KOSOVO CEKA RASPLET SRPSKE KRIZE

Albanska svrstavanja i nesvrstavanja u odnosu na krizu u Srbiji veoma su interesantna. Pre svega, rukovodstvo albanskog pokreta na Kosovu bilo je veoma iznenadjeno ne samo snagom bunta i raskola u Srbiji vec i jakim reaktivnim uticajem koje su ti dogadjaji imali na Kosovu i u Albaniji. sm je reakcija opozicije i gradjana u Srbiji prerasla formu protesta i dostigla kriticnu masu koja najavljuje promenu sistema i pad rezima, na albanskoj politickoj sceni odmah se osetio efekat spojenih sudova; odnosno i ovde je doslo do jake polarizacije koja je uzdrmala vrhove "paralelne" albanske vlasti. I u Beogradu i u Pristini snage status kvoa nasle su se pod snaznom ofanzivom snaga koje traze promene i brzi izlaz iz krize. I kao sto je Milosevic sa svakim danom produzavanja protesta postajao sve usamljeniji, tako se i Rugova nasao pod unakrsnom paljbom kritika i s desna i s leva. Nekima se onda cinilo da ce i sudbina Milosevica i Rugove biti povezana. Padne li prvi, otvorice se provalija i za drugog - receno je u nekim komentarima. Ipak, cini se da su ovi zakljucci shematicni i prebrzi. Postoji velika i sustinska razlika izmedju profila militantnog i makijavelistickog politicara kojeg olicava Milosevic, i Rugove koji se zalaze za politicko resenje problema i jos raspolaze zaista beskajnim strpljenjem u ocekivanju takvog resenja.

Utoliko je paradoksalniji kontekst u kojem se Rugova nasao u velikim unutrasnjim teskocama. Njegova politika je dozivela najzesci napad upravo u vreme kada je on jos jednom potvrdio visoki rejting koji uziva u kancelarijama svetskih sila, pre svega SAD. Rugova je sredinom decembra meseca jos jednom bio u Vasingtonu, gde se susreo sa americkim drzavnim sekretarom Vorenom Kristoferom i iznova dobio garancije da ce kosovski Albanci uzivati snaznu podrsku u procesu trazenja trajnijeg resenja statusa Kosova.

Ovoga puta podrska iz SAD nije imala ocekivani efekat. Rugova je istovremeno napadnut (sumnja se da je za to postojao i prethodni dogovor), iz Pristine, Tirane i Pariza. Sva tri napada bila su direktno inspirisana dogadjajima u Srbiji. U Pristini je Rugovinu politiku osporio Adem Demaci, nazivajuci je bezbojnom, mlakom, kalkulantskom i kapitulantskom. Rugovinoj strategiji cekanja i oslanjanja na strani faktor (on koristi metaforu (resenja koje dolazi gotovo na tanjirus) Demaci je suprotstavio viziju aktivnog gandizma i politike koja je nenasilna, ali se ne plasi odlucne odbrane nacionalnih i politickih prava, bez obzira na rizike i moguce zrtve. Protiv Rugove, a za Demacijev koncept aktivne rezistencije opredelili su se i kontrolisani drzavni mediji iz Albanije. Nekoliko nedelja je albanska televizija, koju delom preko satelita a delom direktno prati citavo Kosovo, organizovalo pravu kampanju protiv Demokratskog saveza Kosova i Rugove.Vrhunac ove kampanje bio je intervju koji je Ismail Kadare, najveci i najuticajniji albanski pisac, dao za albansku televiziju iz Pariza, gde boravi od 1991 godine. Kadare je Rugovu i DSK optuzio da su svojom malodusnom i mlakom politikom doveli u pitanje pravedno resenje kosovskog pitanja.

Svi ovi napadi na Rugovu i DSK odvijali su se na fonu analiza zbivanja u Srbiji. U pocetku je narocito Tirana pokazivala izrazito interesovanje, ako ne i otvoreno navijanje za demokratsku revoluciju koja se odvijala u Srbiji, prepoznajuci narocito u studentskom pokretu onu snagu koja vodi kao rusenju rezima i raspletu kako srpske tako i regionalne balkanske krize, a u okviru toga i albanskog pitanja. Kao sto su studenti u Tirani 1991 zadali odlucni udarac komunistickom rezimu, tako se sada od studentskog pokreta u Srbiji ocekuje da ce sigurno oboriti komunizam u Srbiji. Ovo zagonetno navijacko raspolozenje Tirane prema opozicionoj Srbiji primljeno je sa velikom nelagodnoscu na Kosovu. U kosovskoj stampi bilo je zestokih komentara na tu temu, u kojima je zvanicna Tirana upozoravana na oprez ili joj je prebacivana naivnost sto veruje da su vukovi postali jagnjad. Zar nije ta opozocija sve do nedavno bila militantnija od Milosevica po pitanju Kosova? Ako srpska opozicija predstavlja stvarnu demokratsku alternativu, zasto se sada ne izjasnjava o Kosovu?

