukoliko se tako ne oznaci bavljenje samim sobom u rukovodstvo studentske organizacije skopskog univerziteta koje jos uvek traje u vezi izbora njenog predsednika ili ranije prilikom (re)izbora rektora pri cemu je prvi covek studentskog saveza skopskog univerziteta pokusao odigrati "igru" protiv kandidatkinje koja je na kraju pobedila. "Miran protest skopskih studenata", zapravo njihova setnja na relacii plato ispred rektorata Univerziteta "Kiril i Metodij" - vlada - Sobranje Makedonije, s druge strane, u odnosu na proteste njihovih kolega po Srbiji i Bugarskoj, ima retrogradni teret. Skopski studenti, na cisto nacionalnoj osnovi, zapravo su odgovorili protestima albsnkih studenata koji zahtevaju da im se omoguci ono sto im je obecano prilikom upisa na novoformiranom Pedagoskom fakultetu, koji zapravo i nije nikad proradio, a to je nastava na njihovom jeziku - albanskom. Polazeci od toga, da bas pokazu svojim kolegama "ko je ko" u makedonskoj drzavi, skopski studenti makedonske nacionalnosti ne samo sto su se sprotivstavili svojim albanskim kolegama, nego je njihov protest i pritisak i na resorno ministarstvo, vladu i parlament da, u njima svojstvenu alhemiji, ne iznalaze kakvo-takvo resenje za problem visokog obrazovanja na drugim jezicima u okviru sluzbeno priznatih univerziteta. Tako su i njihovi zahtevi za neusvajanje zakona o jeziku izvodjenja nastave na pedagoskim fakultetima, koji je u parlamentarnoj proceduri i kojeg ce parlament razgledati krajem ovog meseca, uz insistiranje da se sto pre usvoji Zakon o visokom obrazovanju u skladu s Ustavom Makedonije, sto ce reci uvazajuci fakt da je makedonski jedini sluzbeni jezik, jasno govori o njihovoj politickoj platformi. Mada, ovog puta, sa mnogo tolerantnijom ikonografijom, skopski studenti su zapravo ponovili svoju setnju skopskim ulicama od pre par godina kada su protestirali povodom otvaranja tetovskog univerziteta, koji je cisti rezultat odbijanja vlasti da udovolji potrebama. Zajednicki imenitelj oba protesta jeste da skopski studenti zapravo negiraju pravo ostalih da dobiju visoko obrazovanje na svom jeziku. Ovakav retro pristup, tesko da je karakteristican za bilo koji oblik studentskog politickog delovanja, jer studentski angazman, nekako po definiciji ili pravilu, pretezno ima progresivni beleg.

Interesantno je da je tadasnje demonstracije organizovao isti covek, predsednik studentskog saveza skopskog univerziteta, Toni Mircevski, ali tada i on i njegova organizacija, slovili su kao ljudi bliski makedonskoj nacionalnoj opoziciji. Negiranje prava na visoko obrazovanje ne samo Albancima, vec nemakedoncima uopste, tada u eksplicitoj, sada u pomalo skrivenoj varijanti vise odgovara politickim opredeljenjima nacionalistickih partija. Ali ovog puta isti studentski lider koji trosi zadnje dane svog drugog mandata nastupa s druge pozicije - vec je pristupnicom dokazani clan vladajuceg Socijaldemokratskog saveza Makedonije. Fakt da on nije promenio svoje politicke poglede, vec samo partiju kojoj se priklonio, cini se jeste ono sto zabrinjava.

Naime, dugo su VMRO - DPMNE, MAAK i njima slicne makedonske partije i pokreti slovili kao nosioci albanofobije i iskljucivosti u odnosu na Albance u Makedoniji. Pocetak "najrevolucionarnije makedonske partije" bio je po populistickom kliseu i sa parolama tipa "Cista Makedonija". Mada su razlike u politickom telu podeljenom po nacionalnoj osnovi na makedonskoj strani razlike u odnosu na (makedonski) nacionalni karakter drzavnosti i svega sto iz toga proizlazi bile u nijanse zeljenog i moguceg, nacionalizam je bio "ustupan" desnim partijama. U medjuvremenu, pogotovo nakon zadnjeg kongresa, VMRO-DPMNE je evoluirao u partiji desnog centra koja je smogla snage prihvatiti realizam i priznati da Makedonije kao drzavu, i vlast u njoj, bez Albanaca zapravo i nema. Reformirani komunisti u ruhu socijaldemokrata sada kao da dokazuju da je transformacija komunista jedino moguca ako se ostvari u pravcu nacionalizma. Neceg vec vidjenog u regionu.

