DINARSKA ZVIZDALJKA

Pouke novog deviznog udara

Mada je novogodisnja ulicna devalvacija dinara za oko 10 odsto izazvana, pre svega, monetarnim razlozima i praznicima - ona je u sustini logicna posledica krize politickog rezima

AIM, Beograd, 12. 1. 1997.

Iako je panika oko ubzanog pada kursa dinara za novogodisnje praznike pocela da smiruje prvog pravog radnog dana ove 1997. godine, dakle u cetvrtak 9. januara, vec sada se moze konstatovati da ce fakticka ulicna devlavacija od oko 10 odsto, ostati na snazi "do daljnjeg". Tu ne pomaze izjava Jovana Zebica, potpredsednika Savezne vlade, da ce se za nekoliko dana marka na crnom trzistu opet placati manje od 4 dinara, te da je do novogodisnje devizne groznice doslo "sticajem niza raznih okolnosti".

Trenutni sivi kurs nemacke marke sa marginom izmedju kupovnog i prodajnog nivoa izmedju 4,2 i 4,5 dinara (dok je oficijelni oko 3,4 dinara za marku) verovatno ce potrajati jos nekoliko sedmica, ukoliko Narodna banka Jugoslavije doista prikoci monetarne slavine i ako ne povuce neke nezgrapne poteze za kontrolu upotrebe gotovog novca. Ne samo da je to ocena iskusnih ekonomskih strucnjaka, kakav je na primer, Stojan Stamenkovic iz Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, nego je to i ozbiljan interes jakog uvoznickog lobija u SRJ - koji je izvestan da se ne moze kompenzirati nekim znacajnim skokom cena na domacem trzistu. Ono je vec zasiceno znacajnim kolicinama uvozne robe koja se sporo prodaje, sto ciklus obrta produzava na vise od tri meseca .

Ne samo da je uvoznicki lobi toliko uticajan da ce sve uciniti da drzavna administracija ne podstakne novi talas inflacije, vec je i sama vladajuca struktura shvatila da bi nekontrolisano stampanje novca bez pokrica u jeku masovnih gradjanskih protesta i usred duboke politicke krize - samo ubrzalo slom citavog rezima. Istina, ako je superstrukutra vec ocenila da je slom blizu i ako se vise sprema na evakuaciju iz zemlje nego na odbranu vladajuce pozicije, onda ce se sve naglo ubrzati - pa i propast dinara. Ipak, moze se proceniti da konacan i dalekosezni politicki rasplet nije toliko blizu da bi se umesto mesecima mogao meriti sedmicama, pa se u tom smislu narednih dana moze ocekivati izvesno smirivanje crnog deviznog kursa, a zatim jedna duza faza postepenog slabljenja dinara. Zapravo, prvi veliki sledeci lom oko deviznog kursa moze se ocekivati prilikom konstituisanja nove Savezne vlade ili prilikom neke radikalnije rekonstrukcije Vlade Srbije, posto se izgleda obruc oko Marjanoviceve "direktorske vlade" sve vise steze - sa tendencijom da je nasledi neka jos "levlja" ekipa koja ce pruzati jos manje garancije vlasnicima novca.

Inace, mada se u jugoslovenskoj javnosti pojavilo na stotine teorija o tome zasto je za novogodisnje praznike doslo do pada vrednosti dinara - neposredan uzrok je dosta jasan i jednostavan. U ambijentu velike politicke krize svako ko je u petak 28. decembra 1996. godine imao u kasi neku sumu dinara- naprosto je morao da ide u devize, jer je pred njim bilo razdoblje od citavih 12 dana praznika i zatvorenih saltera Sluzbe platnog prometa. A pri ovolikoj drzavnoj i opstedrustvenoj nesigurnosti i neizvesnosti (koja karakterise svaki rezim gde sve kljucne odluke prakticno donosi jedan jedini covek) kakva sada vladaju u Jugoslaviji, 12 dana predstavlja izuzetno dug vremenski period za toliko kvarljivu robu kakva je dinarska gotovina. Prema tome, svaki vlasnik dinara morao je da skloni te pare u devizni oblik dok posle nove godine i pravoslavnog bozica, posle dvanaest dugih dana, kada ponovo proradi platni promet, ne vidi sta se u medjuvremenu desilo sa nacionalnom valutom, ko je na vlasti i da li drzava jos uopste postoji.

Naravno, ekonomisti su u pravu kada navode i druge ozbiljne razloge sive devalvacije koja nam se sada dogodila: da je u poslednja tri mseca prosle godine emitovano oko milijardu svezih dinara sa krajnje sumnjivim pokricem; da je proslogodisnja inflacija od blizu 60 odsto nadalje obezvredila vrednost dinara, a da oficijelan kurs u tom razdoblju nije toj cinjenici prilagodjavan nekom legalnom devalvacijom; da su pariteti cena izmedju Jugoslavije i stranih zemalja takvi da je neophodno kursno prilalgodjavanje (za ono sto se na pijaci ili u trgovini u Nemackoj plati 1 marka, u Jugoslaviji se mora platiti preko 5 dinara); da je obelodanjeno da su Postanska stedionica i poslovne banke ponovo u velikim minusima i da je u toku "divlja emisija" novca; da je svima jasno da su devizne rezerve na izmaku i da Narodna banka uskoro nece moci na deviznom trzistu da prodaje marku za oko 3,5 dinara, ako je uvoznici odmah na ulici budu prodavali za vise od 4 dinara, itd.

Makroekonomske razloge osetljivosti dinara i na dvanaenstodnevni zastoj u normalnom poslovanju, kad se preduzetnicima moze dogoditi da ne mogu brzo da se otarase dinara, i nije potrebno ovde navoditi. Svakome je vec jasno da je

1. godina prakticno izgubljena i da u njoj ne treba ocekivati normaliizaciju pozicije SR Jugoslavije na svetskom trzistu, pa tako ne treba ocekivati ni privrvedni oporavak. To naravno samo po sebi ne bi trebalo da rusi kurs dinara, jer novac i u najsiromasnijim zemljama teorijski moze biti stabilan, ukoliko je u njoj stabilna i oprezna vlast - ali ovde se radi o potpuno drugacijoj situaciji. Ovde je jos na vlast ona politicka grupacija koja je vec jednom eksperimentisala sa dinarom, koja pod parolom "nepriznavanja svetskih sankcija" nije priznavala ni proizvodne ni novcane realnosti - pa je napravila novcanu katastrofu. To moze da znaci da ce ovoga puta oko dinara biti mnogo pazljivija - sve dok, naravno, racuna da ce zadrzati vlast. Kad shvate da dalje ne mogu, dinar ce propasti veoma brzo.

(AIM) Dimitrije Boarov