S druge strane, Demacijeva javna podrska srpskoj opoziciji, koja je dobro primljena u Beogradu, a i medju demokratskim snagama na samom Kosovu, imala je zabrinjavajuci kontraefekat: rezim u Beogradu poceo je da podrsku Demacija i zvanicnih albanskih medija koristi kao dokaz o albanskoj umesanosti u dogadjaje u Srbiji, da su Draskovic i ostali opozicioni lideri "albanski placenici"! Javna podrska probudjenoj demokratskoj Srbiji postalo je delikatno i kontraproduktivno. Zbog toga su i zvanicna Albanija i Demaci prestali sa euforicnim izjavama i izjasnjavanjima o dogadjajima u Srbiji, kako one ne bi bile zloupotrebljenje u rezimskoj propagandi Beograda. Sto se tice DSK i Rugove, oni su svoju pocetnu nezainteresovanost preformulisali u nesto modifikovani stav nacelne podrske procesu demokratizacije Srbije, uz insistiranje na zadrzavanju znacajne distance dok se vidi kakav ce stav zauzeti opoziciona Srbija u odnosu na kljucno pitanje Kosova. Ovaj argument distanciranog drzanja prema srpskoj opoziciji najasnije je izlozio glavni ideolog i potpredsednik DSK Fehmi Agani, kada je u jednom tekstu zakljucio: demokratski pokret u Srbiji, u onoj meri u kojoj je zaista demokratski, treba da uziva podrsku i simpatije. Ali dugo gorko iskustvo i stanje u kojem se nalazimo kao da nas primorava da ne budemo euforicni i da se ne identifikujemo mnogo sa srpskom opozicijom... Svesni organske veze koja postoji izmedju demokratizacije Srbije i nacina resavanja kosovskog pitanja, ne mozemo, a da ne primetimo nedoslednosti i ogranicenja u demokratizaciji srpske opozicije. Agani zatim zakljucuje: Iako je kosovsko pitanje "kljucno za demokratizaciju Srbije, srpska opozicija o tome cuti".

Agani, koji nije ukljucen direktno u najnovije unutaralbanske sporove smatra da su sadasnji procesi u Srbiji od dalekoseznog znacaja, odnosno da ce Milosevicev rezim nemovno pasti ako ne sada onda u narednih godinu dana, te zbog toga upozorava Albance "da se moraju pripremiti za tu promenu". Ta izvesnost velikih promena u Srbiji utice na povecanje tenzija medju raznim strujama u albanskom pokretu. U razmatranju buduce strategije albanskog pokreta postoje dve glavne struje: jedna vise realisticka, koja smatra da ce resenje statusa Kosova doci postupno, kroz proces pregovora i preko kompromisnih solucija; druga idelaisticka struja smatra da niposto ne treba popustiti u zahtevu za nezavisnim Kosovom i da ne dolazi u obzir nikakav kompromis koji bi Kosovo ponovo ostavilo u nekoj vezi sa Srbijom ili Jugoslavijom. Ove dve opcije na cudan su nacin izukrstane po pitanju cilja i metoda. Dok je prva, realisticka, umerena u cilju, a radikalna po pitanju metoda, druga je naprotiv radikalna kada se radi o cilju, a umerena po pitanju metoda. Na toj se liniji uglavnom i vodi sukob izmedju Demacija i Rugove. I na izjasnjavanju o ovom pitanju se zatim moze bolje shvatiti pozicija zvanicne Tirane, koja je postala bliska Demaciju i distancira se od Rugovine nepopustljivosti po pitanju nezavisnosti Kosova. Demaci i zvanicna Albanija smatraju da zahtev za nezavisnoscu nema podrsku velikih sila (ona se moze ostvariti samo postupno i posredno, preko prelaznih modela) te da se zato mora traziti konkretna formula neke nove zajednice, u idealnom slucaju preko stvaranja konfederacije koju zastupa Demaci, a u jos realistickijoj varijanti putem osiguravanja statusa republike za Kosovo u nekoj zamislivoj federalnoj rekonstrukciji sadasnje Jugoslavije, mozda prosirene i za neke spoljne clanice, ako je to uopste moguce (pominje se, recimo, Makedonija).

Demacijevo aktiviranje i preuzimanje glavne opozicione partije (Parlamentarna partija Kosova) najavilo je prestrukturiranje albanske politicke scene. Demaci moze da okupi oko sebe mnoge manje politicke partije kao i jake nezavisne licnosti. Ali, glavna se bitka trenutno vodi unutar samog Demokratskog saveza Kosova, gde se pretpostavlja da Demaci ima snaznog uticaja na jednu od frakcija, koja inace kontrolise vecinu glasova u glavnim organima partije. Neki cak predvidjaju mogucnost rascepa u DSK, odnosno podelu DSK na dve partije, kao sto se to desilo u Makedoniji. Nakon pocetnog ostrog nastupa protiv Rugove i DSK, Demaciju se sada izgleda ne zuri sa radikalnijim raspletom. On ce po svemu sudeci sacekati rasplet krize u Srbiji da bi zatim odlucio hoce li pokusati da smeni Rugovu, ili da ide u koaliciju s njim. I Rugova se nalazi pred istim iskusenjima i ima isti suzeni manevarski prostor.

Skeljzen Malici AIM Pristina