Tu dolazimo do teze koja je sve prisutna u javnosti Makedonije, ne samo na albanskoj strani. Ako je sredina osamdesetih, zadnje godine komunistickog rukovodstva, primenom "milosevisevskih" metoda obracuna sa "albanskim nacionalizmom i separatizmom", stvorila sve probleme koje pogadjaju Albance (obrazovanje, mediji i sl.) tada zbog takvih poteza nazivano i makedonskim podrzavljenim nacionalizmom, sada se vec moze govoriti o necem slicnom. Naime ispada da aktuelna vlast i vladajuca, "leva" SDSM, preuzimaju ulogu branioca makedonskih nacionalnih interesa, kada vec to ne rade "desne" partije. Uzgred, ministar obrazovanja iz osamdesetih koji je bio egzekutor tadasnje partije na vlasti u domenu obrazovanja (ukidanje razreda na labnskom u srednim skolama, diferencijacija nastavnika i sl.), sada je prvi covek Senata skopksog univerziteta, koji se permanentno odupire uspostavljanju visokog obrazovanja na albanskom jeziku, makar i u formi pedagoskog fakulteta. Nije retka tvrdnja da vlast, i partija na vlasti, zapravo sebe promoviraju u makedonsku varijantu HDZ-a ili SPS-a u vreme "gradnje" velike Srbije. Inace, veoma raslojena po drugim pitanjima, SDSM i njena vlast, pokazuju jasnu unisonost pogleda u odnosu na nacionalni beleg drzave kojom vladaju. Predsednik Makedonije Gligorov je svojom serijom novogodisnjih obracanja nedvosmisleno pokazao da se vraca sest godina unazad ostavljajuci "ostale" u odnosu na Makedonce, po strani. Mediji na makedonskom jeziku u zadnje vreme opet posezu "satanizaciji" Albanaca. tako se ovih dana "aktuelizira" i antialbanski boji izvestaj Svetske zdravstvene organizacije povodom masovnog trovanja u Tetovu, naglaseno prezentiraju "odluke" o obavezu svakog albanskog gasterbajtera da finansira tetovski univerzitet, cak se u jednoj banalnoj policijskoj prici kakva je smena pomocnika ministra MUP za SDB (godinu i po dana nakon ukidanja sluzbe!) ubacuje neslaganje smenjenog sa tokom istrage o atentatu na Gligorova i pustanja cetvoro Albanaca koji su po "bratislavskoj semi" trebali biti upleteni u sve to, i verovatno posluzili kao sretno resenje za neuspesnu istragu. Najjasniji primer je tretman posete specijalnog izvestaca komisije za ljudska prava OUN Elizabet Ren na drzavnim medijima. Data je samo njena jasna izjava da je razocarana netolerancijom makedonskih studenata koji demonstriraju protiv planova za studije na albanskom na pedagoskom fakultetu. Na stranu sto nisu pomenuta ostala njena razocarenja (nesupostavljanja institucije narodnog branitelja - ombudsmana, uznemirivanje gradjana od strane policije), vec sto je presucena njena izjava da se obrazovanje manjina treba resavati kao u Finskoj. Valja zbog toga sto je ista gospodja tokom svoje prve posete Makedoniji smatrala shodnim naglasiti da svo svoje obrazovanje, ukljucujuci visoko, na svedskom stekla u Danskoj i to smatra normalnim, sto je tada "na noz" docekano sa makedonske strane. Sto reci na to da je ministar spoljnih poslova Frckovski, istog dana kada se sreo sa gospodjom Ren na MTV izjavio da je politicka odluka makedonske vlasti da dozvoli "meki monitoring" medjunarodnih institucija motivirana samo zeljom da se manjinama dokaze razlika izmedju romanticarsko nacionalnog pristupa i jedino moguceg demokratskog, sto je vec iscrpljeno, pa sad mora doci do promene mandata prisutnih misija, jer Makedonija ne zeli u isti kos sa Srbijom, Hrvatskom i BiH. Pritom decidno izjavljajuci da se Ren time suglasila!

Sve to ide u prilog tezi da makedonska vlast kojoj u sferi ekonomije ne cvetaju ruze, zeli putem dizanja medjunacionalnih tenzija, pa i sukoba, odvratiti paznju na "vece opasnosti". A "vece" od Albanaca po makedonskoj drzavi i ne postoje! Namece se pitanje ukoliko je ta tendencija makedonske vlasti, toliko vidljiva, sto u njoj rade albanski reprezenti. Dilema o njihovoj marljivoj strategiji "korak po korak" pada pod argumentom da se vlast vraca na desne pozicije opozicije iz devedesete i valjda porukama koje su jasne i politickim amaterima. PDP kao ucesnik u vladinoj i parlamentarnoj koaliciji nalazi se pred iskuzenjem da donese odluke koje ce je distancirati od uloge partije "postenih Albanaca" prisutnih u vlasti "po kljucu". Tim vise sto je u vreme lokalnih izbora bilo ocito da makedonski deo vlasti svojim konkretnim potezima prakticno radio na jacanju njihovih albanskih politickih oponenata. Ma koliko apsurdno to izgledalo to se videlo u postignutim rezultatima. PDP u odnosu na PDPA je na njima proslo kao SDSM u odnosu na ostale makedonske partije - samo manipulacija statiskom moze "potvrditi" tezu da su pobednici. Na generalnom planu ocit je realan gubitak procenata glasaca Albanaca cak i u odnosu na druge parlamentarne izbore kada su albanske partije umesto 23 (koliko su imali na prvim izborima) dobili samo 19 mesta u parlamentu. Da se radi u korist svoje stete je jasno vlajda svim liderima albanskih partija, ali konsesusa oko elementarnih stvari, bez kojeg ce se sve marginalizirati, izmedju njih jos nema na vidiku.

Pise: ISO RUSI